Medunarodno poslovanje preduzeca u globalnom okru

1
Medunarodno poslovanje preduzeca u globalnom
okruženju

• Prof. Dr Momcilo Ðordevic
• Redovni profesor Ekonomskog fakulteta
  Univerziteta u Kragujevcu

2
Medunarodno poslovanje preduzeca u globalnom
okruženju

• Deo I Savremeni uslovi poslovanja pred.
• Deo II Nacionalna poslovna okruženja
• Deo III Medunarodno poslovno okruženje
• Deo IV Medunarodno poslovno upravljanje

3
Deo I Savremeni uslovi poslovanja preduzeca

• 1. Globalna orijentacija poslovanja
• 2. Globalno poslovno okruženje
• 3. Internacionalizacija i globalizacija
  poslovanja
• 4. Podsticaji globalizacije
• 5. Multinacionalne i globalne kompanije
• 6. Društvena odgovornost kompanija

4
Deo II Nacionalna poslovna okruženja

• 1. Uticaj kulture na poslovanje
• 2. Uticaj polítike i prava na poslovanje
• 3. Ekonomski sistemi i razvoj

5
Deo III Medunarodno poslovno okruženje

• 1. Medunarodna trgovina
• 2. Strane direktne investicije
• 3. Regionalne ekonomske integracije
• 4. Medunarodna finansijska tržišta
• 5. Medunarodni monetarni sistem

6
Deo IV Medunarodno poslovno upravljanje

• 1. Planiranje i organizacija med. aktivnosti
• 2. Analiza medunarodnih mogucnosti
• 3. Medunarodna konkurencija
• 4. Izbor nacina nastupa
• 5. Marketing i instrumenti marketinga u med. posl
• 6. Medunarodne dimenzije proizvodnje
• 7. Medunanarodni aspekt ljudskih resursa

7
1. Globalna orijentacija poslovanja

• Medunarodno poslovanje obuvata sve poslovne
• transakcije koje se odvijaju preko granica dve
  ili
• više nacija.
• Za menadžere medunarodnih kompanija izuzetno
• je znacajno da razvijaju i održavaju globalno
• stanovište u svom poslovanju.
• Zato je važno poceti sa globalnim poslovnim
• okruženjem i njegovim glavnim komponentama.

8
Globalna orijentacija poslovanja

• Da bi se izbegle potencijalne opasnosti,
  kompanije i njihovi menadžeri treba da imaju širu
  perspektivu od one koja znaci samo poslovanje
  unutar sopstvenih granica.

9
Globalna orijentacija poslovanja

• Globalno stanovište u poslovanju znaci da
• menadžeri na globalnoj sceni moraju imati
• izgraden mentalni stav koji karakteriše
• tolerancija i odreden nivo znanja o
• funkcionisanju medunarodnog poslovanja.

10
Globalno poslovno okruženje

• Nacionalne ekonomije postaju sve više
• povezane.
• Menadžeri bilo gde se u svetu nalazili, u
• obavljanju svojih poslovnih aktivnosti moraju
• imati u vidu globalnu perspektivu njihovih
• poslova.

11
Globalno poslovno okruženje

• Da bi bili uspešni u svom poslu medunarodni
• menadžeri treba da razumeju kako funkcioniše
• globalno poslovno okruženje.
• Mada svet postaje ubrzano integrisan, nacionalna
• poslovna okruženja ostaju važna.
• Svaka nacija poseduje distinktivnu kulturu,
• politicki sistem, pravo i ekonomiju, koji
  odreduju
• poslovne aktivnosti unutar granica.

12
Globalno poslovno okruženje

• Nema nacije koja je imuna na dogadaje u medj.
• poslovnom okruženju.
• Oba okruženja, nacionalno i medunarodno,
• definišu kontekst medunarodnog poslovnog
• upravljanja.
• Kompanije koje posluju izvan granica, moraju
• uvažavati pravila njihovog lokalnog tržišta kao i
  
• pravila zemalja sa kojima posluju.

13
Globalno poslovno okruženje

• I Nacionalna poslovna okruženja
• II Medunarodno poslovno okruženje
• III Medunarodno poslovno upravljanje

14
Globalno poslovno okruženje
15
Nacionalna poslovna okruženja

• Kada kompanija pocinje da analizira nacionalni
• potencijal jedne zemlje, ona prvo istražuje širu
• poslovnu klimu
• pitanja povezana sa nacionalnom kulturom,
• razumevanje politickog sistema,
• razumevanje pravnog sistema,
• razumevanje ekonomskog sistema i ekonomskog
  razvoja

16
Nacionalna poslovna okruženja

• Istražuju se nacionalna poslovna okruženja,
• s ciljem da se pokaže kako se stavovi, vrednosti,
• verovanja i institucije razlikuju od jedne do
  druge
• kulture.
• Kompanije, s obzirom na politicke, pravne i
• ekonomske sisteme definišu svoju poslovnu
• praksu i strategije.

17
Nacionalna poslovna okruženja

• Ekonomski sistemi se razlikuju od zemlje do
• zemlje i ukljucuju ekonomske mogucnosti, kao
• što su porezi i kamatne stope, produktivnost,
• kvalitet telekomunikacione mreže, puteva,
• železnice i aerodroma.

18
Nacionalna poslovna okruženja

• Ekonomske mogucnosti kao i statisticki podaci o
• nivou prihoda i troškovima radne snage,
• omogucavaju ocenu atraktivnosti posebnih
• lokacija za poslovanje.

19
Medunarodno poslovno okruženje

• Menadžeri med. kompanija moraju ukljuciti uticaj
• eksternih faktora na nacionalno okruženje u
• kojem njihova kompanija posluje.
• Dve su glavne komponente tog okruženja
• Medunarodna trgovina i investicije,
• Medunarodni finansijski sistem

20
Medunarodno poslovno okruženje

• Medunarodna trgovina
• Strane direktne investicije
• Regionalne ekonomske integracije
• Medunarodni monetarni sistem
• Medunarodna finansijska tržišta

21
Medunarodna trgovina i investicije

• Ljudi širom sveta sve više kupuju robe i usluge
  od
• inostranih kompanija - to omogucava ljudima
• jedne nacije da dodu do roba i usluga koje se ne
• proizvode u zemlji, ili se proizvode efikasnije u
• drugim zemljama.
• Trgovina i investicije oslobadaju preduzetnicki
• duh nacije i vode ekonomskom razvoju.

22
Medunarodna trgovina i investicije

• Uprkos teoretskih koristi od trgovine i
  investicija,
• nacije ne mogu jednostavno širom otvoriti vrata i
  
• izložiti domace poslovanje spoljnim uticajima.
• Vlade se ukljucuju u med. poslovanje da bi
• ostvarile socijalne, ekonomske i vojne ciljeve
  kroz
• med. trgovinu roba, radne snage, informacija i
• kapitala.

23
Medunarodna trgovina i investicije

• Stvaranje regionalnih trgovinskih sporazuma ima
• za cilj, izmedu ostalog, smanjenje trgovinskih
• barijera i ogranicenja.

24
Medunarodni finansijski sistem

• Osnove med. monetarnog sistema cine
• medunarodni monetarni fond (MMF),
• medunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD),
• Veliki broj zemalja ucestvuje u ovim
• organizacijama i po cenu ogranicavanja
• sopstvene monetarne suverenosti.

25
Medunarodni finansijski sistem

• Vremenom su se sve više uvidale prednosti
• libreralnijeg sistema trgovine.
• Poseban znacaj za razvoj med. ekonomskih
• odnosa ima konferencija UN za trgovinu i razvoj
• (UNCTAD).

26
Medunarodni finansijski sistem

• U novije vreme, znacajnu ulogu u razvoju
• svetskog sistema trgovine ima i sve intenzivnije
• uvodenje netarifnih ogranicenja, pravila I
• standarda u poslovnu praksu.

27
Medunarodni finansijski sistem

• Funkcionisanje finansijskih tržišta je suštinski
• elemenat medunarodnog poslovnog okruženja.
• Medunarodno tržište kapitala pomaže
• kompanijama da uvecaju kapital i investiraju na
• finansijskim tržištima.

28
Medunarodno poslovno upravljanje

• Razumevanje nacionalnog i med.poslovnog
• okruženja obezbeduje okvir za izgradnju
• koncepta med. poslovnog upravljanja.
• Svi aspekti upravljanja, ukljucujuci i razlicite
• funkcije, su pod uticajem brojnih faktora
• okruženja (nacionalnog i medunarodnog), koje
• stvara razlicite izazove i opasnosti.

29
Medunarodno poslovno upravljanje

• Poslovni poduhvati sa med. dimenzijom, su
• rizicniji, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja
  i
• nacina uticaja faktora inostranog okruženja.
• U tom smislu neophodna su sistematska
• istraživanja medunarodnih tržišta.

30
Uticaj globalizacije na upravljanje

• Pre drugih faktora, tehnološki napredak u
• komunikacijama i transportu ucinio je svaku
• lokaciju na zemljinoj kugli kao potencijalno
  tržište,
• ili kao mesto za obavljanje poslovnih aktivnosti.

31
Uticaj globalizacije na upravljanje

• Neke kompanije koriste prednosti efekata
• globalizacije i stvaraju jedinstven proizvod za
  ceo
• svet.
• Druge kompanije, shvataju da su razlike u
• nacionalnim okruženjima suviše velike da se
• mogu ignorisati pa samo modifikuju promocione
• kampanje, ili njihove marketing strategije
• prilagodavaju na druge nacine.

32
Upravljanje ljudskim resursima

• Upravljanje ljudskim resursima na med. osnovi,
• znacajno se razlikuje od onog koje važi za
• domace okruženje.
• Svaki aspekt vodenja politike ljudskih resursa
• mora biti proveren da li odgovara lokalnim
• uslovima.

33
Medunarodno poslovno upravljanje

• Planiranje i organizacija med. poslovanja
• Analiza medunarodnih mogucnosti
• Medunarodna konkurencija
• Izbor nacina ulaska na medunarodna tržišta
• Marketing i instrumenti marketinga
• Medunarodne dimenzije proizvodnje
• Medunarodno upravljanje kadrovskim resursima

34
3. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Internacionalizacija se odnosi na saradnju izmedu
• država i preduzeca.
• Uslov opstanka i funkcionisanja nacionalne
• privrede i preduzeca jeste njihovo ukljucivanje u
• tokove med. trgovine, odnosno prihvatanje
• procesa internacionalizacije preduzeca.

35
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Izbor odgovarajuce strategije internacionalizacije
  
• je kljucno pitanje pred kojim stoji najveci broj
• preduzeca, koja internacionalizaciju shvataju kao
• neminovnost u poslovanju u savremenim
• uslovima.

36
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Ubrzani, dinamicni razvoj tehnologije je jedan od
• glavnih faktora internacionalizacije preduzeca i
• rastuce integracije medunarodnih tržita.
• Postojeca nacionalna tržišta postaju tesna za
• poslovanje, kako vecih diversifikovanih
• preduzeca, ali i onih manjih i srednjih, kojima
• savremena tehnologija omogucava proizvodnju
• velikog broja jedinica proizvoda.

37
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Globalizacija je trend ka vecoj meduzavisnosti
• izmedu nacionalnih institucija i ekonomija.
• To je trend koji se karakteriše kao
• Denacionalizacija, u kojoj nacionalne granice
• postaju manje relevantne.

38
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Porast meduzavisnosti izmedu država
• (globalizacija) znaci povecanje slobodnijeg
• kretanja roba, usluga, novca, i ljudi preko
• nacionalnih granca.
• To nije isto što i internacionalizacija (koja se
• odnosi na saradnju izmedu država).

39
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Proces internacionalizacije znaci proširenje
• ekonomskih aktivnosti (u smislu kvantitativnog
• rasta) izvan nacionalnih granica.
• Proces globalizacije obuhvata kako proširenje
• ekonomskih aktivnosti, tako i kvalitativno
  razlicite
• funkcionalne integracije.

40
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Globalizacija znaci dublju integraciju, pri cemu
  se
• odnosi izmedu preduzeca i nacija kvalitativno
• menjaju, od odnosa razmene ka dugorocnijim,
• multidimenzionim vezama.
• Suštinu ovih dubljih veza cine strane direktne
• investicije.

41
Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja

• Savremene uslove poslovanja karakteriše
• globalizacija koja ne znaci samo da kompanija
• traži da proizvede standardni proizvod, a onda da
• ga prodaje širom sveta.
• To je naivno, pojednostavljeno tumacenje
• globalizacije. Globalna kompanija istražuje kako
• doci do posebnih prizvoda, koji odgovaraju
• zahtevime specificnih geografskih tržišta.

42
Globalizacija tržišta

• Globalizacija tržišta se odnosi na konvergenciju
• (približavanje) preferencija kupaca na tržištima
• širom sveta.
• Ovaj trend se dogada u mnogim kategorijama
• proizvoda, ukjucujuci kako potrošna, tako i
• industrijska dobra i usluge.

43
Globalizacija tržišta

• Nike, Sony, Intel, Filips samo su neke od brojnih
• kompanija koje prodaju globalne proizvode
• proizvode sa kojima se nastupa u svim zemljama
• bez suštinskih promena.

44
Globalizacija tržišta

• Globalni proizvodi i globalna konkurencija su
• karakteristike mnogih industrija i tržišta,
• ukljucujuci industriju poluprovodnika (Intel,
  Filips),
• aviona (Airbus, Boeing), opreme u gradevinarstvu
• (Komatsu, Mitsubishi), potrošacka dobra
• (ProcterGamble, Unilever), fast food (KFC,
• McDonald's) itd.

45
Globalizacija tržišta

• Prednosti globalizacije tržišta
• smanjenje troškova kroz standardizaciju
  razlicitih aspekata marketing aktivnosti,
• proširenje mogucnosti u inostranstvu, kada je
  domace tržište u saturaciji,
• prodajuci sezonske globalne proizvode, kompanije
  eliminišu varijacije u ukupnim prodajama zbog
  sezonskih oscilacija tražnje

46
Globalizacija tržišta

• Mada globalni proizvodi nude prednosti,
• kompanije moraju stalno da prate njihova tržišta,
• da se ne previde potrebe kupaca.
• Koristi od servisiranja potreba prilagodavanjem
• proizvoda, mogu prevagnuti koristi od strategije
• standardizacije.

47
Globalizacija proizvodnje

• Danas su mnoge proizvodne aktivnosti globalne.
• Globalizacija proizvodnje se odnosi na širenje
• proizvodnih aktivnosti na lokacijama širom sveta
• gde su troškovi niži, ili gde je viši kvalitet u
• proizvodnji odredenog proizvoda.

48
Globalizacija proizvodnje

• Kao i globalizacija tržišta i globalizacija
  proiz.
• takode pruža kompanijama više prednosti
• niži proizvodni troškovi, zahvaljujuci nižim
  troškovima rada,
• prednost tehnickog know-how,
• omogucava kompanijama pristup resursima, koji su
  nedostupni, ili mnogo skuplji u zemlji

49
4. Podsticaji globalizacije

• Glavni podsticaji globalizacije tržišta i
• proizvodnje
• snižavanje barijera u trgovini i investicijama,
• tehnološke inovacije

50
Snižavanje barijera u trgovini i investicijama

• Opšti sporazum o carinama i trgovini (General
• Agreement on Tariffs and Trade, GATT), potpisan
• 1947. godine od strane 23 države, promovisao je
• slobodnu trgovinu snižavanjem carinskih i
• necarinskih barijera.

51
Snižavanje barijera u trgovini i investicijama

• GATT je 2 002. godine prerastao u Svetsku
• trgovinsku organizaciju (STO) sa tri glavna
  cilja
• da omoguci slobodan tok trgovine,
• da omoguci dalje otvaranje tržišta,
• da omoguci trgovinske pregovore izmedu država
  clanica

52
Tehnološke inovacije

• Dok snižavanje barijera u trgovini i
  investicijama
• podsticu globalizaciju, tehnološke inovacije
• ubrzavaju taj proces.
• U stvari tehnologija cini mogucim, za mnoge
• prizvode, organizaciju nihove proizvodnje gde je
• to najjeftinije.

53
Tehnološke inovacije

• Napredak u informacionoj tehnologiji i transportu
• cine lakšim, bržim i jeftinijim prenos podataka,
• roba, opreme i ljudi širom sveta.
• Kompanije koriste ogromne mogucnosti Interneta
• i svetske mreže. Sa elektronskom poštom
• menadžeri su u kontaktu, obavljajuci med.
• poslove, promptno, reagujuci na promene koje se
• dogadaju na globalnom tržištu.

54
Protivnici globalizacije

• Postoje i protivnici globalizacije
  (antiglobalisti).
• Njihove pristalice se okupljaju, najcešce povodom
• godišnjih sastanaka svetskih organizacija i
• institucija, koje zagovraju koncept globalizacije.

55
Protivnici globalizacije

• Pocelo je u Sijetlu, država Vašington, 1999.
• povodom ministarskog sastanka STO, da bi se
• nastavilo sa organizacijom Svetskog ekonomskog
• foruma (SEF), u Davosu, Švajcarska, na
• godišnjem sastanku IMF-Svetska banka, u Pragu,
• 2 000. godine itd.

56
Protivnici globalizacije

• Njihovi zahtevi idu od razložnih, kao što je vece
• ucešce u organizacijama, kao što je STO, do
• radikalnih, uništenje kapitalizma kao sistema.

57
Protivnici globalizacije

• Antiglobalisti isticu da globalizacija
  homogenizuje
• svet, uništavajuci raznovrsnost kultura koje
• postoje u svetu. Kažu da ce biti isto sivilo
• jednolicnosti, da ce mo u novom svetu nositi istu
• odecu, kupljenom u istim brendiranim šopovima,
• jesti istu hranu, iz istih brendiranih restorana,
• gledati iste filmove, koji se stvaraju u istim
• kompanijama itd.

58
Protivnici globalizacije

• Drugi, tvrde suprotno, da globalizacija pruža
• mogucnosti da profitiramo od naših razlicitosti i
• veština. Trgovina omogucava zemljama da se
• specijalizuju u proizvodnji onih proizvoda i
  usluga
• u kojima su najefikasniji.
• U tom slucaju one mogu kupovati proizvode i
• usluge, koje ne proizvode.

59
Protivnici globalizacije

• Suština je u specijalizaciji onih proizvoda i
• usluga gde se poseduje konkurentska prednost.

60
Protivnici globalizacije

• Na taj nacin, Francuzi ce ostati Francuzi, sa
• svetski poznatim vinima, Južna Afrika ce i dalje
• proizvoditi prepoznatljive dijamante, a Nemacka i
• Japan ce nastaviti da proizvode kvalitetne
• automobile.
• Druge države ce trgovati sa onim proizvodima
• i uslugama, gde poseduju konkurentsku prednost.

61
Protivnici globalizacije

• Kroz proces globalizacije, nacionalne ekonomije
• postaju zaista medusobno povezane.
• Kulturni, politicki, pravni i ekonomski dogadaji
  u
• jednoj zemlji uticu na živote ljudi u drugim
• zemljama.
• Globalizacija prodire u nacionalna poslovna
• okruženja, i uspešni menadžeri pokušavaju da
• iskoriste mogucnosti koje im se pružaju.

62
5. Multinacionalne i globalne kompanije

• Nastanak i razvoj multinacionalnih i globalnih
• kompanija u periodu posle Drugog svetskog rata,
• pored drugih faktora, imali su posebno
• stimulativnu i pokretacku ulogu na razvoj
• medunarodnog poslovanja i marketinga.

63
Multinacionalne i globalne kompanije

• Multinacionalne kompanije (MNCs) nastoje da
• maksimiraju prihode, pre na medunarodnom,
• nego na nacionalnom nivou, locirajuci svoje
• aktivnosti u zemljama gde su uslovi poslovanja
• najpovoljniji.

64
Multinacionalne i globalne kompanije

• Kompanije daju vrlo uopštene odgovore o
• motivima za strane investicije
• želja da se nastupi na još jednom tržištu sa
  jakom stvarnom, ili potencijalnom tražnjom,
• stabilna ekonomska situacija zemlje gde se želi
  da osnuje filijala,
• strategijski razlozi,
• poslovna politika itd.

65
Multinacionalne i globalne kompanije

• Drugi, specificniji motivi ukljucuju
• produktivnost,
• diferencijaciju proizvoda,
• ulazne cene,
• transportne troškovi,
• fluktuacije deviznih kurseva,
• trgovinske barijere,
• opšta ekonomska klima lokalne zemlje i td.

66
Multinacionalne i globalne kompanije

• Za razliku od multinacionalne kompanije,
• globalna kompanija posmatra ceo svet kao
• jedinstven entitet.
• Ona prodaje "iste stvari, na isti nacin
• svuda". Na primer, globalna kompanija Sony,
• prodaje standardizovani wokmen širom sveta, sa
• komponentama koje se proizvode u razlicitim
• zemljama.

67
Multinacionalne i globalne kompanije

• Postoje razlike izmedu multinacionalne i globalne
• kompanije
• Multinacionalna kompanija posluje u više zemalja
• i svoje proizvode prilagodava svakom tržištu uz
• relativno visoke troškove.
• Globalna kompanija, s obzirom na njen pristup,
• da ceo svet posmatra kao jedinstven entitet i da
• prodaje "iste stvari, na isti nacin svuda",
  nastupa
• sa jasnom strategijom relativno niski
  troškovi.

68
Multinacionalne i globalne kompanije

• Nike, Sony, Intel, Filips samo su neke od brojnih
• kompanija koje prodaju globalne proizvode
• proizvode sa kojima se nastupa u svim zemljama
• bez suštinskih promena.

69
Multinacionalne i globalne kompanije

• I kao što je nastanak i razvoj multinacionalnih i
• globalnih kompanija imao stimulativnu i
• pokretacku ulogu na razvoj med.poslovanja i
• marketinga, važi i obrnuto.
• Liberalizacija trgovine, rast svetske ekonomije i
• olakšan transnacionalni transfer tehnologije,
• ljudskih i finansijskih resursa, stimulativno je
• delovao na nastanak i ekspanziju MNK i globalnih
• kompanija.

70
Društvena odgovornost preduzeca (DOP)

• Da bi opstale i ostvarile uspeh na globalnom
• tržištu kompanije sve više shvataju da moraju da
• se ponašaju društveno odgovorno.
• Koncept društveno odgovorne kompanije,
• odnosno preduzeca nastaje, izmedu ostalog, kao
• rezultat organizovanja i aktivnosti potrošaca u
• savremenom društvu.

71
Koncept društvene odgovornosti preduzeca (DOP)

• Ciljevi poslovanja preduzeca
• profitno orijentisani,
• sa orijentacijom na ostvarivanje širih,
  društvenih ciljeva
• Društveno odgovorno preduzece vodi racuna o
• ostvarivanju ne samo privrednih (dakle
  profitnih),
• vec i društvenih ciljeva i interesa.

72
Društveno odgovorno preduzece

• brine o zaštiti životne okoline,
• ima pozitivan odnos prema zaposlenima,
• pruža finansijsku i druge vrste pomoci,
• zapošljava osobe sa posebnim potrebama,
• brine o zajednici u kojoj se odvija njegovo
  poslovanje

73
Društveno odgovorno preduzece

• Ispoljavanjem društvene odgovornosti preduzece
• lakše ostvaruje i svoje profitne ciljeve
• povecanje prodaja,
• privlacenje novih kupaca,
• smanjenje troškova,
• motivisana i posvecena radna snaga,
• bolji ugled preduzeca,
• privlacenje investitora i poslovnih partnera,
• ima podršku vlasti, lokalne zajednice, medija

74
Relevantna vrednost kompanije

• Društveno odgovorne kompanije su istovremeno
• bolje pozicionirane za ostvarivanje dugorocnog
• finansijskog uspeha.
• Njihova relevantna vrednost je veca s obzirom da
• je ukljucen i aspekt društvene odgovornosti, za
• razliku od tradicionalnog pristupa vrednovanju
• kompanija.

75
Prinos na investicije i stvarna dodata vrednost
za preduzece

• vrednost
• 
  uticaj relevantna
• 
  DOP aspekta vrednost
  
  na vrednost
  kompanije
• tradicionalno
• vrednovanje
• može biti
• negativna
  analiza procesa

76
Pozitivna reputacija i DOP

• Pozitivna reputacija je specificna imovina koja
• može ukljuciti više razlicitih vrednosti
  (elementi
• reputacije)
• Preduzece može imati reputaciju društveno
• odgovorne firme ako u svom poslovanju vodi
• racuna i o ostvarivanju širih, društvenih ciljeva
  i
• interesa.

77
Zakono o zaštiti potrošaca

• Orijentacijom na ostvarivanje osnovnih prava
• potrošaca u skladu sa Zakonom o zaštiti
• potrošaca, preduzece izgraduje reputaciju
• drustveno odgovornog subjekta.

78
Prava potrošaca

• zadovoljavanje osnovnih potreba,
• sigurnost,
• informisanost,
• Izbor,
• glas potrošaca,
• obeštecenje,
• obrazovanje potrošaca,
• zdravu životnu sredinu.

79
Društvena odgovornost i ISO 26 000

• ISO 26 000 ce organizacijama dati usaglašeno,
• medunarodno dogovoreno uputstvo za
• društvenu odgovornost - oslanjajuci se na
• najbolju praksu i poštovanje relevantnih
• deklaracija i konvencija Ujedinjenih nacija.

80
Primeri društveno odgovornih kompnija
81
Erste banka

• Erste banka iz Francuske, koja ima svoje jedinice
• širom sveta, primer je društveno odgovorne
• kompanije
• Banka je donirala, za projekat Sigurna kuca,
• koji vodi TV B92, 10 000 Evra.
• Svrha projekta je izgradnja kuce, koja ce biti
• prihvatilište za one koji su doživeli nasilje u
• porodici.

82
Leskovacka fabrika lekova Zdravlje

• Posle nekoliko godine od privatizacije, danas je
• primer uspešne privatizacije i druš. odgov. komp.
  
• Leskovacku fabriku lekova Zdravlje na tenderu,
• koji je održan maja 2005. godine, kupila je
• Islandska kompanija Farmako za 3,5 miliona evra
• i promenila joj naziv u Aktivis.
• Danas Pomažu Narodno pozorište Košarkaški
• klub Grajanje Sportskog centra Osnovnu školu
• Pomoc za rekonstrukciju porodilišta u Leskovcu.

83
Kompanija "Mosanto"

• Kompanija "Mosanto", lider na tržištu SAD u
• proizvodnji genetski modifikovane hrane (GM).
• Pokušaji da se GM proizvodi plasiraju na
• Evropsko tržište, su bili bezuspešni, pre svega
• zahvaljujuci environmentalistima, posebno
• organizaciji "Grin pis".

84
"Mosanto"

• Pod njihovim pritiskom cak je i "Mosanto", u
• Americi, morao da modifikuje svoju orijentaciju
• u razvoju biotehnologije i njenoj primeni u
• proizvodnji hrane.
• Aktivisti organizacije "Grin pis", a onda i šira
• javnost u Evropi, uspeli su da kompanija
• "Mosanto" promeni svoju poslovnu orijentaciji,
• da sada razvija proizvode na bazi primene
• biotehnologija, koje se zasnivaju na uvažavanju
• prirodnih (zdravih) zakona.

85
Pancevo - petrohemijska industrija

• Pancevo, sa svojom petrohemijskom industrijom i
• zagadenja koje ova industrija stvara, primorala
• je stanovnike da se sami organizuju i izvrše
• pritisak na rukovodstvo kompanije i Vladu da se
• najhitnije preduzmu mere zaštite.

86
Preduzece 034, Kragujevac

• U regionu Šumadije, preduzece 034, koje u svom
• sastavu ima livnicu, koja zagaduje otrovnim
• gasovima covekovu sredinu.
• Kada su se gradani u tom delu grada organizovali
• i izvršili pritisak na rukovodstvo i vladu,
• rukovodstvo je pod pritiskom javnosti nabavilo i
• ugradilo filtere, kako bi smanjilo zagadenje
• okoline.