Anestezija sa preoperativnom pripremom, Hirurgija u eksperimentalnoj medicini, Postoperativna analgezija Eutanazija

1
Anestezija sa preoperativnom pripremom,
Hirurgija u eksperimentalnoj medicini,
Postoperativna analgezijaEutanazija
2
Preoperativna priprema

• Clijlevi
• Smanjiti strah i stres od intervencije
• Smanjiti dozu opšteg anestetika i neželjena
  dejstva
• Olakšati i ubrzati budjenje
• Smanjiti vazovagalne reakcije (bradikardija na
  intubaciju i manipulaciju viscerama) i sekreciju
  bronhopulmonalnih žlezda (prohodnost
  respiratornih puteva)
• Smanjiti postoperativnu bol
• Napomena
• Životinja se priprema dve nedelje. Prati se unos
  hrane, vode i telesna težina. Dnevno se sve
  beleži.
• Neke vrste (pas, macka..) ne meju jesti 12h pre
  intervencije jer povracaju kod oporava, naprežu
  se i mogu im puci šavovi. Glodari ne povracaju.
• Lekovi koji se koriste u premedikaciji
• Antiholinergici (atropin, glikopirolat) smanjuju
  sekreciju u bronhima i obezbedjuju prohodnost
  disajnih puteva, kao reakciju na manipulaciju
  organa (vagovagalne reflekse bradikardija na
  intubaciju I diranje viscera).
• Narkotici opijati. Efekti su analgezija,
  respiratorna depresija, mioza,
• Agonisti morfin, fentanil, alfentanil
  analgezija I respiratorna depresija
• Parcijalni agonisti pentazocin, buprenorfin,
  butorfanol analgetici i manje deprimiraju
  disanje.
• Anatgonisti nalokson, naltrekson suzbijaju
  respiratornu depresiju i analgeziju
• najbolji fiziološki antagonizam respiratorni
  stimulans DOKSAPRAM
• Sredstva za smirenje (trankilajzeri)

3
Opšta Anestezija

• Definicija
• Gubitak svesti
• Analgezija
• Arefleksija
• Relaksacija skeletne muskulature

• Postiže se primenom jednog agensa anesetika
  (inhalacioni, intravenski anestetik)
• ili
• primenom više agenasa balansirana anestezija
• Prednosti mogu se pojedinacno kontrolisati
  elementi hirurške anestezije, smanjuju se
  neželjena dejstva ali raste opasnost od
  nepoželjnih interakcija lekova.

4
Stadijumi hirurške anestezije

• Stadijumi anestezije vide se kod primene jednog
  agensa bez premedikacije.
• Indukcija
• Svest ocuvana, zivotinja sedirana, analgezija
  blaga.
• Ekscitacija
• Gubitak svesti, hiperrefleksija I hipermotorika
  do akatizije (motorna uznemirenost),
  hipersalivacija i lakrimacija sa midrijazom
• Hirurska Anestezija
• Gubitak svesti, disanje usporeno i produbljeno,
  arefleksija, hipotonija muskulature, analgezija.
• Depresija disanja i kardiovaskularnih centara
  (postize eutanaziju)

5
Refleksi koji nestaju u hirurškom stadijumu
anestezije

• RIGHTING reflex refleks uspravljanja. Zivotinja
  koja se stavi na ledja okrece se na stomak,
  ustaje i bezi.
• PALPEBRAL reflex refleks kapka. Dodir
  spoljasnjeg ili unutrasnjeg ugla oka izaziva
  treptaj.
• PEDAL reflex refelks pedaliranja. Stipanje
  noznog prsta zivotinje ili kozice izmedju noznih
  prsta pincetom izaziva fleksiju kolena i kuka
  noge.
• SWALLOWING reflex refleks gutanja. Izvlacenje
  jezika van usta ili pritiskanje grla provocira
  pokret gutanja.
• TAIL PINCH /FLICK/ reflex stipanje repa
  pincetom izaziva odbrambeni pokret repa slican
  pokretu bica.
• EAR PINCH reflex - stipanje uha pincetom kod
  zeceva izaziva otklon glave.

6
Izbor anestetika - Inhalacioni anestetici

• Halotan (Jugoremedia) senzibilise
  kardiovakularni sistem na kateholamine, deprimira
  miokard i obara krvni pritisak. Metabolise se
  ekstenzivno u jetri. Hepatotoksican je. Eliminise
  se ekshalacjom.
• Izofluran (Abbott) slican halotanu ali ne
  senzibilise organizam na kateholamine, deluje
  vazodilatatorno i obara krvni pritisak. Ne
  metabolise se u organizmu a eliminise se
  ekshalacijom.
• Metoksifluran je isparljiv i na vatici moze
  uspavati zivotinju. Sama tecnost je iritans i ne
  sme doci u kontakt sa zivotinjom. Toksican je na
  nivou bubrega. Ima najduzi period oporavka.
• Enluran, desfluran, sevofluran slicni su halotanu
  i izofluranu, nemaju prednosti u primeni na
  zivotinjama a skuplji su. Koriste se na ljudima.
• Azot oksidul moze se kombinovati sa svim
  prethodnim anesteticima. Za razliku od ljudi, kod
  vecine zivotinje ne moze samostalno izazvati
  anesteziju cak i u ogromnim kocentacijama. Dobar
  je jer nema efekte na respiraciju i
  kardiovaskularni sistem. Najbolje ga je
  kombinovati ga 5050 sa kiseonikom i dodati
  male koncentracije jednog od gore nabrojanih
  inhalacionih anestetika. Za to treba imati pravu
  anestezija masinu.

7
Mera potentnosti (jacine) inhalacionih
naestetikaMAC minimalna alveolarna koncentracija
MAC () etar halotan enfluran izofluran Azot oksidul
Covek 1.92 0.75 1.68 1.15 105
Primati 1.15 1.84 1.28 200
Pas 3.04 0.87 2.20 1.41 188
Svinja 1.45
Ovca 1.58
Macka 2.10 0.82 1.20 1.63 255
Pacov 3.20 1.10 1.38 150
Mis 3.20 0.95 1.41 275
8
Tehnike primene inhalacione anestezije

• anesteticka komora
• maska
• Intubacija
• Spontana respiracija
• Forsirana respiracija
• 30 inspirijum
• 70 ekspirijum
• Radi se obavezno
• kod torakotomije
• i primene miorelaksanasa

9
Izbor anestetika - Intravenska anestezija

• Treba imati na umu sledece
• Ako životinja reaguje (refleksno pomeranje,
  vokalizacija) ne mora da znaci da treba pevecati
  dozu anestetika
• Životinja bi trebala da udise kiseonik da bi se
  izbegla postoperativna hiperkapnija, ako
  intervencija traje duze od 60 min.
• Male životinje treba grejati u toku i posle
  intervencije (38C).
• Intraperitonealna primena usporava resorpciju i
  oporavak od anestetika. Mora se osigurati da igla
  ne ode u krvni sud ili visceralni organ.
• Potrebna je obuka za i.v primenu. Deo kože
  namazati lokalnim anestetikom EMLA krem (Astra
  Zeneca).
• Vecina i.v. anestetika su slabi analgetici

10

• Propofol (derivat fenola)- daje se sporo i.v..
  Brza aplikacija dace apnea-u. daje kratkotrajnu
  anesteziju I brz opopravak. Moze se dati u
  infuziji za duze intervencije.
• Ketamin (NMDA anatgonist). Izaziva disocijativnu
  anesteziju kod ljudi a kod zivotinja samo
  anlageziju i sedaciju (u dozama u kojima deluje
  anesteticki izaziva depresiju disanja). Daje se u
  kombinaciji sa ksilazinom, medetomidinom,
  midazolamom, diazepamom ili safanom
• Safan (kombinovani steroid alfaksolon i
  alfadolon). Ima sirok terapijski indeks, ne
  izaizva respiratornu depresiju, nije iritans, ne
  akumulira se u telu, izaziva dobru relaksaciju
  misica.
• Narkotici fentanil, alfenatnil i sufentanil (µ
  agonisti). Daju se u sastavu neuroleptanalgezije.
• Ksilazin, medetomidin (a2 agonist) i anatgonist
  atipamezol. Sami ne daje anesteziju vec u
  kombinaciji sa ketaminom.
• Tiopental, heksabarital, pentobarbital
  (barbiturati, agonisti GABA receptora). Visok
  procenat smrtnosti, hiperalgezija, tahikardija,
  hipotermija.
• Midazolam (benzodijazepin). Obicno se kombinuje
  sa fentanilom.
• Kombinovane tehnike (balansirana anesetzija,
  neuroleptanalgezija)
• Sedativ/hipnotik ili narkotikanalgetik pre
  anestetika (inhalacioni ili i.v.)
• Ketamin diazepam (benzodijazepin) ili ksilazin
  (adrenergik). Moguca reverzija antagonistima.
• Neuroleptanalgezija fentanil (narkotik)
  droperidol (neuroleptik) za postizanje
  hirurskog stepena anestezije dodaje se midazolam
  ili diazepam (benzodijazepin). Takodje moguca
  reverzija anatgonistima.

11
(No Transcript)
12
Postoperativna nega

• Cisti kavezi i sterilna podloga
• Grejanje do budjenja (IR lampa, pokrivac od vate,
  elektricno jastuce)
• Rehidracija dnevni unos 40-80 ml/kg p.o./24h.
• Ringer, Hartman, ili 0.9 NaCl.
• volemija 6-7telesne tezine
• Okretati životinju dok se ne probudi na 3h
• Sto pre obezbediti budjenje antagonistima
  (midazolam - flumazenil)
• U slucaju respiratorne depresije dati doksapram
• Inspekcija rane i kontrola nastanka infekcije
  (rubor, tumor, calor dolor, functio lesa)
• Analgezija
• Moguce KOMPLIKACIJE opšte anestezije
• Respiratorni arest i hipoksija
• Kiseonik i komprimovati grudni kos rukom odnosno
  ukljuciti asistirano disanje, 5-10 mg/kg
  doksapram.
• Kardiak arest
• 0.1 ml/kg ampule adernalina intrakardialno
  rucna masaza srca.
• Hipotenzija usled iskrvarenja
• Dati plazma krv srodne zivotinje donora ili
  ekspander ili laktatni Ringer ili fizioloski
  rastvor. Infuzije se daju zagrejan ena 38C.

13
(No Transcript)
14
Hirurgija u eksperimentalnoj medicini

• Stvaranje patofizioloških modela bolesti
• na pr renovaskularna Goldbladt hipertenzija,
  ektomije organa, imunoloski modeli sa
  transplantacijom i sl.
• Insercija katetera, elektroda za registrovanje
  ili ubrizgavanje supstancija.
• Uvežbavanje buducih hirurga

15
Osnovni principi hirurgijeAsepsa i
antisepsa1862 Lister

• Svaka hirurška procedura nosi sa sobom rizik od
  infekcije.
• Profilakticka primena antibiotika, unidoza 12 h
  pre intervencije.
• Preoperativna priprema zivotinje i osoblja odvija
  se u posebnoj prostoriji.
• Brijanje i ciscenje dlake sa operacinog polja
  zivotinje, pranje ruku i lakta i oblacenje
  sterilnih rukavica i mantila, maske kape
  operatora.
• Operatvna intervencija sprovodi se u cistoj
  prostoriji koja se redovno zraci germicidnim
  lampama i pere asepsolom.
• Operativno polje cisti se alkoholom ili
  alkoholnim rastvorom joda od centra prema
  periferiji, instrumenti moraju biti prethodno
  sterilisani kljucanjem u toploj vodi ili suvom
  sterilizacijom. Zivotinja se prekriva sterilnim
  prekrivacem sa otvorom u sredini operacinog
  polja.Pored rukavica operator mora da nosi
  hirursku kapu i masku.
• Postoperativna nega i oporavak zahtevaju takodje
  posebne uslove
• Zastita od hipotermije (grejanje), rehidracija,
  pracenje vitalnih funkcija. Konci se skidaju
  nakon 7-10 dana, ukoliko zivotinja dira ranu
  stavljaju se zavoji ili viktorijanska kragna.
  Inficirana rana tretira se hlorheksidinom,
  lokalnim antibioticima i drenira se.

16
Metodi sterilizacije i dezinfekcije

• Fizicke metode
• Kljucalom vodom 100C, 20 minuta metalni
  instrumenti
• Autoklaviranje (para pod pritiskom) 121C, 15 psi
  20 min moze guma, plastika i platno,
• Suva toplota na 160C, 1h - moze i staklo
• Paljenje na plamenu
• Gama zraci za plasticne spriceve, hirurske
  igle, konce
• UV svetlo
• Hemijske metode
• 70 etanol (dezinfikuje ali ne sterilise)
• Fenoli (hlorkrezol trietanolamin natrijum
  format natrijum citrat)
• Kvatenerna amonijumova jedinjenja hlorheksidin
  u 70 alkoholu
• Glutaraldehid
• Etilenoksid (zapaljiv).

17
Da bi intervencija bila uspesna treba postovati
sledeca pravila

• Sa tkivom se postupa nežno i ne sme se
  pritiskati, tapkati i gnjeciti
• Održati volemiju i primeniti finu hemostazu
• Poštovati prinicpe asepticnog rada
• Ne dozvoliti sušenje otvorenog tkiva (povremeno
  vlažiti toplim fiziološkim rastvorom preko
  sterilne gaze)
• Intervencija treba da traje što krace
• Izvršiti dobru apoziciju tkiva na kraju
  intervencije
• Obliterisati svaki mrtvi prostor

18
Svaka hirurška intervencija sastoji se od

• Incizije
• sklapelom ili diatermijom
• Disekcije
• tupim makazama ili forcepsom
• Hemostaze
• elektrokauterizacijom, klemovanjem ili ligaturom
• Apozicije i zatvaranja hirurske rane

19
Incizija

• Skalpel se drzi kao olovka. Koza se zategne i
  sece odjednom kroz celu debljinu i u jenom
  potezu. Krvarenje iz koze zaustavlja se
  kompresijom sterilnim tupferom.
• Diatermijom se istovremeno sece koza I vrsi
  hemostaza kauterizacijom.
• Koža se pridržava sa pincetom sa zubom a
• ekartira retraktorom

20
Diskecija

• Kada se koža isece potkožnog tkivo, fascije,
  krvni sudovi, nervi i mišici se razdvoje i
  preparišu.
• Za razdvajanje se koriste makaze tupog vrha ili
  pinceta tupog vrha,
• Razdvajanje je moguce i sterilnim štapicima od
  vate i prstima.
• Tkivo se ekartira sa retraktorima

Mayo
Metzenbaum
21
Hemostaza
Arterijski forceps

• Elektrokauterizacijom
• Klemovanjem
• Ligaturom (podvezivanjem) resorptivnim koncem

Spencer-Wells
Kocher
22
Apozicija i zašivanje rane
Igla sa usicama nagnjeci ranu

• Presek vrha igle
• Okrugao (potkožno tkivo)
• Triangularan (koža)

23
Hirurški konci i athezivi

• Resorptivni
• Prirodnog porekla catgut (submukoza creva ovce,
  seroza creva vola)
• Sintetski Vikril, brzi Vikril, Monokril,
  Polidioksanon (PDS)
• Neresorptivni
• Prirodni (Laneni, svileni)
• Veštacki (Najlonski, metalne kopce)
• Atheziv brzo polimerizuje u doiru sa tkivom
  (tecnost koja se stvrdne u kontaktu sa tkivom)
• Vetbond 3M

24
Hirurški šav
produzni sav
Everzioni sav
pojedinacni sav
Inverzioni sav
25
šavovi koji se preporucuju
26
zakljucak

• Za uspesnu hirurgiju potrebno je
• Postici asepsu i izbeci postoperativnu infekciju
• Primeniti dobru hiruršku tehniku i odgovarajuce
  instrumente
• Minimizirati krvarenje i primeniti finu
  homeostazu
• Izvrsiti adekvatnu apoziciju rane i zašiti
  odgovarajucom tehnikom i koncem
• Obezbediti postoperativnu negu i smanjiti vreme
  oporavka.

27
Eutanazija humani metod ubijanja
eksperimentalnih životinja

• Životinja se smatra živom sve do konacnog
  prestanka rada cirkulacije ili uništenja mozga
• Zašto se životinje žrtvuju u eksperimentalnom
  radu?
• Na kraju eksperimenta.
• Zbog nastupanje patnje i bola zivotinje.
• Radi uzimanja organa za histološku ili
  biohemisjku analizu.
• Uslovi koje treba ispuniti za eutanaziju
• životinja ne biti uplašena tokom procedure i sa
  njom se postupa sa paznjom
• (manifestacija bola ukocenim ponašanjem ili
  suprotno vokalizacijom, motornom uznemirenošcu,
  uriniranjem, defekacijom).
• Životinja ne sme da oseti bol i smrt mora
  nastupiti brzo
• Eksperimentator mora biti obucen za izvodjenje
  procedure
• Ceo proces se mora odvijati u posebnoj prostoriji
  da druge zivotinje ne osete oslobadjanje
  ferohormona.

28
Direktiva 86/609/EEC

• Na kraju eksperimenta veterinar ili druga
  kompetentna osoba odlucuje da li da se životinja
  žrtvuje ili da ostane živa.
• Ukoliko životinja oseca bol ili je njeno zdravlje
  trajno ugroženo mora se žrtvovati - 9
• Životinja se ne sme uljuciti vise od jedanput u
  eksperiment koji izaziva bol i patnju - 10

29
Izbor metode eutanazije

• Efikasnost i pouzdanost metode
• Ekonomicnost da nije skupa
• Bezbednost za personal
• Farmakotoksikološke metode
• Predoziranje anestetika
• Intravenski anestetici 100-150 mg pentobarbitona
  ili tiopentona i.v. ili i.p. (relativno jeftino,
  efikasno i pouzdano i bezbedno za personal). Zbog
  vazodilatacije koje izazivaju barbiturati,
  histoloska analiza je otezana.
• Inhalacioni anestetici etar (zapaljiv), halotan
  (jeftin), izofluran (skup),
• Inhalacioni gas 100 CO2 (poceti sa 60 CO2 I
  40 02 da se ne bi izazvala dispneja i stres kod
  zivotinje) kada zivotinja izgubi svest povecati
  koncentraciju CO2 do 100 min 10 min tj. 60 min
  kod neonatalnih zivotinja. Inhalaciona sredstva
  mogu izazvati edem pluca i otezati postmortem
  analize.
• Fizickomehanicke metode
• Bolje su za preparate i biohemijske analize.
  Preporucuje se sedacija prethodno.
• Dekapitacija
• Cervikalna dislokacija , da bi se potvrdila smrt
  naknadno se radi eksangvinacija ili destrukcija
  mozga.
• Mikrotalasima
• Smrzavanje