ETIKA JAVNOG ZDRAVLJA I JAVNOZDRAVSTVENI ETICKI KODEKS

1
ETIKA JAVNOG ZDRAVLJA I JAVNOZDRAVSTVENI ETICKI
KODEKS

• PREDAVANJE
• Vesna Bjegovic
• Decembar, 2004

2

• Definicija etike
• Eticke teorije
• Definicija javnog zdravlja
• Etika javnog zdravlja
• Javnozdravstveni eticki kodeks
• Uloga etike u definisanju problema u razvoju
  sistema zdravstvene zaštite

3
ETIKA

• Ethos obicaj, ethicos moral
• Nauka o moralu ili moralnom fenomenu.
• Moral ili moralni fenomen je skup obicaja,
  navika, normi ili pravila ponašanja kojima se
  ljudi rukovode u svojim postupcima.
• teorijska etika
• Etika
• normativna etika (etika u
  praksi)

4
ETIKA
Teorijska etika
Normativna etika (etika u praksi)

• Nastoji da formuliše i obrazloži norme pravilnog,
  ispravnog, dobrog postupanja u svakodnevnom
  životu.
• Definiše dobro postupanje u odredenim
  profesijama, u pojedinim oblastima života i u
  specijalnim društvenim grupama.

• Istražuje i proucava moral pojedinca, grupa
  ljudi, klasa, društva, cele epohe.
• Analizira i pronalazi objašnjenja za odredena
  moralna ponašanja
• Vrši komparaciju izmedu nekadašnjih i sadašnjih
  normi ponašanja i traži slicnosti i razlike

5
ETICKE TEORIJE

• Utilitarizam
• Liberalizam
• Komunitarizam

6
UTILITARIZAMNajvece dobro najveceg broja ljudi

• Jeremy Bentham
• Politicku odluku treba procenjivati na osnovu
  njenih posledica
• Fokus na ishodima

7
UTILITARIZAM

• Subjektivni utilitarizamSubjekat ljudi odlucuju
  o svojoj dobrobiti
• Objektivni utilitarizam Objekat strucnjaci
  smišljaju indeks da procene dobrobit

8
Subjektivni utilitarizam

• Licni izbor
• Ne-hijerarhijski koncept
• Korisnici (potrošaci) su aktivni i upoznati sa
  uslugama koje se nude, a tržište konkurentno
• Vrši decentralizaciju procesa evaluacije
• Analiza troškova i dobiti

9
Objektivni utilitarizam

• Procena na osnovu svih ishoda
• Indeksi
• DALY godine života korigovane u odnosu na
  nesposobnost, QUALY
  godine života popravljene u odnosu na kvalitet

10
Problemi utilitarnog principa

• Da li korist postoji?
• Da li postoji jedan pravilan nacin da se proceni
  dobrostanje?
• Da li zaista možemo da žrtvujemo jedne zbog
  drugih?

11
LIBERALIZAMPoštovanje prava pojedinca da izabere
svoj sopstveni životni plan

• Immanuel Kant
• Odgovornost društva da ljudima da odgovarajucu
  polaznu osnovu

12

• Libertarijanizam Ostaviti na
  miru negativna prava
• Egalisticki liberalizam Pozitivna prava kao
  preduslov za efektan izbor

13
Problemi kod liberalizma

• Kako da znamo ko ima koja prava?
• Kako možemo da ih preraspodeljujemo?
• Šta da radimo kada prava dodu u konflikt?

14
KOMUNITARIZAMDruštva treba da nagnaju svoje
clanove da iskažu dobar karakter da bi stvorili
dobra društvo

• Fokusira se na prirodu i karakter zajednice
• Jedinica za analizu nije pojedinac vec društvo

15

• Relativni komunitarizam
  Svako društvo za sebe definiše dobar
  karakter
• Univerzalni komunitarizam
  Postoji jedna istinita definicija dobrog
  karaktera

16
Problemi sa komunitarizmom

• Kako da znamo koje su granice zajednice?
• Koliko toga zajednice mogu da ucine da suzbiju
  neslaganja?
• Šta se dešava kada se ljudi sa suprotstavljenim
  vizijama sretnu?

17
Pristup javnog zdravlja
Širi društveni, ekonomski, kulturalni,
zdravstveni i uslovi sredine i politike na
globalnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom
nivou
Životni i radni uslovi
Društvene, porodicne i mreže u zajednici
Individualno ponašanje
Individualne pretnje godine, pol, rasa,
i biološki faktori --- Biologija bolesti
Tokom celog života
Izvor Adaptirano iz Dahlgren, Whitehead, 1991.
Isprekidane linije iznacavaju interakcije izmedju
razlicitih nivoa determinanti zdravlja (Worthman,
1999).
18
JAVNO ZDRAVLJE
Javno zdravlje je nauka i umetnost preveniranja
bolesti, produženja života, unapredenja fizickog
zdravlja i efikasnosti kroz organizovane napore
zajednice za sanaciju okoline, kontrolu infekcija
u zajednici, edukaciju individua o principima
licne higijene, organizovanje zdravstvene službe
za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti
i razvoj socijalnih mehanizama koji ce obezbediti
da svaka individua u zajednici ima standard
života koji ce joj omoguciti da ocuva
zdravlje. Charles-Edvard A. Winslow, 1920
19
JAVNO ZDRAVLJE
Nauka i umetnost prevencije bolesti,
produžavanja života i unapredenja zdravlja putem
organizovanih napora društva. WHO, 1999
20
  Komisija za makroekonomiku i
zdravlje Investiranje u zdravlje za ekonomski
razvoj (WHO 2001)   Zdravlje je samo po sebi
prioritetni cilj jer predstavlja osnovni resurs
(input) ekonomskog razvoja.  
21
Jedinstvene karakteristike javnog zdravlja

• Upotreba prevencije kao primarne interventne
  strategije
• Zasnivanje na brojnim disciplinama
• Zasnivanje na filozofiji socijalne pravde
• Povezanost sa vladinom i javnom politikom

22
Deset velikih dostignuca javnog zdravlja u 20.
veku

• Vakcinacija
• Bezbednost u saobracaju
• Sigurnija radna mesta
• Kontrola infektivnih bolesti
• Smanjivanje smrti usled koronarne i
  cerebrovaskularne bolesti
• Sigurnija i zdravija hrana
• Zdravije majke i bebe
• Porodicno planiranje
• Fluoridacija pijace vode
• Prepoznavanje upotrebe duvana kao hazarda po
  zdravlje

CDC, 1999
23
Sadašnji izazovi javnog zdravlja
VIŠE OD 150 MILIONA UDATIH ŽENA IMA POTREBU DA
OGRANICI RADJANJE
GODIŠNJE VIŠE OD 10 MILIONA DECE ISPOD 5 GODINA
UMIRE USLED UZROKA KOJI SE MOGU PREVENIRATI
GODIŠNJE VIŠE OD 13 MILIONA OSOBA UMIRE USLED
INFEKTIVNIH BOLESTI, OD KOJIH JE VECINA
PREVENTABILNA ILI SE MOŽE LECITI
BLIZU 600.000 GODIŠNJE UMIRE USLED KOMPLIKACIJA
TRUDNOCE, PORODJAJA I PUERPERIJUMA
24
STARO I NOVO JAVNO ZDRAVLJE Staro javno zdravlje
bavi se po zdravlje rizicnim, sigurnom hranom,
vazduhom i vodom.... Rešava infektivne, toksicne
i traumatske uzroke smrti   Novo javno
zdravlje sintetizuje tradicionalni pristup sa
menadžmentom zdravstvenim i javno-zdravstvenim
službama i akcijama u zajednici (Tulchinsky
Varavikova 2000) .    Novo javno zdravlje, pored
klasicnih oblasti, nastoji da se bavi problemima
koji se odnose na pravicno korišcenje
zdravstvenih usluga, ekologiju, javno-zdravstvenu
politika, povezanost zdravlja sa socijalnim i
ekonomskim razvojem (Ncayiyan et al. 1995) .
25
JAVNO ZDRAVLJE

• Nauka i umetnost preveniranja bolesti,
  prolongiranja života i promocije zdravlja kroz
  organizovane napore društva.
• Ono što mi kao društvo kolektivno cinimo da
  osiguramo uslove da ljudi budu zdravi.
• Fokus javnog zdravlja je na zdravlju populacije.

26
ETIKA JAVNOG ZDRAVLJA

• Nacela i vrednosti koja pomažu da se sprovedu
  akcije kreirane da promovišu zdravlje kao i da
  sprece povrede i bolesti medu stanovništvom.

BIOMEDICINSKA ETIKA
ETIKA U JAVNOM ZDRAVLJU
27
ETIKA NOVOG JAVNOG ZDRAVLJA   Jednakost  Solidarno
st  Održivost  Participacija  Efikasnost Pravda  M
ir
Laaser, U., D. Donev, V. Bjegovic, Y. Sarolli 2002
28
?

• Da li je etika javnog zdravlja skup pojedinacnih
  interesa u okviru populacije?
• Koje moralno stanovište treba pridodati opštem
  dobru?
• Pod kojim uslovima bi pojedinacni interesi
  trebalo da se povuku da bi se postigla zajednicka
  korist za populaciju?

29
Profesionalna etika Tice se etickih dimenzija
profesionalnosti i moralnog poverenja koje
društvo daje zdravstvenim radnicima da bi radili
u prilog opšteg dobra.
Primenjena etika Orjentisana je ka pojedinacnim
situacijama ili slucajevima , želeci da razume
moralno odgovarajuce odluke u konkretnim
slucajevima
Etika u javnom zdravlju
Zastupnicka etika Istice najvažnije vrednosti u
zajednici, služi interesima populacije.
30
Šta je zakon javnog zdravlja?

• Skup pravila ponašanja i akcije koje su propisane
  od strane države.
• Zakon je primarno sredstvo uz pomoc koga vlada
  stvara uslove za ljude da vode zdravije I
  sigurnije živote.
• Zakon je sredstvo u radu zdravstva, koje se
  koristi da utice na norme za zdravo ponašanje, da
  identifikuje I odgovori na pretnje zdravlju, i da
  postavi i nametne zdravstvene i bezbednosne
  standarde.

31
Stav debate

• Da li je zakon prikladan nacin zaštite i
  promovisanja zdravlja zajednice?
• Prinudne intervencije usmerene na menjanje
  ponašanja pojedinca su možda najsporije.
• Prinudne mere su ili ne efikasne ili previše
  nametljive (narušavaju autonomiju, prava i
  slobodu).

32
Koja je uloga ljudskih prava u javnom zdravlju?

• Jezik ljudskih prava se koristi na više
  razlicitih, ali preklapajucih nacina.
• Ljudska prava kao sredstvo da se postavi niz
  ovlašcenja u okviru medunarodnog prava.
• Ljudska prava zbog njihovih aspirativnih I
  retorickih kvaliteta.

33
Eticki kodeks javnog zdravlja
Americka zdravstvena asocijacija
12
Izlaže kljucne principe eticke prakse javnog
zdravlja. Uzajamna zavisnost ljudi suština
zajednice. Zdravlje pojedinca povezano sa životom
u zajednici.
Eticki kodeks javnog zdravlja
34
Principi eticke prakse javnog zdravlja

1. Javno zdravlje treba da se bavi osnovnim uzrocima
   bolesti i onim što je potrebno za zdravlje
   zajednice, imajucI za cilj da spreci štetne
   zdravstvene ishode.
2. Javno zdravlje treba da postigne zdravlje
   zajednice na nacin koji poštuje prava pojedinaca
   u zajednici.
3. Politike, programi i prioriteti javnog zdravlja
   treba da budu razvijeni i procenjeni kroz procese
   koji omogucavaju doprinos clanova zajednice.

35
Principi eticke prakse javnog zdravlja

• 4. Javno zdravlje treba da zastupa i da radi na
  davanju moci bespravnim clanovima zajednice,
  imajuci za cilj da obezbedi da osnovna sredstva i
  uslovi neophodni za dobro zdravlje budu dostupni
  svima.
• 5. Javno zdravlje treba da ima potrebnu
  informaciju da bi sprovelo efektne politike i
  programe koji štite i promovišu zdravlje.
• 6. Institucije javnog zdravlja treba da
  zajednicama obezbede informacije koje poseduju,
  koje su potrebne za odluke u vezi politika ili
  programa, i treba da zadobiju pristanak zajednice
  za njihovo sprovodenje.

36
Principi eticke prakse javnog zdravlja

• 7. Institucije javnog zdravlja treba da
  pravovremeno reaguju u vezi informacija koje
  poseduju u okviru sredstava i mandata koji im je
  javnost dala.
• 8. Programi i politike javnog zdravlja treba da
  inkorporiraju razne pristupe koji anticipiraju i
  poštuju razlicite vrednosti, uverenja i kulture u
  zajednici.
• 9. Programi i politike javnog zdravlja treba da
  budu primenjeni na onaj nacin koji najviše
  unapreduje fizicko i socijalno okruženje.

37
Principi eticke prakse javnog zdravlja

• 10. Institucije javnog zdravlja treba da zaštite
  poverljivost informacija, koje mogu naneti štetu
  pojedincu ili zajednici ako se objave u javnosti.
  
• 11. Institucije javnog zdravlja treba da obezbede
  profesionalnu kompetentnost svojih zaposlenih.
• 12. Institucije javnog zdravlja i njihovi
  zaposleni treba da se upuste u saradnje i
  pripajanja tako da grade poverenje javnosti i
  efektivnost institucije.

38
Vrednosti i uverenja koje naglašava kodeks
ZDRAVLJE
ZAJEDNICA
OSNOVE ZA AKCIJU
39
ETICKI PRISTUPI U RAZVOJU SISTEMA ZDRAVSTVENE
ZAŠTITE
40
CIKLUS REFORME SISTEMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
DEFINISANJE PROBLEMA
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
EVALUACIJA
E T I K A
P O L I T I K A
FORMULISANJE POLITIKE
IMPLEMENTACIJA
POLITICKA ODLUKA
41
Uloga etike u definisanju problema ?

• Poznavanje etickih teorija
• Opravdanost etickih teorija
• Korišcenje etickih teorija
• Mogucnost pomešanih pozicija

42
POZNAVANJE ETICKIH TEORIJA

• ISHODI UTILITARIZAM
• PRAVA, KAO POLAZIŠTE LIBERALIZAM
• KARAKTER I NORME ZAJEDNICE KOMUNITARIZAM

43
OPRAVDANOST ETICKIH TEORIJA

• VERA
• EMOCIJA - INTUICIJA
• LOGIKA
• SVET
• NEMA OPRAVDANJA

44
KORIŠCENJE ETICKIH TEORIJA

• ZAŠTO BITI DOSLEDAN ?
• ZAŠTO BITI SAMOKRITICAN TRANSPARENTAN ?
• POJEDNOSTAVLJENJE I UPOTREBA
• KRITICNOSTU RAZMIŠLJANJU

45
POMEŠANE POZICIJE

• RIZIK KAFANSKE ETIKE
• SISTEMATICNOST
• ULOGA RAZMATRANJA U ODGOVORNOSTI

46
BENCMARKING ETICKIH TEORIJA

• KONTINUIRANO MERENJE PROCESA U POREDJENJU SA
  ONIMA KOJI SE SMATRAJU LIDERIMA U JEDNOJ OBLASTI
  ILI SA SLICNIM AKTIVNOSTIMA U NAMERI DA SE NAÐE I
  PRIMENI NACIN ZA UNAPREÐENJE. JCAHO, 1998
• TRAŽENJE NAJBOLJEG, POREÐENJE SEBE SA NAJBOLJIM I
  UCENJE OD NAJBOLJEG. Wilson, Goldschmit
  1995

47
INDIKATORI

• Efekti po javno zdravlje
• Finansijske barijereza postizanje jednake
  dostupnosti
• Nefinansijske barijere u dostupnosti
• Sveobuhvatnost dobrobiti
• Pravicno finansiranje
• Efikasnost i kvalitet zdravstvene zaštite
• Administrativna efikasnost
• Demokratska odgovornost i osnaživanje
• Autonomija korisnika i davalaca zdravstvenih
  usluga

48
HVALA NA PAŽNJI !