Rec virus je latinskog porekla i znaci zivi otrov, smrad, uljez.

1
VIRUSI

• Rec virus je latinskog porekla i znaci zivi
  otrov, smrad, uljez.
• Virusi su acelularni, ultramikroskopski
  organizmi, nesposobni da se razmnožavaju van
  celije domacina.
• Virusi su prisutni u svakodnevnom okruženju kao
  pojam stalne, cesto veoma ozbiljne pretnje
  zdravlju, ne samo ljudi nego i drugih organizama-
  biljaka, životinja, bakterija.
• Nauka koja proucava viruse zove se virologija

2
VIRUSI

• Kompletna, zrela, ekstracelularna infektivna
  virusna cestica sposobna da inficira celiju
  domacina naziva se virion.
• Ulaskom u celiju virion postaje aktivan tj.
  virus.
• Virus u celiji preuzima kontrolu nad molekularnim
  aparatom domacina i koristi ga za sopstveno
  razmnožavanje.
• Celija domacina tada stvara delove virusa, a ne
  materije koje su njoj potrebne za normalno
  funkcionisanje.
• To u domacinu dovodi do patološkog stanja, pa se
  virusi smatraju iskljucivim unutarcelijskim
  parazitima

3
VIRUSI

• ZA VIRUSE SE MOŽE RECI DA SE NALAZE IZMEÐU ŽIVOG
  I NEŽIVOG SVETA.
• PRISUSTVO NUKLEINSKE KISELINE I SPOSOBNOST DA SE
  ONA MENJA , KAO I PRISUSTVO PROTEINA SU
  KARAKTERISTIKE ŽIVIH BICA.
• SPOSOBNOST NUKLEINSKE KISELINE DA SE MENJA
  OMOGUCAVA VIRUSIMA DA SE PRILAGOÐAVAJU PROMENAMA
  U SPOLJAŠNOJ SREDINI.
• U ODNOSU NA ŽIVI SVET VIRUSI NEMAJU CELIJSKU
  GRACU (ACELULARNI SU), NITI SPOSOBNOST OBAVLJANJA
  METABOLIZMA, DAKLE VIRUSI NISU SPOSOBNI DA
  SAMOSTALNO RASTU, RAZVIJAJU SE I FUNKCIONIŠU).

4
VIRUSI

• GRAÐA I HEMIJSKI SASTAV VIRUSA
• IAKO SE NEDOVOLJNO ZNA O SUZBIJANJU BOLESTI
  IZAZVANIH VIRUSIMA, ONI SPADAJU U GRUPU PARAZITA
  CIJA JE HEMIJSKA GRAÐA NAJE DETALJNIJE PROUCENA.
• PROUCENOST HEMIJSKE GRAÐE JE USLOVLJENA USPEŠNIM
  IZDVAJANJEM I PRECIŠCAVANJEM VIRUSNIH CESTICA U
  VIDU KRISTALA, KAO I PRIMENOM RAZVIJENIH
  BIOHEMIJSKIH I FIZICKO-HEMIJSKIH METODA U
  VIROLOGIJI.
• VIRUSI SU NAJCEŠCE GRAÐENI OD SAMO DVE KOMPONENTE
  NUKLEINSKE KISELINE I PROTEINA (KAPSIDA), A ONI
  ZAJEDNO CINE NUKLEOKAPSID .

5
VIRUSI
6
BAKTERIOFAG
7
VIRUSI

• Nukleinske kiseline su ili DNA
  (dezoksiribonukleinska kiselina) ili RNA
  (ribonukleinska kiselina),predstavljaju genetski
  materijal virusa.
• Virusi sadrže samo DNA ili samo RNA i po tome se
  virusi razlikuju od svih ostalih organizama.
• Svi jednocelijski organizmi, kao i celije viših
  organizama, sadrže obe nukleinske kiseline.
• Istovremeno, jedinstvena u živom svetu je i
  osobina RNA virusa da ribonukleinska kiselina
  može biti nosilac genetskih osobina.
• Nukleinske kiseline su potrebne za reprodukciju
  virusa i njihova aktivnost se može ostvariti samo
  u organizovanim celijama, bilo eukariota ili
  prokariota.

8
VIRUSI

• KAPSID IMA VIŠESTRUKU ULOGU U VIRUSNOJ CESTICI
• - OBEZBEÐUJE STRUKTURU I SIMETRIJU VIRUSNE
  CESTICE - ŠTITI NUKLEINSKU KISELINU OD
  RAZARAJUCEG DEJSTVA ENZIMA CELIJE DOMACINA-
  OMOGUCAVA PRENOŠENJE NULEINSKE KISEINE OD JEDNE
  DO DRUGE CELIJE DOMACINA- REAKTIVNE GRUPE U
  KAPSIDU OMOGUCAVAJU DA SE VIRUS VEŽE ZA RECEPTORE
  (OSETLJIVA MESTA) NA CELIJI DOMACINA- PROTEINI
  KAPSIDA IMAJU SVOJSTVA ANTIGENA.

9
(No Transcript)
10
VIRUSI
11
VIRUSI

• VIRUSNE BOLESTI ili viroze su oboljenja
  biljaka,zivotinja i coveka.
• Od fitofiroza najznacajnije su mozaicna bolest
  duvana i sarka sljive,apostoje I mnogobrojne
  viroze voca i povrca.
• Zoviroze zivotinja lako se prenose na coveka.
• Ceste viroze coveka su infekcije parainfekcije.
  
• Infekcije nervnog sistema su encephalitis,
  meningitis i besnilo.
• Boginje su
  virusne
  infekcije,hepatitis tipa A,B i C,sida,svinjski
  
  i pticiji
  grip.

12
VIRUSI

• Protiv virusnih bolesti nema pravih lekova.
• Zastita od pojedinih bolesti postize se vakci
  
  nama.
• Zahvaljuci njima neke su iskorenjene.
• Za sidu,
  
  svinjski I pticiji grip jos uvek ne postoji
  vakcina.