ISTRA

1
ISTRAŽIVANJE O STAVOVIMA DECE I MLADIH PREMA
TELESNOM KAŽNJAVANJU I POZITIVNIM RODITELJSKIM
PRAKSAMA
2
Ciljevi istraživanja

• Utvrditi
• kakav je stav dece i mladih prema
• - fizickom kažnjavanju i dobrim roditeljskim
  praksama i metodama nenasilnog vaspitanja
• - potrebi da se roditelji edukuju za
  roditeljstvo i vaspitavanje svoje dece
• da li postoji razlika u stavovima s obzirom na
  prisutnost porodicnog nasilja u porodicama
  ispitanika
• ko su osnovne osobe koje mladi smatraju za
  potencijalne oslonce u suocavanju sa porodicnim
  nasiljem
• uticaj demografskih varijabli

3
Uzorak ispitanika

• Neslucajni prigodni uzorak, 812 ispitanika,
  ucenika 7. i 8. razreda osnovne škole i ucenika
  srednjih škola
• mladi iz uzorka žive u sledecim opštinama na
  teritoriji Republike Srbije Arandelov?c,
  Beograd, Jagodina, Kraljev?, Kula, Loznic?,
  Lucani, Niš, Novi Sad, Pancevo, Smederevska
  Palanka, Subotica i Užice.

4
REZULTATI
5
Opis uzorka

• Prosecan uzrast ispitanika izražen aritmetickom
  sredinom iznosi 15 godina. U uzorku je veci
  procenat devojaka (61) nego mladica.
• Medu ispitanicima je podjednak broj ucenika
  osnovnih i srednjih škole OŠ45,6, SŠ54,4.
• Školski uspeh ispitanika izražen prosecnom ocenom
  aritmetickom sredinom iznosi 4,4
• Najveci broj roditelja ima završenu srednju
  školu, ali je primetna inklinacija prema višem
  nivou obrazovanja .

6
Analiza stavova dece i mladih prema telesnom
kažnjavanju

• Deca i mladi imaju negativan stav prema fizickom
  kažnjavanju
• da se deci može ukazivati na štetno ponašanje i
  bez batina smatra 84 mladih,
• a cak 82 mladih prepoznaje da se batinama može
  povrediti telo i licnost deteta (u potpunosti ili
  delimicno)
• 81 izjavljuje da bi na njih više efekta imalo
  kad bi im roditelji objasnili zašto nešto ne
  treba uraditi,
• nego ako bi ih istukli
• 82 ocenjuju da oni nece fizicki
• kažnjavati sopstvenu decu.

7
Efekat fizickog kažnjavanja

• Mladi dobro prepoznaju meahnizam
• funkcionisanja, nedovoljnu efikasnost,
• kao i štetne i opasne posledice fizickog
• kažnjavanja dece
• cak 82 smatra da se batinama može povrediti telo
  i licnost deteta
• 63 mladih smatra da se fizickim kažnjavanjem
  dete uci strahu, a ne razumevanju
• 61 mladih smatra da deca koja trpe fizicko
  nasilje od strane roditelja i sama lakše posežu
  za fizickim obracunavanjem
• 58 njih uvida da ce batine vremenom prestati da
  deluju i nece uticati na promenu ponašanja
• prepoznali su (51 njih) da deca koja cesto
  dobijaju batine nemaju samopouzdanja, a sa tim se
  ne slaže samo 16

8

• Kako deca gledaju na decu koju roditelji tuku? A
  kada deca budu roditelji?
• Deca pokazuju puno empatije i saosecaju kada
  drugo dete trpi batine 75 mladih oseca žaljenje
  nad decom koju tuku roditelji 57 mladih je
  izjavilo da ce sve uciniti da ne dobiju batine, a
  45 mladih se jako plaši batina
• i zato 82 ce nastojati da ne tuce svoju decu
  kada pogreše.

77 mladih smatra da treba da budu jednako
zašticeni kao i odrasli od fizickog i svakog
drugog ponižavajuceg kažnjavanja. Mladi uglavnom
prepoznaju da treba da imaju podjednaku zaštitu
od fizickog kažnjavanja u kuci, kao što to imaju
u školi 61 se slaže (potpuno ili u manjoj meri)
a njih 20,2 se ne slaže ili ne slaže u manjoj
meri.
U školi su zašticeni od batina, a kuci?
9
Analiza stava dece i mladih prema pozitivnim
roditeljskim praksama

• Mladi imaju veoma pozitivan stav prema pozitivnim
  roditeljskim praksama (za sve tvrdnje je više od
  70 ispitanika izabralo odgovor delimicno ili u
  potpunosti se slažem).
• Najvece je slaganje sa tvrdnjama
• roditelji treba recima da objasne detetu šta je
  prihvatljivo, a šta nije (90)
• roditelji treba pohvalama i pažnjom da podsticu
  dete na dobro ponašanje (88)
• da bi na njih licno više efekta imalo kada bi im
  roditelji objašnjavali zašto nešto ne treba
  uraditi nego kad bi ih istukli (82)
• Kada porede batine sa nenasilnim kažnjavanjem,
  kao što su zabrana izlaska ili smanjenje
  džeparca, preko 50 se slaže (u potpunosti ili u
  manjoj meri) da su ove meru efektnije od batina,
  dok je neslaganje sa tim (u manjoj ili vecoj
  meri) iskazalo 22, odnosno 25 a ostali su
  neopredeljeni.

10
Veština roditeljstva

• Mladi prepoznaju važnost licnog primera u
  vaspitanju dece (83,9).
• Mladima je veoma važno da ne razocaraju roditelje
  i iznevere njihovo poverenje (85,5) i baš ovaj
  stav mladih treba da bude osnov za njihovo
  vaspitanje.

• Mladi smatraju da roditelji treba da uce kako da
  vaspitaju svoju decu (79) što znaci da mladi
  prepoznaju da je roditeljstvo veština i
  implicitno može znaciti da ocenju da njihovi
  roditelji treba da razvijaju ovu veštinu.

11
Analiza stavova dece i mladih prema telesnom
kažnjavanju

• Deca i mladi imaju podeljena mišljenja o tome da
  je fizicko kažnjavanje neophodan metod
  vaspitavanja, ali pretežu negativni stavovi prema
  batinama
• 47 misli (a 34 se ne slaže) da ne treba
  povremeno fizicki kažnjavati dete u cilju boljeg
  vaspitanja
• 43 ne slaže se da nekada samo batina pomaže
• 48 ne smatra, a 28 veruje, da je fizicko
  kažnjavanje nužno pri vaspitanju male dece, jer
  ona ne razumeju šta im se govori
• 47 ne smatra, a 29 mladih se slaže da fizicko
  kažnjavanje dece utice da postanu jace i cvršce
  licnosti

12
Stereotipi o batinama medu mladima

• 30 smatra, a 34 ne da se batinama mladi
  podsticu da nauce da se izbore za sopstvene
  želje
• 39 ne smatra, a 34 smatra da je batina sredstvo
  koje precizno definiše šta se sme i ne sme raditi
• 54 smatra da deca koja nikad ne dobijaju batine
  postaju razmažena
• 44 smatra da nevaljala deca treba da dobijaju
  batine od svojih roditelja

13
Savremene roditeljske prakse u RS

• savremene roditeljske prakse su znatno bliže
  demokratskim, ali da postoji odredeni procenat
  (nešto manje od 10) porodica u kojima se
  praktikuju postupci pomocu kojih se slabiji
  clanovi porodice i deca odbacuju, degradiraju
  batinama i omalovažavaju.

14
Povezanost iskustva i stavova

• Osobe koje imaju pozitivniji stav prema fizickom
  kažnjavanju, imaju i više iskustva sa sa fizickim
  kažnjavanjem, a manje iskustva kroz vaspitanje i
  dijalog.
• Pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim
  praksama je povezan sa - vecim licnim iskustvom
  u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje
• - sa nižim skorom na varijablama koje mere
  iskustvo zlostavljanja i fizickog kažnjavanja.
• Osobe koje smatraju da je efikasnost batina
  niska, imaju manje iskustva sa fizickim
  kažnjavanjem i više iskustva sa vaspitanjem kroz
  dijalog.

15
Analiza postojanja u blizini osoba od poverenja
Svojstvo osobe kojoj bi se obratili je najcešce
clan porodice (193 ispitanika), zatim prijatelji
(89 ispitanika) pa predstavnici škole (81
ispitanik).
16
Kome bi mladi prijavili porodicno nasilje?

• mladi smatraju da su najmerodavnije
  osobe/institucije kojima deca i mladi treba da se
  obrate po pitanju porodicnog nasilja školski
  pedagog i psiholog, kao potencijalni oslonci
  (50) i Centar za socijalni rad, kao ustanova
  kojoj se mogu obratiti (42,4)
• mladi prepoznaju rodake kao moguce oslonce (44).
  Sledeci moguci oslonci su prijatelj/vršnjak (26)
  nastavnici (23),
• nešto rede bi se obratili pravnicima (6 mladih
  ih je navelo) i lekarima (9).

17
Razlika u stavovima s obzirom na prisutnost
porodicnog nasilja u porodicama ispitanika

• Ispitanici koji su prisustvovali tucama medu
  roditeljima imali statitisticki znacajno vece
  skorove na Iskustvu zlostavljanja, Iskustvu
  kažnjavanja zabranama i Iskustvu fizickog
  kažnjavanja, a manji na Vaspitanju kroz dijalog.
• Mladi koji su prisustvovali tucama medu
  roditeljima su imali statisticki znacajno
  pozitivniji stav prema fizickom kažnjavanju, a da
  manje odobravaju pozitivne roditeljske prakse.

18
Analiza efekta demografskih varijabli
19
Rodne razlike u stavovima i iskustvima

• Devojke su imale više iskustva u vaspitanju kroz
  dijalog i objašnjavanje, više sumnjaju u
  efikasnost batina i imaju pozitivniji stav prema
  pozitivnim roditeljskim praksama.

• Mladici imaju više iskustva sa zlostavljanjem,
  fizickim kažnjavanjem i zabranama od strane
  roditelja, ali i pozitivniji stav prema fizickom
  kažnjavanju.

20
Relacije stavova i iskustva sa varijablama koje
se ticu obrazovanja

• Utvrdeno je da postoji znacajna razlika izmedu
  srednjoškolaca koji pohadaju gimnaziju ili
  srednju strucnu školu prema fizickom kažnjavanju,
  gde gimnazijalci imaju negativniji stav.
• Bolje ocene imaju mladi koji imaju manje
  iskustva u kažnjavanju preko zabrana i fizickog
  kažnjavanja od strane roditelja i zlostavljanju,
  a više iskustva u vaspitanju kroz dijalog.
• Ucenici sa boljim ocenama imaju negativniji stav
  prema fizickom kažnjavanju, a pozitivniji prema
  korišcenju pozitivnih roditeljskih praksi u
  vaspitanju.

21
Odgovori dece sa smetnjama u razvoju

• Stav prema dimenzijama vaspitanja mladih sa
  smetnjama u razvoju se poklapa sa stavom mladih
  bez smetnji.

Roditelji treba recima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije. nikako se ne slažem 0 .0
Roditelji treba recima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije. ne slažem se u manjoj meri 0 .0
Roditelji treba recima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije. nisam siguran / na 0 .0
Roditelji treba recima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije. delimicno se slažem 1 2.6
Roditelji treba recima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije. potpuno se slažem 37 97.4
Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše. nikako se ne slažem 19 51.4
Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše. ne slažem se u manjoj meri 1 2.7
Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše. nisam siguran / na 9 24.3
Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše. delimicno se slažem 5 13.5
Da sam roditelj, tukao/la bih svoju decu kad nešto pogreše. potpuno se slažem 3 8.1
22
Hvala na pažnji!