MENAD - PowerPoint PPT Presentation

About This Presentation
Title:

MENAD

Description:

... EL UL VaR ELT Gubitak ... U farmaceutskoj industriji n je ve i od perioda patentne za tite U ICT n je manji od perioda projekcije Razli iti ... – PowerPoint PPT presentation

Number of Views:190
Avg rating:3.0/5.0
Slides: 62
Provided by: Cup69
Category:
Tags: menad

less

Transcript and Presenter's Notes

Title: MENAD


1
MENADŽMENT I STRATEGIJA GLAVA XXI INVESTICIJE
GLAVA XXII RIZIK
2
1. POJAM I VRSTE INVESTICIJA
  • ULAGANJE SREDSTAVA U NOV PODUHVATA (PROJEKAT)
    I/ILI U POSTOJECE PREDUZECE (REDOVNE AKTIVNOSTI)
  • Znacenje ulaganja (lat. investitio)
  • Žrtva zbog odlaganja potrošnje koja se podnosi
    u sadašnjosti da bi se dobile uvecane koristi u
    buducnosti
  • Ulaganje pod rizikom
  • Nepoklapanje trenutka ulaganja i trenutka
    efektuiranja ulaganja
  • Prinos kao efekat ulaganja
  • Dobitak, kamata, vrednost za akcionare, UPA i sl.
  • SUŠTINA JE U PRILAGOÐAVANJU INTERNIH MOGUCNOSTI
    PROMENJENIM USLOVIMA POSLOVANJA
  • Trcati da bi se ostalo u mestu
  • Investicije kao cena opstanka
  • CETIRI ELEMENTA (prema Masse)
  • Subjekt koji investira - Investitor
  • Predmet u koji se investira - Projekat
  • Cena žrtve u smislu odricanja od potrošnje -
    Kamata
  • Vrednost nade u smislu izloženosti riziku -
    Diskontna stopa

3
Vrste investicija
  • INVESTICIJE U TRAJNU AKTIVU
  • Zamena
  • Modernizacija
  • Proširenje
  • Strategijsko prilagodavanje
  • Aktiviranje novih izvora rasta (proizvod,
    tržište, tehnologija, know-how)
  • INVESTICIJE U KRATKOROCNU AKTIVU
  • Sigurnosne zalihe sirovina i repromaterijala
  • Sigurnosne zalihe gotovih proizvoda
  • INVESTICIJE U FINANSIJSKU AKTIVU
  • Kupovina HoV
  • INVESTICIJE U NEMATERIJALNU AKTIVU
  • Brend
  • Patenti, licence
  • Know how
  • Baze podataka

4
Vrste investicija prema J. Dean
  • PREMA KARAKTERU EFEKATA
  • Smanjenje troškova
  • Povecanje prihoda
  • Smanjenje rizika
  • Poboljšanje položaja zaposlenih
  • PREMA KONKURENTSKOJ ORIJENTACIJI
  • Ofanzivne
  • Defanzivne
  • PREMA OBLICIMA INVESTIRANJA
  • Ulaganje u opremu
  • Ulaganje u proizvode
  • Ulaganje u unapredenje nacina poslovanja
  • Ulaganje u poboljšanje tržišne pozicije
  • PREMA ODNOSU NA TEHNOLOŠKE PROMENE
  • Zamena proizvoda i tehnologije
  • Ulaganje u inovacije
  • PREMA STRATEGIJSKOM UTICAJU
  • Poboljšanje opšte konkurentske sposobnosti
    preduzeca - dugorocni efekti

5
Novcani tok je cinjenica, profit je mišljenje
  • POZNATO JE DA NE POSTOJI POKLAPANJE PROFITA I
    NOVCANOG TOKA
  • Novcani tok svestranije i preciznije upucuje na
    poslovne performanse od profita te predstavlja
    pouzdanu osnovu za izracunavanje razlicitih
    merila performansi regularnih aktivnosti
  • Novcani tok ukazuje na potreban nivo likvidnosti
    za rast preduzeca po održivoj stopi (kritican
    faktor uspeha finansijske strategije)
  • NOVCANI TOK PREDSTAVLJA POUZDANU BAZU ZA OBRACUN
    EFEKATA PROJEKATA KOD
  • Statickih metoda (Pay Back)
  • Dinamickih metoda (NPV/IRR)

6
2. METODE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA
7
Metod perioda povracaja (Pay Back)
  • KRITERIJUM
  • Period u kome investicija svojim prinosima (neto
    novcanim tokom, na primer) treba da nadoknadi
    inicijalno ulaganje
  • NNT(gruba aproksimacija) Neto dobitak
    Amortizacija
  • VARIJANTE MODELA
  • Jednaki godišnji NNT
  • Razliciti godišnji NNT

8
Metod perioda povracaja (nastavak)
  • PRIMENA KRITERIJUMA
  • nltn max (maksimalno prihvatljiv period
    povracaja)
  • U slucaju rangiranja projekta, najveci rang imaju
    projekati sa najkracim periodom povracaja
  • SLABOSTI
  • Po definiciji, ne respektuje fenomen vremenske
    vrednosti novca
  • Ne daje uvid u ukupnu vrednost projekta
    (zanemaruje postojanje vrednosti posle povracaja
    investicije)
  • Kriterijum je pristrasan prema kratkorocnim
    investicijama što dovodi do strategijske
    kratkovidosti u investicionoj strategiji
  • PREDNOSTI
  • Jednostavnost
  • Mogucnost primene u varijantama sa komparativnim
    prednostima (razlike u vrednosti investicije i
    godišnjim troškovima eksploatacije)

9
Vremenska vrednost novca
  • SUŠTINA
  • Novac koji je raspoloživ u ranijem periodu ima
    vecu vrednost od novca raspoloživog u kasnijem
    periodu zbog moci oplodnje kroz poslovanje ili,
    bar, ukamacenja
  • Efekti jedne investicije u razlicitim periodima
    ne mogu se sabirati bez odredenog prevrednovanja
  • PREVREDNOVANJE NOVCA U RAZLICITIM PERIODIMA
  • Diskontovanje (svodenje na sadašnju vrednost)
  • Kapitalizacija (svodenje na buducu vrednost)
  • DISKONTNA STOPA, i
  • Cena odricanja od potrošnje
  • Oportunitentni trošak ulaganja u projekte istog
    nivoa rizika
  • OPERACIONALIZACIJA DISKONTOVANJA POMOCU TZV.
    DISKONTNOG FAKTORA, 1/(1i)n
  • Sadašnja vrednost 1 din.ostvarenog u buducim
    godinama
  • Vrednost II finansijske tablice

10
Vremenska vrednost novca (nastavak)
  • BUDUCA VREDNOST
  • Kapitalizacija (compounding)
  • Vrednost novca u buducem periodu (bankarski ugao)
  • Za godišnje diskontovanje
  • Buduca vrednost Sadašnji iznos (1i)n
  • Za kontinuelno diskontovanje
  • Buduca vrednost Sadašnja vrednost (1i/m)nm
  • SADAŠNJA VREDNOST
  • Diskontovanje (discounting)
  • Sadašnja vrednost novca raspoloživog posle n
    godina (preduzetnicki ugao)
  • Sadašnja vrednost Buduci iznos (1i)-n
  • Period diskontovanja Periodu života projekta

11
Metod Neto sadašnje vrednosti (NSV)
  • DEFINICIJA
  • NSV SV (priliva gotovine) SV (odliva gotovina)
  • NSV je diskontovani neto novcani tok ili slobodan
    novcani tok
  • NPV (net present value) Discounted FCF (free
    cash flow)
  • PRIMENA KRITERIJUMA NSV
  • NSVgt0, investicija se prihvata pošto je
    profitabilnost investicije iznad granicne
    diskontne stope
  • PREDNOST
  • Uzima u obzir raspored buducih neto novcanoh
    tokova prevrednovanih na sadašnju vrednost u
    celokupnom životnom veku projekta
  • NEDOSTACI
  • Arbitrarnost u odredjivanju nezavisnih
    promenljivih
  • NSV f (vremenskog horizonta, cene kapitala,
    rizika, NNT)

12
Neto sadašnja vrednostobrasci
  • A. Razlicite vrednosti NNT po periodima

NSV (NP0-NO0) (NP1-NO1)
(NP2-NO2) (NPn-Non)
(1 i)-1
(1 i)-2
(1 i)-n
(1 i)-t
(1 i)-t
NPt - vrednost novcanog priliva u godini t NOt
- vrednost novcanog odliva u godini t n
- ekonomski vek trajanja investicionog projekta
i - diskontna stopa NNTt - neto
novcani tok u godini t a - diskontni
faktor za diskontnu stopu i
B. Konstantna vrednost NNT po periodima
NSVNNTn NNTn(1 i) -1 NNTn(1 i) -2
NNTn(1 i) n
13
Kriterijum NSVgt0
Godina(t) Neto novcanitok(NNTt) Diskontni faktor zadiskontnu stopu i 10 Sadašnja vrednost(NNT)
0 -16 640 1.0000 -16 640
1 -25 250 0.9091 - 22 955
2 -37 910 0.8264 - 31 329
3 48 350 0.7513 36 325
4 48 310 0.6830 32 996
5 48 470 0.6209 30 095
6 48 290 0.5645 27 260
7 48 160 0.5132 24 716
8 47 700 0.4665 22 252
9 86 950 0.4241 36 875
Ukupno - - 139 595
14
Raspored novcanih tokova i efekat projekta
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
1 0.9091 20 000 18 182 120 000 109 092
2 0.8264 40 000 33 056 100 000 82 640
3 0.7513 60 000 45 078 80 000 60 104
4 0.6830 80 000 54 640 60 000 40 980
5 0.6209 100 000 62 090 40 000 24 836
6 0.5645 120 000 67 740 20 000 11 290
Ukupno Ukupno 420 000 280 768 420 000 328 942
15
Razlike u inicijalnim ulaganjima i NNT
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
0 1.0000 -10 000 -10 000 -12 000 -12 000
1 0.9091 8 000 7 273 10 000 9 091
2 0.8264 5 000 4 132 6 000 4 958
3 0.7513 4 000 3 005 5 000 3 757
4 0.6830 6 000 4 098 2 000 1 366
5 0.6209 6 000 3 725 10 000 6 209
Ukupno Ukupno - 12 233 - 13 381
16
Razlike u veku trajanja
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
0 1.0000 -60 000 -60 000 -60 000 -60 000
1 0.9091 25 000 22 728 20 000 18 182
2 0.8264 20 000 16 528 18 000 14 875
3 0.7513 45 000 33 809 25 000 18 783
4 0.6830 - - 10 000 6 830
5 0.6209 - - 30 000 18 627
Ukupno Ukupno - 13 064 - 17 297
17
Horizont predvidjanja
  • Volatilnost perioda predvidjanja (n) je velika.
    Prema jednoj studiji za SP 500 u 2012 u SAD
  • nlt 5 god. (46)
  • 10 god. gt n gt 5 god. (40)
  • Ostalo (14)
  • Na n uticu i karakteristike grane
  • U farmaceutskoj industriji n je veci od perioda
    patentne zaštite
  • U ICT n je manji od perioda projekcije
  • Razliciti vremenski horizonti investicije uticu
    na uvodjenje pojma rezidualna vrednost ili
    terminalna vrednost
  • Neto novcani tok nije apsolutno jednaka vrednost
    po godinama funkcionisanja projekta
  • Rezidualna vrednost (engl. residual value ili
    terminal value) se odnosi na novcani tok posle
    perioda predvidjanja

18
Horizont predvidjanja (nastavak)
  • Obracun terminalne vrednosti u 3 koraka
  • Napraviti projekciju normalizovane vrednosti
    novcanog toka u poslednjoj godini perioda
    predvidjanja
  • Normalizovana vrednost je razuman nivo novcanog
    toka ocišcen od nestandardnih priliva/odliva
    gotovine (na primer, kupovina ili prodaja
    osnovnog sredstva)
  • Odrediti stopu rasta (g) novcanog toka u
    terminalnom periodu
  • Terminalan period je period funkcionisanja
    investicije posle perioda projekcije
  • Stopa rasta novcanog toka odgovara stopi rasta
    nacionalne ekonomije (obicno g1-4, može biti 0
    ili cak i negativna)
  • Podeliti normalizovanu vrednost novcanog toka u
    poslednjoj godini perioda projekcije sa WACC g

19
Cena kapitala (CC-cost of capital)
  • Elementi obracuna
  • Investicija EUR 20/miliona
  • Pozitivan godišnji novcani tok od EUR
    3,25/miliona
  • Varijante obracuna
  • CC10, NPV0
  • CC9, NPVEUR 1/milion
  • CC11 NPV - EUR1/milion
  • O znacaju cene kapitala govori sledeci podatak
  • da je u SAD u 2012 CC bila manja za 1,
    investicije bi bile vece za 150/milijardi

20
Cena duga (cost of debt)
  • Alternativne definicije duga
  • Cena novog duga
  • Cena postojeceg duga
  • Prosecna cena duga
  • Poreski aspekt
  • Stvarna poreska stopa
  • Marginalna poreska stopa
  • Ciljana poreska stopa

21
Cena sopstvenog kapitala (cost of equity)
  • Orijentir je stopa prinosa bez rizika (engl. risk
    free rate) na državne obveznice
  • 10 god. US tresury bonds (2,25)
  • 3 meseca US treasurz bonds (0,05)
  • Rizicnost sopstvenog kapitala se meri pomocu
    koeficijenta beta iz CAPM
  • Beta gt 1,0 - volatilnost akcija preduzeca veca od
    volatilnosti tržišta kapitala
  • Beta lt 1,0 - volatilnost akcija preduzeca manja
    od volatilnosti tržišta kapitala
  • Medjutim, ostaje problem u kom periodu meriti
    volatilnost (5 god., 3 god. 1 god. i dr.)

22
Diskontna stopa
  • POSTUPAK UTVRÐIVANJA DISKONTNE STOPE PRILAGOÐEN
    JE IZABRANOJ DEFINICIJI NOVCANOG TOKA
  • Za novcani tok posle servisiranja dugova
    diskontna stopa je cena sopstvenog kapitala
    (IRRR)
  • Za novcani tok pre servisiranja dugova diskontna
    stopa se izražava ponderisanom prosecnom cenom
    kapitala (WACC)
  • PREDSTAVLJA ZAHTEVANU STOPA PRINOSA NA ULOŽENA
    SREDSTVA SVIH FINANSIJERA
  • Oportunitetni trošak ulaganja
  • CAPM se najcešce koristi za odredjivanje
    oportunitetnog troška sopstvenog kapitala pomocu
    sledecih komponenata
  • Stopa prinosa nerizicnih HoV (državne obveznice)
  • Rizik na tržištu kapitala (Beta koeficijent)
  • Rizik konkretnog subjekta

23
Indeks rentabilnosti
  • ODNOS IZMEÐU SADAŠNJE VREDNOSTI NOVCANOG PRILIVA
    I SADAŠNJE VREDNOSTI NOVCANOG ODLIVA PROJEKTA
  • Indeks rentabilnosti iznad 1 oznacava da je
    projekat prihvatljiv, što je ekvivalentno
    situaciji kada je NSVgt0
  • Kod alternativnih projekata treba izabrati onaj
    koji ima najveci indeks rentabilnosti

24
Interna stopa prinosa
  • DEFINICIJE
  • Diskontna stopa koja izjednacava sadašnju
    vrednost priliva gotovine sa sadašnjom vrednošcu
    odliva gotovine
  • Diskontna stopa koja poništava NSV (ili NSV0)
  • Maksimalna kamatna stopa pri kojoj projekat
    beleži marginalnu profitabilnost
  • U preduzecu se defniše minimalno prihvatljiva
    stopa kapitalizacije investiranog kapitala (IRRR
    min granicna stopa prinosa)
  • FORMULA
  • PRIMENA
  • Projekat se vrednuje kao prihvatljiv ukoliko je
    rgtrmin , gde je rmin granicna stopa prinosa
  • Najpovoljniji je projekat koji ima najvecu r pod
    uslovom da je ona veca od granicne stope prinosa

25
Interna stopa prinosa (Nastavak1)
  • ODNOS IZMEÐU NSV, ISP I CENE KAPITALA
  • ako je NSV gt 0 ? ISP je veca od cene kapitala
  • ako je NSV 0 ? ISP je jednaka ceni kapitala
  • ako je NSV lt 0 ? ISP je manja od cene kapitala
  • NACIN IZRACUNAVANJA
  • Racun interpolacije (primer)

r1 niža diskontna stopa u procentima, r2
viša diskontna stopa u procentima, NSV1 NSV
(pozitivna) za diskontnu stopu r1, NSV2 NSV
(negativna) za višu diskontnu stopu r2.
26
Utvrdivanje ISP
Godina(t) Neto novcani tok Diskontni faktor zai 16 NSV zai 16 Diskontni faktor zai 18 NSV zai 18
0 - 13 500 1.0000 -13 500 1.0000 -13 500
1 -8 900 0.8621 -7 673 0.8475 -7 543
2 -1 450 0.7432 -1 078 0.7118 -1 032
3 4 740 0.6407 3 037 0.6086 2 885
4 6 050 0.5523 3 341 0.5158 3 121
5 8 830 0.4761 4 204 0.4371 3 860
6 9 450 0.4104 3 878 0.3704 3 500
7 4 080 0.3538 1 444 0.3139 1 281
8 5 800 0.3050 1 769 0.2660 1 543
9 6 780 0.2629 1 782 0.2255 1 529
10 9 550 0.2267 2165 0.1911 1 825
11 10 631 0.1195 1 270 0.1619 1 721
Ukupno 641 -811
27
Interna stopa prinosa (nastavak 2)
  • PREDNOST METODA
  • Eliminiše arbitrarnost u odredivanju diskontne
    stope
  • SLABOST METODA
  • Mogucnost pojave veceg broja ISP u slucaju
    postojanje negativnih neto novcanih tokova u
    periodima
  • Mogucnost pojave razlicitog ranga projekata u
    odnosu na NSV kada su
  • Finansijska sredstva ogranicena
  • Kada se medusobno zavisni projekti razlikuju po
    volumenu kapitalnih ulaganja, vremenskom
    rasporedu neto novcanog toka i ekonomskom veku
    trajanja

28
RIZIK
Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka
Usporavanje kineske privrede
Neadekvatna regulativa
29
KONVENCIONALNI POGLED NA RIZIK DVE PERSPEKTIVE,
DVE KATEGORIJE I JEDNA RELACIJA
  • DVE PERSPEKTIVE
  • Opasnost
  • izbegavanje
  • Šansa
  • preuzimanje rizika zbog nagrade
  • DVE KATEGORIJE
  • Sistematski rizik
  • Nesistematski rizik
  • JEDNA RELACIJA
  • Trade off izmedu prinosa i rizika

30
Globalni rizici prema Svetskom Ekonomskom Forumu
  • HRONICNI RIZICI
  • Razlike u nivou ekonomske razvijenosti
    (koncentracija bogatstva, ratovi)
  • Neuspesi globalnog menadžmenta (neuspela
    liberalizacija, protekcionizam, valutni rat)
  • RIZICI USLOVLJENI KONKRETNIM DOGAÐAJIMA
  • Makroekonomski rizici (kreditni grc, fiskalne
    krize, kolaps tržišta nekretnina)
  • Siva ekonomija (ilegalna trgovina, korupcija,
    kriminal)
  • Ultimativni resursi (energija, hrana, voda)
  • RIZICI KOJE JE POTREBNO PRATITI
  • Mala verovatnoca pojave , veliki uticaj
  • Geopoliticki konflikti, terorizam, odustajanje od
    globalizacije i sl.

31
Kategorije rizika prema mogucnosti upravljanja
  • SISTEMATSKI RIZIK
  • Verovatnoca gubitka ili neuspeha zajednicka za
    celu privredu ili sve clanove iste grupe (tržište
    kapitala ili grana)
  • Promene kamatnih stopa, deviznog kursa, inflacija
    i sl.
  • Ne može se izbeci diversifikacijom portfolija,
    može se smanjiti hedžingom
  • Rizik tržišta kapitala na razvijenim tržištima
    meri se Beta koeficijentom
  • NESISTEMATSKI RIZIK
  • Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednicki za
    sve HoV na tržištima kapitala vec je povezan sa
    HoV konkretnog emitenta
  • Može se izbeci diversifikacijom portfolia

32
Kategorije rizika u poslovnoj ekonomiji (Kaplan
i Mikes)
  • RIZICI KOJE JE MOGUCE SPRECITI
  • Rizici unutar preduzeca koji se mogu spreciti
    uvodenjem odgovarajucih procedura, kontrolom...
    Suština je u prevenciji.
  • STRATEGIJSKI RIZICI
  • Rizici vezani za dati biznis koji se prihvataju
    da bi se ostvario veci prinos
  • EKSTERNI RIZICI
  • Rizici vezani za makroekonomsko okruženje,
    prirodne katastrofe, terorizam, IT upade i sl. i
    suština je adekvatno se pripremiti i/ili
    izbegavati ih

33
Kategorije rizika prema izvoru
  • Tržišni rizik
  • Kamatni rizik
  • Valutni rizik
  • Rizik promene cena akcija
  • Rizik promene cena baznih sirovina
  • Rizik promene cena nekretnina
  • Kreditni rizik
  • Rizik likvidnosti
  • Operativni rizik
  • Rizik humanog kapitala
  • Rizik neadekvatnih procesa
  • Rizik regulatorne neuskladenosti
  • Rizik materijakne aktive
  • IT rizik
  • Rizik prirodnih katastrofa, itd.

34
Kategorije rizika prema izvoru
  • Strategijski rizik
  • Reputacioni rizik
  • Politicki rizik
  • Pravni rizik

35
BITNI POJMOVI VEZANI ZA RIZIK
  • APETIT ZA RIZIK (RA- Risk Apetite) JE TERMIN KOJI
    SE OBICNO KORISTI I CIJI SE SMISAO LAKO NASLUCUJE
  • Nivo do kog menadžeri žele da prihvate rizik
  • Prihvatljivi nivo izloženosti riziku
  • Sklonost ka riziku Vs. Averzivnost na rizik
  • IZLOŽENOST RIZIKU
  • Deo vrednosti preduzeca ili resursa koji može
    biti izgubljen usled delovanja rizika
  • Izloženost riziku predstavlja se nivoom
    rezistentnosti na šokove
  • KAPACITET ZA RIZIK
  • Sposobnost preduzeca da podnese odnosno prihvati
    rizik
  • Finansijska fleksibilnost, procedure,
    kompetencije i dr.

36
Apetit za rizik i kapacitet za rizik
  • Optimalni apetit za rizik je onaj koji doprinosi
    ocuvanju i stvaranju vrednosti u preduzecu (i
    koji ne prevazilazi kapacitet za rizik)

37
KONCEPCIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA RIZIKOM
  • Odnos rizika, prinosa, kapitala i vrednosti

38
COSO ERM okvir za upravljanje rizikom
39
REGULATORNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZIKOM
  • DO 1988. GODINE KAPITALNA ADEKVATNOST KAO
  • Minimalni odnos sopstvenog kapitala i aktive
  • Maksimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala
  • Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost
    aktive kao pokazatelja aktivnosti banke
  • Zanemarivanje vanbilansnih transakcija -
    konverzije, opcije, egzoticni derivati i
    oparacije sa HoV
  • POSLE 1988. GODINE IDE SE NA RIZIKOM PONDERISANU
    AKTIVU ZA SVE TRANSAKCIJE (BILANSNE I
    VANBILANSNE)
  • Basel dokumenti pod krovom Banke za medunarodna
    poravnanja (BIS)
  • Za kreditne derivate izracunava se ekvivalent u
    kreditu i on se ponderiše odgovarajucim rizikom

40
Basel I-II
  • BASEL I - od 1988. godine
  • Dva standarda kapitalne adekvatnosti
  • Ukupna aktiva/Sopstveni kapital lt 20
  • Cooke ratio za bilansne i vanbilansne pozicije
    (sopstveni kapital banke mora biti najmanje 8
    rizikom ponderisane aktive)
  • THE BIS 1998 (unapredjenje Basel I)
  • Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni vec i
    za tržišni rizik
  • Merilo tržišnog rizika je VaR
  • Pravi se razlika izmedju statutarnih i
    menadžerskih izveštaja (koji obuhvataju sve
    transakcije)
  • BASEL II od 2007. godine
  • Tri stuba kapitalna adekvantnost, nadzor i
    tržišna disciplina
  • Obracun kapitala respektuje kredit rejting
    debitora
  • Rašclanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija
    po 8 tipova bankarskog biznisa i njegovo merenje
    pomocu VaR
  • Uvodi se kategorija rezidualnog rizika
    (strategija, reputacija, sistemski rizik i sl.)

41
Regulatorni okvir Basel III, nakon izbijanja
globalne ekonomske krize
Suštinska razlika je u povecanju visine
zahtevanog kapitala (regulatorni kapital) i
njegovog kvaliteta
42
Obracun zahtevanog kapitala
43
KAPITALNA ADEKVATNOST
44
MERENJE RIZIKA
  • ONIM ŠTO SE NE MOŽE MERITI NE MOŽE SE UPRAVLJATI
  • Merenje rizika je pretpostavka upravljanja
    rizikom
  • SUSTINA PROCENE RIZIKA
  • Identifikovanje faktora rizika
  • Konstruisanje distribucije verovatnoce koja
    opisuje dati rizik
  • Procena efekata datog rizika (u smislu mogucih
    gubitaka ili ocekivanih prinosa i vrednosti)

45
Merenje rizika u finansijskom sektoru
  • OSNOVNI MODELI
  • CAPM (Capital Asset Pricing Model)
  • Uticaj sistemskog rizika na prinos investitora
  • APT (Arbitrage Pricing Theory)
  • Proširenje CAPM u situacji kada postoji više
    izvora sistemskog rizika
  • PRETPOSTAVKE POMENUTIH MODELA
  • Standardna devijacija je osnovno merilo rizika,
    odnosno, zavisnosti prinosa od rizika
  • Raspon 1 ?, - 1 ? opisuje 2/3 promena,
  • 7 ? se prakticno nikada ne dogadja
  • Ekstra prinos je posledica sistemskog rizika koji
    se nije mogao diversifikovati
  • DRUGA MERILA RIZIKA
  • Dospece HoV,
  • Merila osetljivosti portfolia koja mere uticaj
    jednog faktora na vrednost portfolija (tzv.
    grcka slova)

46
Merenje rizika u realnom sektoru
  • VRSTE
  • CAPEX
  • Projekno finansiranje
  • OSNOVNA KARAKTERISTIKE
  • Manji stepen diversifikacije
  • Uparivanje finansijske i investicione perspektive

47
Upravljanje rizikom
  • DEFINICIJA RIZIKA
  • Mogucnost pojave gubitka izazvanog odredjenim
    dogadajem (ili serijom dogadaja) koji se može
    nepovoljno odraziti na mogucnost dostizanja
    ciljeva preduzeca
  • DVA PRISTUPA U UPRAVLJANJU RIZIKOM
  • Dekompozicija rizika
  • Upravljanje pojedinacnim komponentama rizika
  • Pristup razvijen u poslovima sa kreditnim
    derivatima
  • Agregiranje rizika
  • Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika
  • Upravljanje kreditnim rizikom
  • Neophodno je izabrati odredjenu statisticku
    raspodelu (ili distribuciju verovatnoce pojave
    gubitka za razlicite tipove rizika) i zatim
    izvršiti njihovo agregiranje
  • OSNOVNI PRINCIP
  • Ocekivani gubitak se pokriva iz profita, a
    neocekivani iz kapitala

48
Alternativne distribucije verovatnoce gubitka
49
Distribucija verovatnoce gubitka i ekonomski
kapital
50
Obracun ekonomskog kapitala za datu distribuciju
verovatnoce gubitka
51
Merila rizika (nastavak)
52
Ekonomski kapital
  • OCEKIVANI GUBITAK (OG)
  • Gubitak koji se može predvideti na bazi
    statistickog rasporeda verovatnoce
  • Prosecan ponderisan gubitak date distribucije
    verovatnoce
  • Prakticno, to nije merilo rizika, vec prosecan
    gubitak obavljanja odredjenog biznisa
  • NEOCEKIVANI GUBITAK (NG)
  • Odstupanje stvatnog gubitka od ocekivanog gubitka
  • EKONOMSKI KAPITAL (EK)
  • Iznos kapitala koji sprecava bankrotstvo zbog
    pojave neocekivanog gubitka za odredjeni nivo
    pouzdanosti
  • Nivo pouzdanosti zavisi od apetita za rizik
  • Na primer, ako je OG1 a NG5 za kapital od 100
    mlrd din. EK1mlrd din.

53
Merila rizika
  • NA BAZI RASPODELE VEROVATNOCE MOGUCE JE DOBITI
  • Standardna devijacija (?),
  • Portretiše nivo neizvesnosti pojave gubitka
    (odstupanje od ocekivane vrednosti)
  • VaR (Value-at-Risk), vrednost pod rizikom,
  • Portretiše maksimalan gubitak za dati nivo
    sigurnosti (99, na primer) i dati vremenski
    period
  • Mana je što ne govori ništa o gubicima van
    intervala poverenja (1 slucajeva, prema
    prethodnom primeru)
  • EL (Expected Shortfall), ocekivani gubitak repa
    distribucije (TCE Tail Conditional Expectation)
  • Ukljucuje gubitke izvan zadatog intervala
    poverenja (1 najvecih gubitaka prema prethodnom
    primeru)
  • Prosecan ponderisan gubitak repa distribucije
    (slicno kao OG ali samo uzimajuci gubitke posle
    VaR)

54
Stres test
  • TESTIRANJE MODELA UPRAVLJANJA RIZIKOM PRIMENOM
    MALO VEROVATNOG SCENARIJA
  • Ekstremne tržišne situacije imaju malu (prakticno
    zanemarivu) verovatnocu pojave
  • Dnevna promena cene HoV od 5 standardnih
    devijacija
  • Teorijski jednom u 7.000 godina, fakticki 2 puta
    u 10 godina
  • Promena godišnje stopa prinosa za 10
  • Smanjenje vrednosti aktive za gt 20
  • Promena deviznog kursa
  • Rezervnih valuta za 6 dnevno
  • Domace valute za 20 dnevno
  • DVE VRSTE SCENARIJA
  • Pracenje promena jedne varijabile bez uticaja na
    druge varijabile
  • Pracenje promena jedne varijabile i njenog
    uticaja na druge varijabile

55
UPRAVLJANJE RIZIKOM KONVENCIONALNI ERM
56
Identifikovanje rizika Mapa rizika
57
Konvencionalni model upravljanja rizikom
  • ŠTA JE BILO POGREŠNO?
  • Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u
    silosima
  • Iskljuciva orijentacija na izbegavanje rizika
  • Ignorisanje interakcije faktora rizika
  • Ekskluzivan fokus na finansijski rizik
    (zanemarivanje operativnih rizika)
  • Korišcenje metrike uspeha koja bazira na profitu
    umesto na novcanom toku

58
UPRAVLJANJE RIZIKOM ZASNOVANO NA VREDNOSTI VBERM
  • INTELIGENTNO UPRAVLJANJE RIZIKOM UKLJUCUJE
    ISTOVREMENO
  • Želju da se izbegne nešto negativno
  • Potrebu da se dostigne nešto pozitivno
  • SUŠTINU UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDSTAVLJA
    STAVLJANJE U ODNOS
  • Apetita za rizik i izloženost riziku
  • IZLOŽENOST RIZIKU SE MERI POMOCU REZISTENTNOSTI
    NA ŠOKOVE (ESR - Enterprise Shock Resistance)
  • Pokazuje ocekivanu vrednost za akcionare i njenu
    volatilnost
  • U VBERM uticaj rizika se uvek izražava preko
    promene vrednosti preduzeca ili vrednosti za
    akcionare

59
Efekti upravljanja rizikom smanjenje
izloženosti riziku i rast vrednosti
60
Upravljanje rizikom na bazi VBM
61
Uticaj rizika na vrednost strategije prema IntEVar
Write a Comment
User Comments (0)
About PowerShow.com