Ispred ogledala je pozirao,

1

• Ispred ogledala je pozirao,
• osim toga ništa ga nije zanimalo,
• drugo je ruho na sebi imao,
• svaki dan,
• svaki sat,
• jedan Car.

2

• Dvojica lopova su se dosjetila,
• pa su Cara posjetila,
• ne bi li mu skrojila,
• ruho kakvo nikad nitko nije vidio,
• uz carobno svojstvo da je nevidljivo,
• onome tko je neznalica bio.

3

• Car je pristao,
• nemoguce da on takvo ruho ne bi imao,
• dao je lopovima sve što su tražili,
• i careve ministre, u kontroli, su prevarili.
• Jer nitko nije htio otkriti neznanje svoje,
• nepostojece ruho, na praznom stroju, skrojeno je.

4

• Kako su ih vec svi ranije uvažili,
• lopovi su s lakocom predstavili,
• Caru, nepostojece ruho,
• u svom strahu niti on nije rekao ništa drugo,
• iskazao je lopovima najljepšu zahvalu,
• nositi ce novo ruho na veliku paradu.

5

• I u gradu su svi za carobno ruho znali,
• paradu su s nestrpljenjem docekali,
• ponovo nitko nije htio otkriti neznanje svoje,
• tako je novo ruho dobilo aplauze mnoge,
• ipak, jedno dijete je iz mase povikalo "Car je
  gol"
• Cara i ministre je oblio sram i znoj.

6

• ? !HVALA! ?
• Prema prici Hans Christian Andresena,
• uredio T(i), Tedi, Tadija Dovoda.
• Glazba Mozart, Uvertira za Figarov pir