TURIZAM I ODR

1
TURIZAM I ODRŽIVI RAZVOJ
2
ODRŽIVI RAZVOJ

• Održivi razvoj može biti definisan kao ekonomski
  razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih
  generacija ne ugrožavajuci mogucnost buducim
  generacijama da zadovolje njihove potrebe.

3
NASTANAK KONCEPTA ODRŽIVOG RAZVOJA

• Konceptu održivosti, ili održivog razvoja danas
  pripada centralno mesto u razmatranju dugorocne
  perspektive opstanka i napretka covecanstva.
• Održivost, ili održivi razvoj, se javlja kako kao
  suštinski preduslov, tako i kao krajnji cilj
  efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti
  na Zemlji.

4
Nastanak koncepta održivog razvoja

• Polazeci od rezultata tehnickog progresa i novih,
  kako geografskih, tako i naucnih otkrica,
  ekonomska nauka sredinom 19. veka nudi
  optimisticku viziju buducnosti covecanstva.
• Naucno-tehnicki progres postaje osnovni faktor
  razvoja privrede i društva, te mu pripada
  centralno mesto i u teoriji.
• Višedecenijski period stabilnog rasta svetske
  privrede, koji je nastupio posle II svetskog
  rata, podržao je verovanje u neogranicene
  mogucnosti naucno-tehnickog progresa.

5
Nastanak koncepta održivog razvoja

• Nesumnjivi znaci kraja ere optimizma nastupili su
  u vidu tzv. naftnih šokova, pracenih rastom
  svetskih cena niza sirovina i energetskih inputa.
  
• Jedno doba u razvoju ekonomske misli bilo je
  završeno zapocinjalo je novo doba, inspirisano,
  dostignucima prirodnih nauka, pre svega fizike,
  kao i dostignucima biologije, na prvom mestu
  genetike i ekologije.
• Primena novih teorijskih okvira, omogucila je
  pojavu nove discipline, ekonomike životne
  sredine, ciji se prvi doprinosi vezuju za analizu
  ekonomskih aspekata zagadenja.

6
Nastanak koncepta održivog razvoja

• Ipak, daleko najznacajniji korak u razvoju
  ekonomske teorije dvadesetog veka predstavljala
  je pojava knjige Granice rasta (Meadows, 1972),
  posvecene iscrpljivanju resursa i mogucim
  granicama rasta, što skrecu pažnju šireg kruga
  svetske, naucne i politicke javnosti.
• Tako se zacinje i koncept održivog razvoja, koji
  polako, ali sigurno, ulazi na listu prioriteta
  medunarodne politicke akcije, te postaje tema
  niza globalnih politickih skupova.

7
Nastanak koncepta održivog razvoja

• U Stockholmu, 1972. godine, na Konferenciji UN o
  životnoj sredini, inicirano je osnivanje Programa
  Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu, UNEP.
  (Kasnije je usledilo osnivanje nacionalnih
  agencija za životnu sredinu u vecem broju
  zemalja.)
• Koordiniranom akcijom nacionalnih i medunarodnih
  tela, 1980. godine, proklamovan je program
  globalne akcije za podsticanje održivosti, tzv.
  Svetska strategija ocuvanja prirode, od strane
  Medunarodne unije za zaštitu prirode.
• Od strane UN, ustanovljena je 1983. godine
  Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj.

8
Nastanak koncepta održivog razvoja

• Uocavajuci opasnost od potencijalnih promena
  klime, Svetska meteorološka organizacija i
  Program UN za životnu sredinu su 1988. osnovali
  Medudržavni panel o klimatskim promenama, koji
  ima za cilj da sakupi sve relevantne informacije
  vezane za promenu klime.
• Na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju,
  UNCED u Rio de Žaneiru, 1992. godine, usvojeni
  su bitni dokumenti
• Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i
• Konvencija o biološkom diverzitetu.

9
Nastanak koncepta održivog razvoja

• Sledece 1993. osnovana je Komisija UN za održivi
  razvoj sa prvenstvenim ciljem da nadgleda
  sprovodenje pomenutih dokumenata i drugih akata.
  
• U avgustu 2002. godine održan je Svetski samit o
  održivom razvoju u Johanesburgu.
• Na ovom samitu države ucesnice su se saglasile da
  u što kracem vremenskom roku pristupe izradi i
  usvajanju nacionalnih strategija održivog
  razvoja.

10
POJAM ODRŽIVOG RAZVOJA

• Održivi razvoj je onaj razvoj koji obezbeduje
  zadovoljenje sadašnjih potreba bez ugrožavanja
  mogucnosti buducih generacija da zadovolje svoje
  potrebe.

11
Pojam održivog razvoja

• Održivi razvoj ne može biti ostvaren kratkorocnim
  ekonomskim rastom.
• Moraju se uzeti u obzir i dugorocni ekonomski
  ishodi kao što su intenzivno iskorišcavanje
  prirodnih resursa zbog rasta privrede i povecanja
  degradacije i zagadenja životne sredine.
• Najveci izazov za savremeno društvo je
  ostvarivanje zdrave stope rasta, bez zagadenja,
  degradacije i pustošenja resursa.

12
Pojam održivog razvoja

• Pod pojmom održivog razvoja podrazumeva se
  jedinstvo u realizaciji tri grupe ciljeva
• postizanja održivosti u ekonomskom smislu, tj
  ostvarenja kontinuiranog privrednog rasta, bez
  inflacije i povecanja spoljne zaduženosti
• postizanja održivosti na socijalnom planu, kroz
  eliminaciju siromaštva i svih vidova socijalne
  patologije
• postizanja održivosti na ekološkom planu, u
  korišcenju prirodnih resursa i životne sredine.

13
ZAŠTO ODRŽIVI RAZVOJ?

• Postoje jaki moralni razlozi da današnja
  generacija ostavi potomstvu u naslede ništa manje
  šanse za razvoj, nego što ona ima sada.
• To znaci da planeta Zemlja, sa svojim
  potencijalima, ne sme biti degradirana od strane
  postojecih ljudi.
• Dakle, pravo sadašnje generacije na
  iskorišcavanje resursa i životne sredine, ne sme
  ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.

14
Zašto održivi razvoj?

• Druga grupa razloga za održivi razvoj je
  ekološko-eticke prirode. Naime, ako priroda
  predstavlja vrednost samu po sebi, onda je svaki
  vid ekonomske aktivnosti kojim se narušava
  diverzitet živog sveta, ili bogatstvo resursa,
  neprihvatljiv.
• Kao treci razlog za opravdanje koncepta
  održivosti, može se navesti ekonomski argument da
  je održivi razvoj dugorocno efikasniji. Drugim
  recima, nepoštovanje koncepta održivosti, vodi ka
  neefikasnom privrednom razvoju, u smislu sve
  veceg rasipanja resursa i energije.

15
DEFINICIJE ODRŽIVOG RAZVOJA

• U prvu grupu spadaju definicije koje kažu da se
  održivim smatra stanje u kome bilo korisnost,
  bilo nivo potrošnje, tokom vremena, ne opada.
• Robert Solow je prvi istakao zahtev za
  medugeneracijskom ravnopravnošcu u uživanju
  prirodnih dobara, u smislu da svaka generacija
  ljudi mora imati podjednako pravo na ubiranje
  koristi od prirode, tj. životne sredine, te da
  samo obrazac privrednog razvoja koji to omogucava
  u toku neogranicenog perioda vremena se može
  smatrati održivim.

16
Definicije održivog razvoja

• Po drugoj grupi definicija, održivim se smatra
  stanje u kom se resursi koriste tako da buduce
  proizvodne mogucnosti covecanstva ostanu ocuvane.
  
• To znaci da privredni razvoj ima šanse da bude
  održiv, uprkos u prošlosti utrošenim
  nereproduktivnim resursima, ukoliko smanjene
  zalihe resursa budu nadoknadene povecanom
  kolicinom i kvalitetom fizickog kapitala, kao i
  nagomilanim intelektualnim kapitalom.

17
Definicije održivog razvoja

• Treci koncept definisanja, održivim smatra ono
  stanje pri kom zaliha prirodnog kapitala ne opada
  u vremenu.
• Ovakva definicija održivog razvoja, prihvacena od
  širokog kruga ekonomista, polazi od pretpostavke
  da su mogucnosti medusobne supstitucije
  razlicitih vrsta kapitala znatno manje, no što se
  ranije smatralo.
• Šta više, kako se zalihe prirodnih resursa troše,
  mogucnosti supstitucije ce postajati sve manje.
  Otuda proistice striktan zahtev za razvojem koji
  ne umanjuje zalihe pojedinih prirodnih resursa.

18
Definicije održivog razvoja

• Po cetvrtoj definiciji održivo je stanje u kom se
  resursi koriste tako da donose održivi prinos,
  ili prirast.
• Ovo tumacenje održivosti odgovara, pre svega,
  eksploataciji obnovljivih resursa.
• Ako bi se, pak, generalizovalo na sve moguce
  vrste prirodnih resursa, ovo gledište se
  neminovno sukobljava sa cinjenicom da su resursi
  zapravo raznorodni, pa je i prinos koji daju
  nesamerljiv, usled heterogenosti.

19
Definicije održivog razvoja

• Peta grupa definicija se zasniva na konceptu
  stabilnosti uravnoteženja ekoloških populacija, u
  toku vremena.
• Održivim se smatra stanje u kom je zadovoljen
  minimum uslova stabilnosti i uravnoteženja
  ekosistema.
• Uravnoteženje sistema se meri sposobnošcu
  održanja organizacije u toku i posle poremecaja.
• Sistem koji može da posle poremecaja ne doživi
  katastrofalne promene stanja, vec zadrži raniji
  vid organizacije, smatra se da ima svojstvo
  uravnoteženosti.

20
Održivim društvom se može smatrati ono društvo
koje

• prepoznaje da ekonomski rast ima granice i da su
  one odredene nosecim kapacitetom resursa u
  okruženju
• vrednuje kulturnu razlicitost
• gaji poštovanje za sve oblike života, te podstice
  raznovrsnost živog sveta
• širi sistem društvenih vrednosti kroz obrazovanje
  o održivosti
• angažuje eksperte za životnu sredinu pri
  donošenju svih razvojnih odluka
• pravi planove uravnoteženog razvoja, poštujuci
  socijalne, zdravstvene, privredne i ekološke
  potrebe
• koristi lokalne resurse i kapacitete na dugorocno
  najbolji nacin
• koristi obnovljive i pouzdane izvore energije
• minimizuje štete po životnu sredinu
• jaca aktivnosti u kojima se materijali
  recikliraju.

21
OSNOVNI PRINCIPI ODRŽIVOSTI

1. medugeneracijska ravnopravnost, u smislu da
   sadašnja generacija ne sme umanjivati šanse za
   razvoj buducim generacijama
2. princip predostrožnosti, u uslovima globalne
   ekološke neizvesnosti
3. princip ocuvanja prirodnih resursa uz minimalna
   oštecenja životne sredine
4. suzbijanje zagadenja na samom izvoru
5. princip da zagadivac placa kroz nakade, takse i
   dozvole

22
Osnovni principi održivosti

• korišcenje najboljih dostupnih tehnologija
• prevencija i eliminisanje stvaranja nepotrebnog
  otpada,
• izolovanje i kontrola otpada koji se ne može
  reciklirati i dalje koristiti
• ukljucivanje ekoloških analiza i procena, pri
  bilo kakvom donošenju odluka u privredi
• integralno upravljanje životnim ciklusom
  proizvoda
• poštovanje kapaciteta životne sredine i
  eko-prostora.

23
Principi održivosti

• Povelja o Zemlji (Earth Charter) iz 2000.
  godine obuhvata 16 kljucnih principa grupisanih u
  cetiri celine. To su 
• Poštovanje i briga o životu.
• Ekološka celovitost.
• Društvena i ekonomska pravicnost.
• Demokratija, nenasilje i mir.

24
I. Poštovanje i briga o životu

1. Poštovanje planete Zemlje, života na njoj i sve
   raznorodnosti njegovog ispoljavanja.
2. Briga za život, izražena kroz razumevanje
   saucestvovanje i ljubav.
3. Izgradnja demokratskih društava, u kojima
   ucestvuju svi, na trajan i miroljubiv nacin.
4. Ocuvanje darežljivosti i lepote Zemlje za
   sadašnje i buduce generacije.

25
II. Ekološka celovitost

1. Ocuvanje i oporavak celovitosti ekosistema na
   Zemlji sa posebnim naglaskom na biodiverzitet i
   prirodne procese koji podržavaju život.
2. Sprecavanje šteta, kao najbolji metod za zaštitu
   životne sredine, uz maksimalno poštovanje
   principa predostrožnosti u svim situacijama kada
   je nivo znanja nedovoljan.
3. Obavljanje proizvodnje, potrošnje i reprodukcije
   u celini na nacin koji cuva regenerativne
   sposobnosti Zemlje, ljudska prava i društveno
   blagostanje.
4. Napredak na polju proucavanja ekološke održivosti
   i promovisanje otvorene razmene i široke primene
   prikupljenih znanja

26
III. Društvena i ekonomska pravicnost

1. Ukidanje siromaštva, kao eticki socijalni i
   ekološki imperativ.
2. Obezbedenje da ekonomske aktivnosti i institucije
   na svim nivoima promovišu ljudski razvitak na
   ravnopravan i trajno održiv nacin.
3. Afirmacija rodne ravnopravnosti, kao jednog od
   preduslova održivog razvoja, uz obezbedivanje
   univerzalnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj
   zaštiti i mogucnostima za zapošljavanje.
4. Poštovanje prava svih, bez diskriminacije, u
   prirodnom i društvenom okruženju koje omogucuje
   ljudsko dostojanstvo, telesno zdravlje, duhovno
   blagostanje, sa posebnim naglaskom na poštovanje
   prava manjina.

27
IV. Demokratija nenasilje i mir

1. Jacanje demokratskih institucija na svim nivoima
   , obezbedivanje transparentnosti i odgovornosti
   vlada, ukljucujuci i ucešce u vlasti i pristup
   institucijama zaštite prava.
2. Ukljuciti u formalno obrazovanje doživotno
   ucenje, radi sticanja znanja i veština potrebnih
   za održiv nacin života.
3. Postupanje prema svim živim bicima sa poštovanjem
   i uvidavnošcu.
4. Promovisanje kulturne tolerantnosti, nenasilja i
   mira.

28
OSNOVNI POKAZATELJI ODRŽIVOG RAZVOJA

• Sa stanovišta ekološke ekonomije
• pokazatelji su BNP (bruto nacionalni
• proizvod) i ND (nacionalni dohodak).
• BNP BDP Prihodi stranih lica po osnovu
  ulaganja kapitala u našoj zemlji Prihodi
  domacih lica od ulaganja kapitala u inostranstvu.
• ND BNP amortizacija kapitalnih dobara
• Oni skrivaju štetno delovanje ekonomije na
  prirodu. Povecanje proizvodnje povecava BNP i ND
  ali povecava i štetne efekte na prirodu.

29
POJAM I DEFINICIJE TURIZMA
30
TURISTICKA DESTINACIJA

• Pojam turisticka destinacija izvodi se iz
  pojmova
• turisticka regija,
• turisticko mesto,
• turisticko odredište.

31
Turisticka regija

• Prema važecem Zakonu o turizmu, turisticka regija
  je geografska i funkcionalna prostorna celina sa
  odredenim imenom, oblikovana prirodnim i
  stvorenim turistickim vrednostima, na kojoj može
  biti formirana integralna turisticka ponuda".

32
U clanu 11 Zakona o turizmu propisano je da
turisticka regija mora da ispunjava sledece
uslove

• najmanje 1.000 ležaja u osnovnim smeštajnim
  kapacitetima
• najmanje 150.000 nocenja ostvarenih u prethodnoj
  kalendarskoj godini
• da ima osnovanu turisticku organizaciju na nivou
  turisticke regije
• da ima osnovane turisticko-informativne centre u
  najmanje dva turisticka mesta.
• Turisticka regija utvrduje se aktom ministra
  nadležnog za poslove turizma, na predlog opštine,
  odnosno grada.

33
Vrste turistickih regija

1. homogena turisticka regija (turizam glavna
   delatnost, povezuje sve ostale delatnosti)
2. heterogena turisticka regija (turizam ravnopravan
   s ostalim delatnostima)
3. makro turisticka regija (vece regije)
4. mikro turisticka regija (manje regije)

34
Turisticko mesto

• Prema odredbama Zakona o turizmu, turisticko
  mesto predstavlja organizacionu i funkcionalnu
  celinu sa formiranom turistickom ponudom,
  prirodnim, kulturnim, istorijskim i drugim
  znamenitostima znacajnim za turizam, komunalnom,
  saobracajnom i turistickom infrastrukturom, kao i
  objektima i drugim sadržajima za smeštaj i
  boravak turista.

35
turisticko mesto

• Turisticka mesta razvrstavaju se u kategorije od
  I do IV, aktom ministra, na zahtev jedinice
  lokalne samouprave.
• Akt o odredivanju kategorije turistickog mesta
  donosi se na predlog komisije za kategorizaciju
  turistickih mesta, i izdaje se sa važnošcu od pet
  godina.
• Komisija proverava ispunjenost propisanih uslova
  za razvrstavanje turistickih mesta u kategorije,
  sacinjava zapisnik o svom radu i daje ministru
  predlog za razvrstavanje u odgovarajucu
  kategoriju.
• Ministarstvo vodi registar turistickih mesta.

36
Pojam turisticke destinacije

• Odredena uža ili šira prostorna celina u kojoj se
  ostvaruje turisticki promet, a ta celina može da
  bude svako mesto koje raspolaže turistickim
  kapacitetima, kao i svaka regija u kojoj je
  locirano više turistickih centara
• Kompleks razlicitih rekreativnih i društvenih
  sadržaja koji se nalaze u jednom lokalitetu.

37
turisticka destinacija

• turisticka destinacija je sistem koji sadrži
  raznovrsne elemente, a uslovljena je željama,
  interesima i potrebama turista.
• Destinacija može biti mesto za odmor ili poslovni
  centar koji turisti posecuju i gde borave. To
  može biti jedna oblast ili cak zemlja u okviru
  koje oni putuju. To može biti i brod za kružno
  putovanje pri kome se posecuje više luka.
• Najispravnije je pod destinacijom podrazumevati
  jedno ili više mesta u koja turisti dolaze i
  borave, a koja predstavljaju osnovni cilj
  njihovih kretanja.

38
Znacaj i imidž turisticke destinacije

• vecina aktivnosti vezanih za putovanja i turizam
  odvija se u destinaciji.
• izuzetno veliki broj destinacija u svetu (preko
  10.000) takmici se u nastojanju da pridobije
  pažnju potrošaca.
• velika je mogucnost supstitucije jedne turisticke
  destinacije drugom turistickom destinacijom.
• imidž turisticke destinacije se stice na tržištu
  kroz vizualni identitet i funkcionalna obeležja.
• imidž destinacije ima kljucnu ulogu u izboru
  destinacije i u zadovoljstvu turista u poredenju
  s njegovim ocekivanjima.

39
Najvažnije karakteristike turisticke destinacije

• cini prostornu celinu
• raspolaže odgovarajucim elementima ponude
• orijentisana prema turistickom tržištu
• ne zavisi od administrativnih granica
• destinacijom se može upravljati

40
Uslovi koji odreduju turisticku destinaciju

• turisticka destinacija nema cvrste granice, ona
  može predstavljati bilo koje odredište od polaska
  do povratka turista u mesto svog stalnog boravka
• turisticke destinacije su determinisane odredenim
  uslovima
• geografskim (na makro i mikro nivou),
• prostornim (da cini prostornu celinu),
• kulturnim,
• saobracajnim (saobracajna povezanost s tržištem),
  
• atrakcijskim i sl.

41
Atraktivnosti turisticke destinacije

• turisticka atrakcija privlacan element
  (prirodne atrakcije, izgradene atrakcije)
• elementi atraktivnosti destinacije
• klima i prirodne lepote,
• kulturna i društvena obeležja,
• dostupnost,
• odnos prema turistima,
• infrastruktura,
• cene i mogucnosti za kupovinu,
• sadržaji za sport, rekreaciju i obrazovanje itd.

42
Upravljanje turistickom destinacijom

• Zašto upravljanje destinacijom zbog
  konkurentnosti i održivosti
• konkurentnost destinacije sposobnost povecanja
  turisticke potrošnje, povecanja broja turista,
  povecanja profitabilnosti uz povecanje dobrobiti
  za buduce generacije
• upravljanje turistickom destinacijom je dugorocan
  proces koji bi trebao obezbediti konkurentnost
  destinacije, visok kvalitet života lokalnog
  stanovništva i ocuvanje kulturnog identiteta
  citave turisticke destinacije.

43
Specificnosti upravljanja turistickom destinacijom

• Turisticka ponuda destinacije se zasniva na
  javnim turistickim dobrima (prirodni, istorijski,
  kulturni i drugi turisticki atraktivni resursi)
• Razliciti nosioci turisticke ponude imaju brojne
  zajednicke ciljeve koje mogu bolje ostvariti
  zajednickim delovanjem, nego svaki posebno
• Istovremeno, oni mogu biti i medusobni konkurenti
  (npr. više hotela u destinaciji) pa je potrebna
  koordinacija u okviru promocionih aktivnosti,
  informacija, zaštite resursa destinacije i sl.

44
Menadžment turisticke destinacije

• Menadžment turisticke destinacije se razlicito
  shvata u turistickoj teoriji i praksi.
• Turisticku destinaciju cini mreža preduzeca i
  subjekata s odredenim zajednickim resursima i
  ciljevima poslovanja pa je potreban zajednicki
  menadžment koji treba upravljati zajednickim
  resursima i ciljevima.
• Destinacijski menadžment koordiniše razlicite
  turisticke funkcije u destinaciji koje ne mogu
  obavljati pojedinacni nosioci ponude ili
  zajednicki imaju vece izglede za ostvarivanje
  ciljeva.

45

• destinacijski menadžment
• inkorporiran je u razlicite destinacijske
  podsisteme,
• svaki podsistem ima odredene kompetencije i
  doprinosi uspešnosti destinacije,
• važno je koordinisano delovanje i upravljanje na
  svim nivoima u cilju jacanja konkurentnosti
  destinacije.
• Njegovu strukturu cine menadžeri svih poslovnih
  subjekata turisticke ponude destinacije
  (menadžeri preduzeca, javnih službi, turisticke
  zajednice i dr.)

46
Definisanje menadžmenta turisticke destinacije

• u ekonomskoj teoriji menadžment se može
  definisati kao svaka delatnost koja u jednoj
  organizaciji spaja ljude razlicitih znanja i
  veština radi ostvarivanja odredenih poslovnih
  ciljeva (Drucker, 1992)
• menadžment turisticke destinacije moguce je
  definisati kao poslovnu aktivnost koja spaja i
  koordiniše rad razlicitih poslovnih subjekata u
  kreiranju i realizaciji turistickog proizvoda u
  cilju ostvarenja njegovog kvaliteta,
  konkurentnosti i postizanja optimalnih ekonomskih
  ucinaka na turistickom tržištu.

47
Osnovne funkcije menadžmenta turisticke
destinacije

1. Funkcija planiranja
2. Funkcija organizovanja
3. Funkcija vodenja
4. Funkcija kontrole

48
1. Funkcija planiranja u turistickoj destinaciji

• PLANIRANJE Proces postavljanja ciljeva i
  odredivanje podesnog toka akcije da bi se oni
  postigli.
• Plan uputstvo po kojem
• Organizacija obezbeduje i angažuje sredstva za
  postizanje cilja
• Clanovi organizacije obavljaju aktivnosti u
  skladu sa odabranim zadacima
• Nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima

49
Vizija i misija

• Vizija razvoja turisticke destinacije ukljucuje
  globalne ideje i metode strateške analize i
  planiranja
• nosioci turisticke ponude u destinaciji treba da
  na nivou destinacijskog menadžmenta formulišu
  jedinstvenu strategiju razvoja koje ce ukljuciti
  sve nosioce turisticke ponude u destinaciji
• Misija treba da pokaže scenario za buduci razvoj
  destinacije, a obuhvata procenu dostignutog
  razvoja destinacije u pogledu korišcenja resursa,
  konkurentnosti, kvaliteta ponude i sl.

50
Ciljevi razvoja

• Ciljevi predstavljaju smernice, želje i obaveze
  šta tacno i kada treba izvršiti. Ciljevi razvoja
  proizlaze iz vizije i misije, a njima se odreduju
  smernice i strategija razvoja.
• Veza izmedu ciljeva destinacije i poslovnih
  subjekata može se uspostaviti putem planova
  turistickog razvoja koji obuhvataju
• adekvatne oblike turizma,
• razvijanje infrastrukture,
• nove razvojne programe,
• povecanje zadovoljstva posetilaca,
• povecanje ekonomskih ucinaka.

51
Strategije razvoja turizma

• Strategijom razvoja turizma valorizuje se
• nacionalno i medunarodno okruženje, odnosno
  razvojni impulsi koji uticu na razvoj turizma,
• putevi na kojima se može postici efikasna
  upotreba resursne osnove za turisticki razvoj,
• instrumenti koji su pogodni za upravljanje
  turistickim sistemom, kako bi se ostvarili
  postavljeni ciljevi,
• mogucnosti turizma da doprinese ostvarivanju
  nacionalnih razvojnih ciljeva.
• Strategija se ostvaruje preduzimanjem
  odgovarajucih akcija. Izbor akcija zavisi od
  koncepcije razvoja turizma, ponašanja aktera, kao
  i od nacina funkcionisanja privrede.

52
2. Funkcija organizovanja u turistickoj
destinaciji

• ORGANIZOVANJE Proces angažovanja dvoje ili više
  ljudi da na strukturisan nacin rade zajedno da bi
  ostvarili cilj ili grupu ciljeva.
• Sistem povezivanja i upravljanja razlicitim
  elementima turisticke ponude u cilju optimalnog
  ostvarivanja planirane strategije razvoja turizma
  destinacije.
• Svaki poslovni subjekt u turistickoj destinaciji
  ima svoju organizacionu strukturu.

53
organizovanje

• Organizacija je neophodna u svakom segmentu
  turisticke ponude, što se odražava na ukupan
  sistem organizacije.
• Organizaciona kultura u poslovnim organizacijama,
  kao i u okvirima turisticke destinacije, oslikava
  odgovornost za donošenje odredenih odluka,
  pouzdanost, radnu etiku i efikasnost u
  izvršavanju odluka.
• Odgovornost proizlazi iz odredene hijerarhije
  upravljanja i vodenja. U preduzecima je
  odgovornost precizno definisana, dok na nivou
  turisticke destinacije hijerarhija odlucivanja i
  sprovodenja odluka, nije uvek jasno odredena niti
  institucionalno utvrdena.

54
3. Funkcija vodenja u turistickoj destinaciji

• VOÐENJE Proces usmeravanja i uticanja na radom
  povezane aktivnosti koje obavlja grupa ljudi ili
  citava organizacija. Menadžeri su lideri koji
  pomažu zaposlenima da daju sve od sebe
• Elementi vodenja
• motivacija,
• liderstvo,
• komunikacija,
• menadžment ljudskim resursima i dr.

55
vodenje
56
4. Funkcija kontrole u turistickoj destinaciji

• zbog specificnosti turizma u kojem ucestvuje više
  nosilaca ponude, funkcija kontrole je neophodna,
• u centru pažnje su potrošaci-turisti koji ocekuju
  od svih segmenata turisticke ponude optimalno
  ispunjenje njihovih ocekivanja
• da bi se to ostvarilo, svaki nosilac ponude treba
  da obezbedi standarde i najbolji kvalitet svog
  segmenta ponude
• osnovni cilj kontrole je postizanje najvišeg
  kvaliteta proizvoda i usluga,

57
Elementi za ocenu kvaliteta turisticke ponude

• vrsta i kvalitet ugostiteljskih i drugih
  sadržaja,
• kvalitet okoline (vazduha, vode, infrastrukture i
  sl.)
• Kvalitet saobracaja (putevi, saobracajna
  povezanost, parkinzi),
• Kvalitet bezbednosti u svim podrucjima,
• kvalitet rekreativnih, kulturnih, zdravstvenih i
  drugih sadržaja,
• kvalitet gostoljubivosti na svim nivoima,
• kvalitet informisanja,
• ostala podrucja kvaliteta.
• Obezbedivanje svih elemenata kvaliteta i njihova
  kontrola u destinaciji osnovni je zadatak
  destinacijskog menadžmenta

58
Životni ciklus turisticke destinacije

• u marketinškom smislu turisticku destinaciju
  tretiramo kao turisticki proizvod sa svim
  elementima marketing-miksa i susrecemo se s
  pojmom životnog ciklusa destinacije.
• životni ciklus destinacije oznacava razlicite
  faze u razvoju destinacije kao i promene koje se
  u njoj dogadaju tokom prelaska iz jedne faze u
  drugu (nastanak rast razvoj pad)
• Osnovni faktori promene u željama i potrebama
  posetilaca, uništavanje okoline, kao i promene
  ili nestanak onih atrakcija koje su turiste
  privukle u to podrucje.

59
Životni ciklus i održivost destinacije

• turisticka destinacija kao turisticki proizvod se
  razvija i funkcioniše sve dok poštuje nacela
  održivosti,
• za održivost destinacije važna je i njena
  konkurentnost na turistickom tržištu koja joj
  obezbeduje odredenu tražnju i ostvarenje
  ekonomskih ucinaka,
• Neophodno je stalno raditi na poboljšanju
  elementa konkurentnosti destinacije i uvažavati
  sva nacela i kriterijume održivog razvoja,
• misija upravljanja turistickom destinacijom
  OBEZBEDITI DUGOROCNU KONKURENTNOST NA TRŽIŠTU I
  ODRŽIVI RAZVOJ DESTINACIJE