POJAM UCENJA

1
POJAM UCENJA RAZLICITA SHVATANJA

• Predmet Psihologija ucenja i inteligencije
• Mirjana Beara, saradnica u nastavi

2
Neka pitanja za pocetak

• Šta je ucenje?
• Kako dovoljno obuhvatno definisati ucenje, pa da
  definicija može da se primeni u razlicitim
  oblastima psihologije?
• Kakav je odnos izmedu ucenja i pamcenja? Ucenja i
  razvoja? Ucenja i inteligencije?

3
Mini vežba

• U parovima, pokušajte da definišete ucenje
  onako kako ga vi shvatate
• Jedna recenica
• Vreme za rad 5 min

4
Studentske definicije ucenja

• Ucenje je svesna i namerna aktivnost, cilj
  sticanje znanja I vestina
• Proces sticanja novih informacija
• Proces u kome dolazi do konsolidacije novih
  informacija sa starim
• Prijem, pohranjivanje I reprodukciju odredjenih
  informacija
• Proces shvatanja I razumevanja odredjenih oblasti
  kako bi ih sto bolje prezentovali
• Proces skladistenja novih informacija u pamcenje

5

• Aktivnost pojedinca kojom postize relativno
  trajne promene u ponasanju
• Trajno ili relativno trajna promena ponasanja
  individue koja se moze manifestovati pod
  opdredjenim uslovima I posledicja je njene ranije
  aktivnosti

6
Laicko (i klasicno psihološko) shvatanje ucenja

• Ucenje je
• svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost
• Cilj aktivnosti je sticanje znanja i veština
• Ucenje je najcešce vezano za ponavljanje

7
Koji su problemi u klasicnoj definiciji ucenja?

• NEKA PITANJA ZA POMOC
• Da li je i uslovljavanje ucenje, po ovoj
  definiciji?
• Da li ova definicija pokriva i ucenje besmislenih
  slogova?
• Da li sticanje navika, motiva, vrednosti,
  stavova... možemo svrstati u ucenje (po laickoj
  definiciji?)
• Da li se ucenje kako se misli, drži rec, da se ne
  laže, da se rešavaju problemi, kako se postižu
  ciljevi... Mogu podvesti pod klasicnu definiciju?

8
Zapravo

• Skoro svaki delic covekove aktivnosti kao i
  jedinstvo i celina koje covek predstavlja,
  zasnovani su dobrim delom na ucenju
• UCENJE sticanje, praksa, vežbanje, iskustvo,
  uticaj socijalne sredine, uticaj fizicke
  sredine...

9

• Da li je onda dobra, obuhvatna, univerzalno
  primenjiva definicija ucenja ona koja tvrdi da je
  ucenje svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost
  kojom se sticu znanja i veštine putem
  ponavljanja?

10

• pauza

11
SAVREMENA DEFINICIJA UCENJA

• Ucenje je promena u aktivnosti individue koja je
  rezultat ranijeg iskustva

12
JOŠ SAVREMENIJA DEFINICIJA UCENJA

• Ucenje je
• relativno trajna
• progresivna
• promena ponašanja individue
• koja je rezultat prethodne aktivnosti (vežbanja,
  iskustva, prakse...)individue

13
DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE

• Relativno trajna
• Zašto relativno?
• Zašto trajna?

14
TRAJNOST

• Po ovom svojstvu se ucenje razlikuje od drugih
  promena ponašanja za koje je karakteristicno da
  su privremene ili pak kratkotrajne
• Primeri kratkotrajnih promena ponašanje coveka
  koji je umoran, alkoholisan... Ponašanje coveka
  koji ima elan za rad, dobro je raspoložen...
• Dakle, promene izazvane ucenjem nisu prolazne
  prirode, vec se zadržavaju, ostavljaju trag u
  individui

15
RELATIVNO trajna

• Ipak, promene nastale ucenjem ne moraju nužno da
  budu vecite
• Zaboravljanje je proces koji briše tragove ucenja
• Ali, neke promene zaista traju citav život...
• Najpreciznije je u definiciji ucenja promene
  odrediti kao trajne ili relativno trajne promene
  ponašanja

16
DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak

• PROGRESIVNA PROMENA
• Zašto progresivna?
• Barem tri znacenja termina progresivnost
• Evaluativno usavršavanje, veca adaptivna
  vrednost
• Kvantitativno povecanje, rast
• Kvantitativna promena (bilo rast, bilo opadanje)

17
Problem sa odredjenjem PROGRESIVNA PROMENA

• U evaluativnom smislu ne može se reci da je
  svaki slucaj ucenja adaptivan, i time progresivan
• Covek uci i ona ponašanja koja mu nisu korisna i
  adaptivna, koja ga unazaduju
• Klinicka praksa je bogata ovim primerima

18
Problem sa odredjenjem PROGRESIVNA PROMENA

• U smislu kvantitativnog rasta ili bilo kakve
  kvantitativne promene to podrazumeva sumaciju
  više iskustava
• PROBLEMI
• Fenomen habituacije (tj. ucenja da se ne reaguje)
  takode dovodi do relativno trajnih promena, a
  nije kvantitativni rast
• Može se uciti i iz jednog puta

19
ZAKLJUCAK

• Bolje je termin progresivan izostaviti iz
  savremene definicije ucenja, zbog navedenih
  problema

20
DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak

• ... REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE
• Ovom odrednicom, ucenje se razgranicava od
  promena koje nastaju maturacijom (sazrevanjem)
• Maturacija se zasniva na genetski zasnovanoj
  konstituciji organizama i javlja se spontano

21
MATURACIJA I UCENJE

• Maturacija i ucenje - ipak nisu tako jasne
  granice...
• Primer deca koja odrastaju u divljini
• Za normalan razvoj (maturaciju) NUŽNA je
  stimulacija iz spoljašnje sredine, i time
  izazvana aktivnost - dakle UCENJE

22
MATURACIJA/RAZVOJ I UCENJE

• Dva shvatanja odnosa ucenja i razvoja
• 1. Ucenje je subordinirano (podredeno) razvoju
  (Pijaže) jer stepen intelektualnog razvoja
  odreduje moguce oblike ucenja
• 2. Razvoj je subordiniran ucenju (moskovska
  škola, npr Vigotski) ucenje se zasniva na vec
  postignutom mentalnom razvoju, ali je i samo
  faktor razvoja

23
ZAKLJUCAK DEFINICIJA KOJE CEMO SE DRŽATI

• UCENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA PROMENA
  PONAŠANJA INDIVIDUE KOJA JE REZULTAT NJENE
  PRETHODNE AKTIVNOSTI

24
NEBIHEJVIORISTICKE DEFINICIJE UCENJA

• Da li je nužno da ucenje shvatimo kao promenu
  individue koja se manifestuje u njenom
  spoljašnjem ponašanju?
• Nema li znacajnih promena i u SVESNOM
  DOŽIVLJAVANJU individue? Ne nastaju li neke
  promene i na osnovu znacajnih prethodnih
  doživljavanja?

25
Vežba

• U grupama od po 5, procitajte delove teksta i
  pripremite ih za izlaganje kolegama
• Potrebno je izdvojiti samo osnovne ideje, NE
  reprodukovati od reci do reci!!
• Svaki pasus sadrži jednu osnovnu ideju pronaci
  je! Zatim pronaci detalje, argumente,
  objašnjenja... koja je podržavaju.
• Vreme za rad 15 minuta

26
MASLOV iskustveno ucenje

• Dve vrste ucenje posmatracko I dozivljajno
• Posmatracko svesna I namerna aktivnost a kod
  dozivljajnog nemamo
• Umetnost dozivljavanja
• Fasciniranost pojavom, sada I ovde, zaboraviti na
  samog sebe, jedno sa dozivljenim fenomenom, decji
  nekriticki stav,

27
RODZERS dozivljajno I kognitivno ucenje

• Kognitivno I dozivljajno (glavom I utrobom)
• Kogngt mehanicko zapamcivanje, dozivljajno..licno
  iskustvo, citava licnost ukljucena
• Opazanje sebe, samopouzdanje, tolerancija

28
Prosirena definicija nakon razmatranja
nebihejvioristickih shvatanja

• UCENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA I
  RELATIVNO SPECIFICNA PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
  POD ODREDJENIM USLOVIMA MOZE MANIFESTOVATI U
  NJENOM DOZIVLJAVANJU ILI AKTIVNOSTI I KOJA JE
  REZULTAT NJENOG PRETHODNOG DOZIVLJAVANJA ILI
  AKTIVNOSTI

29
Ucenje i pamcenje

• Usko povezani pojmovi
• Psihološki procesi koji se dopunjuju i prožimaju
• Po klasicnom shvatanju ucenje (sticanje) prethodi
  zapamcivanju i prisecanju (tj. korišcenju
  zapamcenog)
• Sticanje retencija - korišcenje

30
Operacionalna razlika ucenja i pamcenja

• Ako se test daje neposredno posle izlaganja
  gradiva koje treba da se nauci, to predstavlja
  TEST UCENJA
• Ako se test daje izvesno vreme posle završenog
  procesa ucenja, on onda ispituje trajanje, tj.
  pamcenje onoga što je nauceno
• Ali, ako je ucenje podrazumevalo ponavljanje
  onoga što se uci, onda merimo rezultate sadejstva
  dva procesa sticanja i pamcenja

31
Zakljucak

• Stoga, razlikovanje ova dva procesa ima više
  teorijski i logicki, nego prakticni znacaj
• Razlikovanje ucenja od pamcenja je stvar
  konvencije oko upotrebe tih termina
• U suštini, proces pamcenja se ne može razdvojiti
  od procesa ucenja

32
Znacaj psihologije ucenja

• Ljudsko ponašanje odreduje 4 grupe cinilaca
• Naslede i spontano sazrevanje
• Situacioni cinioci
• Sticanje, ucenje
• Samoizgradivanje, samodeterminacija coveka

33
Zadaci psihologije ucenja

• Neposredan zadatak da utvrdi osnovne i složene
  oblike i principe ucenja
• Posredni zadaci
• - objašnjavanje drugih psiholoških procesa i
  osobine licnosti
• - Prakticna primena znanja o principima ucenja
  (npr u bihejvioralnoj terapiji, programiranom
  ucenju itd)

34
Istorijat psihologije ucenja

• Procitati u knjizi do sledeceg susreta

35
Zivotinje u psihologiji ucenja

• Procitati u knjizi do sledeceg susreta