ISTORIJAT GRUPNOG SOCIJALNOG RADA

1
ISTORIJAT GRUPNOG SOCIJALNOG RADA

• Petar Nastasic

2

• Ritualne grupe.
• Ritualni plesovi i igre
• Pozorisne grupe u antickim dramama
• Grcki hor
• Srednjovekovne pozorisne igre u grupama

3

• Grupna (psiho) terapija i grupni socijalni rad
  su u pocetku imali isto izvoriste i paralelan
  razvoj

4
Joseph Pratt internista,1905,Opsta bolnica,
Massachusetts

• inspirativna predavanja pacijenti sa
  tuberculosom.
• Okupio pacijente u grupu i objasnio im je nužnost
  pridrzavanja higijenskih uputstava i tražio da se
  podrede njegovim uputstvima/volji
• Ovaj ucionicki metod se deskriptivno naziva
  kontrola misli i drugi lekari su ga
  primenjivali kod raznih sosmatskih oboljenja
  (1907)

5

• 1920-30 formulisao informacione predavanja za
  psihijatrijske pacijente sa akcentom manje na
  bolest, a mnogo više na emocije i njihov uticaj
  na psihoneuroze
• Za njega je grupa kljucna tacka u terapiji
  (Pratt,1945)

6
Jacob Moreno.,1910,naziv GRUPNA TERAPIJA

• 1908-1911 J.L. Moreno pocinje da eksperimentise
  sa kreativnom dramom za decu u Becu
• 1912 Moreno organizuje prve grupe samopomoci sa
  siromašnim prostitutkama u Becu
• 1917-1918 Moreno pocinje da radi sa Tirolslkim
  izbeglicama iz I sv.rata koji su živeli na
  periferiji Beca tu je razvijao svoje prve ideje
  o sociometriji

7

• 1921 E. W. Lazell St. Elizabeth'sHospital,
  Washingt.
• veterani iz I sv.rata,
• procedura slicna Pratovoj,
• ali su to bili mentalno oboleli ljudi
• on je ta predavanja nazvao psihoanaliticki
  dinamskom grupnom analizom

8
1922 S.Freud, razmislja o grupnoj dinamici u
svom radu"Group Psychology and the Analysis of
the Ego."

• mada se on nije bavio grupnom terapijom on se
  može smatrati prvim grupnim vodjom
• 1921 Alfred Adler i Rudolph Dreikurs
• drže u Becu prikaze slucaja sa uciteljima,
  porodicama i sa decom i tinjedžerima zajedno i
  obavljaju neku vrstu psihoanalitickog savetovanja
• disidenti iz Frojdove grupe, psihoanaliza za
  radnike
• Kasnije , Dreikurs radi sa alkoholicarima u Becu,
  a potom odlazi u SAD

9
1923-1930 Trigant Burrow,SAD

• koristi psihoanaliticki metod i intenzivno radi
  sa eksperimentalnim grupama, koristeci grupni
  seting da smanji autoritet analiticara i razvije
  neke interesantne socijalne teorije ponasanja
• Analiza grupe, neuroze
• Spontanost neposrednost
• Grupni proces pocinje kad grupa prodre iza maske
  pojedinca (Artificijalna licnost koju prikazuje
  drustvu
• Grupe susretanja
• 1927-1929 - J.L.Moreno, role playing,
  Mt.Sinai,NY 1932- grupna psihoterapija
• 1929 Louis Wender, psihoanaliticki orijentisan
  grupni rad, bolnicke grupe

10
1934.,J.L. MorenoWho Shall Survive A New
Approach to the Problem of Human Interrelation,
sociometrija

• - Sledecih nekoliko godina razradjuje role
  playing i radi na sociometrijskom sistemu
• - konvencija New York Medical Society
  oficijalni start "sociometric movement
• - 1937 casopis Sociometry A Journal of
  Interpersonal Relations.
• - termin "interpersonal relations, pre
  H.S.Sullivana

11
1934,Samuel Slawson

• Inženjer,volonterski u Jewish Board of Guardians'
  Big Sister Program, umetnost i zanati sa kucnim
  grupama adolescentkinja
• To je povezao sa psihoanalitickim postavkama
  ego-terapija
• Grupa dece , tinejdžerske grupe, permisivna play
  terapija i predavanja
• Kasnije i na grupe odraslih para-analitik

12
1936-1937

• Kurt Lewin, Muzafer Sharif, i drugi socijalno
  psiholozi pokrecu znacajne studije o grupnoj
  dinamici,mada nisu bili terpeuti
• 1937 Alcoholics Anonymous, formirani su i
  zapoceli sa radoim u Akronu, Ohio,
• 1940 S. H. Foulkes E. James Anthony organizuju
  
• Group Analytic Society,Northfield, England.

13

• II svetski rat
• Velika potreba za pruzanjem psiholoske podrske I
  psihijatrijske pomoci
• Nortfildska grupa (Bijon, Birer, Foulkes, Mejn,
  Maksvel Dzons)
• Razmah grupne terapije
• Sirok spektar i pristupi
• Terapijski rad sa grupama bez obzira na njihovu
  velicinu
• Grupna terapija, grupna psihoterapija
• Grupni socijalni rad

14
1946-1950

• J. D. Sutherland, S. H. Foulkes, H. Ezriel
  primenjuju psihoanalizu u grupi na Tawistock
  klinici u Londonu
• Wilfred Bion sledbenik M.Klein, pocinje
  istraživanja grupne psihologije, casopis Human
  Relations A Journal of Small Group Research.
• Joshua Bierer, u Engleskoj, integriše
  Adlerianske ideje o grupnom radu i socijalnoj
  psihijatriji.On pokrece socijalne klubove za
  lecenje pacijenata
• 1946-1947 Nathan Ackerman zapocinje svoje prvce
  radove o conjoint grupnim seansama u kojima
  ucestvuje porodica

15
1949-1955

• Maxwell Jones , razvija koncept terpijske
  zajednice i odeljenje za sopcijalnu
  rehabilitaciju (Henderson bolnica)
• 1950 -1960
• Ekspanzija grupne psihotherapije, Martin
  Grotjahn, Hyman Spotnitz, Jerome Frank, Florence
  Powdermaker, Clifford Sager, Helen Papanek, Max
  Rosenbaum, Helen Durkin,
• Grupna terapija dece, u grupama koje vode Haim
  Ginott, Gisela Konopka, Fritz Redl,

16
1958-1966

• Frederick (Fritz) Perls, Laura Perls, Paul
  Goodman, Ralph Hefferline, razvijaju geštalt
  terapiju u Nju Jorku
• 1963-1966.
• Marathon (vremenski prolongirana) grupna terapija
  najcesce za peresonalni razvoj Frederick
  Stoller, George Bach, Elizabeth Mintz.
• Eric Berne, razvija svoj metod Transakcionalna
  Analiza.

17
Grupni socijalni rad

• Nije lako ustanoviti tacan pocetak
• Uticaji povezani sa
• Judeo-hriscanskom etikom
• Progresivna neformalna edukacija (Dzon Djui)
• - Ipak, kao samostalan koncept u praksi
  socijalnog rada
• on je relativno nov

18
Grupni socijalni rad
Pocetak XX veka
19

• Na samim pocecima grupni socijalni rad
• Nije bio prakticni metod rada..
• Ustvari, zapocet je kao pokret jedna vrsta
  DEMOKRATSKE DRUSTVENE AKCIJE

20

• U neformalnom obrazovanju
• U rekreaciji
• U socijalnom organizovanju omladine
• U kampovanju
• Pri smestaju u posebne stambene blokove
• U centralama i sluzbama drustvene zajednice

21

• Dakle u pocetku
• Grupni rad je širio samu koncepciju socijalnog
  rada i povecavao njegovu drustvenu afirmaciju
• Grupni rad se pojavljuje u tek formiranim
  socijalnim centrima (pocetak XX veka)

22
..

• Istorija razvoja grupnog socijalnog rada je
  istorija razvoja socijalnih institucija u drustvu
  koje se menja

23
Osnove ranih koncepata grupnog
socijalnog rada

• Rad u manjim grupama
• Demokratski nacin zivota
• Odgovornost grupe i pojedinca prema zajednici
• Ciljana interesovanja za zbivanja u svetu I
  okruzenju
• Dalekoseznost i Univerzalnost ovih stavova

24

• Promene Industrijalizacija
• Unutrasnja migracija
• Emigracija
• ? Nove socijalne potrebe

25

• Ideje samo-pomoci
• U centrima za izbeglice
• U centrima za iseljenike
• U centrima za susede (klubovi)
• U Skautskim centrima
• U borbi za decija igralista

26

• Meri Parker Folet, sociolog, prepoznaje
• veliku kosmicku snagu u jezgru covecanstva sa
  velikom kreativnom energijom koja se moze
  iskoristiti kroz grupu kao vid aktivnosti i
  stvaralastva
• Medjutim, ni grupa nece moci da iskoristi svu tu
  energiju, ako clanovi ne dobiju mogucnost da
  ispolje sve svoje pojedinacne vrednosti

27

• po M.P.Folet
• Cilj
• Formiranje pokreta za izgradju demokratskih
  odnosa i izgradnju drustva u kome bi se pruzila
  sansa zadovoljenja potreba pojedincima i
• Sansa da oni odigraju ulogu odgovornog clana
  ljudske zajednice

28
M.P.Folett, The New State, 1918

• Smatram da se istinski covek moze realizovati
  samo kroz grupu.
• Potencijali pojedinca ostaju samo potencijali dok
  se ne oslobode kroz zivot u grupi.
• Covek otkriva svoju pravu prirodu, stice svoju
  pravu slobodu samo kroz grupu.
• Grupna organizacija mora postati novi metod u
  politici zato sto je to nacin kojim pojedinac
  moze izneti i uciniti efikasnim ciljeve prakticne
  

29

• Grupna organizacija oslobadja nas dominacije
  puke brojnosti.
• Pravilo vecine oslanja se na brojnost, a
• demokratija se oslanja na tacno postavljenoj
  pretpostavci da drustvo nije ni skup jedinki ili
  jedinica, ni organizam -vec mreza humanih
  relacija

30

• Grejs Kojl
• potrebe za demokratskim vrednostima su bazicne
  vrednosti,
• definise socijalni rad kao profesiju i daje
  realan okvir za grupni socijalni rad
• Identifikuje ulogu socijalnog radnika kao
  GRADITELJA GRUPa
• Dakle, vidjenje grupnog rada nije sociolosko,
  grupni rad vise nije drustveni pokret - vec,
  praktican metod rada

31

• Linderman,1921, - Zajednica
• Opisuje grupni socijalni rad kako metod rada
• KONFLIKTI, pred grupom i resavati
• Dugo potom se taj koncept nije ukljucivao u
  praksu socijalng rada
• U savremenom socijalnom radu danas se ponovo
  pojavljuje(medijacija)

32

• Socijalni grupni rad je edukativni proces
• Tezi se ka razvoju licnosti
• Ka socijalnom uskladjivanju, korigovanje
  individue
• Dobrovoljno grupno povezivanje
• Ka pozeljnom socijalnom ishodu (Newstetter)

33
PERIOD IZMEDJU 1930-1950
34

• Predstavlja period rasta i orgomne ekspanzije
  grupnog rada u socijalnom radu
• To je period ekonomske krize, sto dovodi do novih
  socijalnih i psiholoskih potreba pojedinca i
  socijalnih grupa (Velika depresija 1929.)
• Definitivno trasiran i poplocan put koji povezuje
  socijalni rad kao profesiju i grupni rad kao
  metod

35

• Novi rast i nastavak ekspanzije grupnog rada
  dogadja se posle II svetskog rata
• Konkretne ljudske drame i patnje, i potrebe
  proistekle iz njih, nisu mogle da se reše
  konceptima i teorijama, vec kroz zadovoljenje
  konkretnih ljudskih potreba u svakodnevnom zivotu
• - obnova porusenih gradova,
• - masovno ucesce gradjana u resavanju opstih
  problema,
• - kolektivni rad,
• - grupe samopomoci,
• - lokalno samoupravljanje

36

• potrebe veceg broja ozbiljno ugrozenih
  pojedinaca, a mali broj strucnjaka
• briga o njima i potreba da im se pomogne,
  povecava znacaj socijalnog rada kao profesije i
  grupnog rada kao metoda

37

• Maxwel Jones, 1945,terapijska zajednica
• Psihijatrijske sluzbe i u svetu i kod nas sve
  vise uvode ovu metodu u mnoge terapijske i
  socjalno-terapijske programe (alkoholizam,
  neuroze, adolescencija)
• Psihijatrijske sluzbe su medju prvima prihvatile
  profesionalne socijalne radnike kao sastavni deo
  svog multidisciplinarnog timskog rada

38

• Grupni socijalni rad je jedan od metoda
  socijalnog rada za poboljsanje socijalnog
  funkcionisanja pojedinaca kroz ciljana grupna
  iskustva
• Merdzori Marfi

39
GRUPNI SOCIJALNI RAD KAO DEO PROFESIJE SOCIJALNOG
RADNIKA
40

• ozbiljno organizovanje socijalnih radnika kao
  profesija dogadja se 50-tih godina XX veka
  (Nacionalna konferencija socijalnih radnika u
  SAD)
• formiraju se akademske studije, istrazivacke
  institucije i profesionalne organizacije
• 1950, Nacionalno udruzenje za socijalni rad sa
  grupom SAD i casopis Grupa
• 1955 grupna terapija se ucvrscuje i identifikuje
  kao integralni metod socijalnog rada kao
  profesije

41

• 1956., nova definicija grupnog socijalnog rada,
  odbacuje ideju o primeni grupnog socijalnog rada
  za normalan rast i razvoj, umesto toga
• --------------------------------------------------
  
• - grupni socijalni rad sluzi da se u grupi pruzi
  pomoc clanovima grupe da poprave i unaprede svoje
  socijalno uskladjivanje
• - sekundarna namera/cilj da pruzi pomoc, grupi
  kao cellini, da dostigne ciljeve koji su
  socijalno prihvatljivi.
• - definicija podrazumeva da clanovi imaju
  probleme prilagodjavanja (Alisi,1980)

42
Kasnij, - Schwartz,1983-86

• ..ljudima u problemu u njihovom miljeu,u
  okruzenju sebi ravnih, omoguciti da rade u
  atmosferi uzajamne pomoci
• Ljudi se povezuju u grupe
• da se organizuju za akciju zbog opstih i
  specificnih interesa
• da pomognu jedan drugom oko teskih problema
• da nauce nove vestine kojima ce dostici bolji
  kvalitet svog zivota
• zbog iskustva komunikacije sa drugim ljudima

43
interakcionisticki pristup(Shvartz)

• Naglasak je na
• - interakciji medju ljudima,
• - na interakciji izmedju ljudi i spoljnih
  sistema
• - na terminu clan umesto klijent
• reciprocni model- zasnovan je na uzjamno
  zavisnim odnosima medju clanovima grupe I izmedju
  grupe I njenog okruzenja

44
mutual aid (Shwartz,1961)

• Linija komunikacija je kompleksna
• autoritet socijalnog radnika (vodje grupe) je
  razliven u mrezi relacija koje grade obrazac
  uzajamne pomoci
• To je po Shwartz-u, pravi nacin grupnog
  socijalnog rada

45
OD 1960 DO DANAS

• 1960-1970-tih uz potpuno uvodjenje i prosirenje
  socijalnog osiguranja i socijalne zastite kao
  obaveze drzave,
• Nova ekspanzija primene grupnog socijalnog rada

46

• Pojavljuju se nove socijalne potrebe i
  socijalni pokreti koji u svjim aktivnostima
  koriste grupni socijalni rad
• ratni veterani,
• zenska prava,
• pokret za prava crnaca,
• lezbejke i homoskesualci itd.

47

• Raznovrsni socijalni, intelektualni i kulturelni
  faktori uticu da se u socijalnom radu sve vise i
  vise korisiti grupni rad

48

• Zbog siroke primene i uspesnosti grupni rad
  stice sve vise strucnog postovanja i priznavanje
  vrednosti
• sve vise primene u mnogobrojnim prakticnim
  setinzima,
• mnogo vise razlicitih ciljeva i namera
• sve vise istrazivanja
• sve kompleksnijom edukacijom
• Krupni koraci napredovanja grupnog rada/terapije
  u periodu 1960-70

49

• VINTER,1967,
• grupa je mali socijalni sistem ciji uticaji
  mogu planski dovesti do modifikacije klijentovog
  ponasanja.
• U tom (planskom) pristupu socijalni
  radnik/terapeut ima centralnu poziciju
• u obezbedjenju uslova za tretman,
• u sprovodjenju intevencija i
• u planiranju grupnog procesa kao visoko
  strukturisanog procesa,
• sa akcentom na evaluaciji ishoda i istrazivanju

50

• SCHWARTZ, 1961.
• predlaze svoju viziju male grupe kao
  preduzeca za uzajamnu pomoc

51

• Teorija i praksa socijalnog grupnog rada pokazuju
  proliferaciju istrazivanja, opisa i prakticnog
  rada i postoje paralelni
• neophodni napori da se destilisu i identifikuju
  esentijalni elementi socijalnog grupnog rada

52

• PAPELLROTHMAN,1980., Naglasavaju da je proces
  destilacije i identifikacije kljucnog identiteta
  grupnog rada uveliko poceo i oni uvode termin
  MAINSTREAM MODEL SOCIJALNOG RADA SA GRUPOM
• (centralni tok prakse socijalnog rada sa
  grupom).
• Esencijalne karakteristike mainstream modela su
• zajednicki ciljevi
• uzajamna pomoc
• nesinteticki (autenticni) dozivljaji

53
Dinamska psihijatrija

• Sve intenzivnije se koristi u grupnom radu
• Koncepti grupne interakcije
• Snaga grupe
• Dinamske potrebe licnosti