BOLESTI ZAVISNOSTI

1
BOLESTI ZAVISNOSTI

• Aleksandra Dickov

2

• U nauci se izraz droga koristi za produkte
  biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita
  svojstva. U obicnom govoru ovaj izraz se koristi
  za opojne droge, kao i sve psihoaktivne supstance
  (one supstance koje menjaju stanje svesti,
  raspoloženja i ponašanje) prirodnog ili
  sintetskog porekla.

3

• Deseta medunarodna klasifikacija bolesti (ICD-10,
  1992) i cetvrta americka psihijatrijska
  klasifikacija (DSM-IV, 1994),o alkoholizmu i
  narkomaniji ne govore kao o bolestima zavisnosti,
  nego ovaj pojam definišu kao mentalni poremecaji
  i poremecaji ponašanja nastali zbog upotrebe
  (psihoaktivne) supstance.

4

• OBLICI KORIŠCENJA PAS
• AKUTNA INTOKSIKACIJA
• PROBLEMSKO(RIZICNO)UZIMANJE
• ŠTETNA UPOTREBA-ABUZUS
• ZAVISNOST

5
AKUTNA INTOKSIKACIJA

• Prolazno stanje koje se javlja po unošenju
  psihoaktivnih supstanci, kada dolazi do promena
  mentalnog funkcionisanja, sa oštecenjem funkcije
  svesti, mišljenja, pažnje, emocija ili ponašanja.
  Trajanje ovih promena je razlicito i zavisi od
  vrste unete supstance .

6
RIZICNA UPOTREBA

• Uzimanje PAS koje se opisuje kao životni stil i
  licna odluka o rizicnom ponašanju.Uzimanje
  supstance ne zadovoljava kriterijume o abuzusu i
  zavisnosti.Ovakvo uzimanje pripada životnim
  problemima koji mogu da uticu na zdravstveno
  stanje.

7
ABUZUS

• Abuzus je nacin uzimanja PAS (jednom mesecni ili
  više puta godišnje) koje oštecuje pre svega
  zdravlje ( gastritis, hepatitis, depresivne
  epizode uzimanja PAS, amnezije i td.). U praksi,
  u našoj sredini,pod abuzusom se podrazumevaju
  zdravstveni i socijalni, bracni i ekonomski
  problemi izazvani prekomernom upotrebom PAS.

8
ZAVISNOST

• Zavisnost( adikcija) obuhvata psihicku i fizicku
  zavisnost. Simptomi se cesto preplicu te ih je
  teško razdvojiti i grupisati.
• Psihicka zavisnost pretstavlja snažnu želju,
  opsesivno-kompulsivnu potrebu za uzimanjem PAS.

9
FIZICKA ZAVISNOST

• Kod fizicke zavisnosti ne postoji mogucnost
  apstinencije bez apstinencijalne krize i
  "kontrolisano" uzimanje PAS.Poremecaji
  tolerancije i apstinencijalni sindrom su osnovni
  metabolicki poremecaji i klinicki fenomeni koji
  definišu fizicku zavisnost ( "žudnju tkiva ').

10
SINDROM ZAVISNOSTI

• Po 10-Medunarodnoj klasifikaciji sindrom
  zavisnosti je skup fizioloških, bihevioralnih i
  kognitivnih fenomena. Konacnu dijagnozu
  zavisnosti bi trebalo postaviti samo ako postoje
  3 ili više kriterijuma od mogucih 6 "
  doživljenih ili manifestovanih " u periodu od
  godinu dana

11
Sindrom zavisnosti

• NEODOLJIVA ŽELJA ZA UZIMANJEM PAS
• GUBITAK KONTROLE NAD UZIMANJEM PAS
• APSTINENCIJALNI SINDROM
• PORAST TOLERANCIJE
• ZDRAVSTVENE POSLEDICE
• ZANEMARIVANJE ALTERNATIVNIH ZADOVOLJSTAVA

12
PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

• -alkohol
• -opijati
• -kanabinoidi
• -sedativi i hipnotici
• -kokain
• -kofein
• -halucinogeni
• -duvan i
• -isparljivi rastvaraci

13
PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE U UŽEM SMISLU
14
Stav laika u našoj sredini

• Narkomani su nastrane osobe koje žele
  zadovoljstvo i uživanje bez rada i truda.
• Takvo hedonsiticko ponašanje se ne može
  tolerisati jer se u zdravom društvu ne može
  živeti na racun drugih.

15
Etiološki faktori

• RADOZNALOST,NESIGURNOST,EMOTIVNA NESTABILNOST
  ,ŽELJA DA SE POBOLJŠA (SOCIJALNO)FUNKCIONISANJE,Ž
  ELJA DA SE OSECA PRIJATNO,PRITISAK OKOLINE
• PORODICNA NESIGURNOST-ODBACIVANJE OD
  RODITELJA,PRETERANA OCEKIVANJA, NEDOSTATAK JEDNOG
  RODITELJA, ALKOHOLIZAM

16
Etiološki faktori

• PSIHOPATOLOŠKI POREMECAJI-SIMPTOM ADOLESCENTNE
  KRIZE,AFEKTIVNIH POREMECAJA,POREMECAJA RAZVOJA
  LICNOSTI,NEUROZA,PSIHOZA
• USLOVLJENO PONAŠANJE-NAUCENO PONAŠANJE ILI NAVIKA
• GENETIKA

17
Dejstvo Pas-a

• RAZLICITE SUPSTANCE ISPOLJAVAJU DEJSTVO
• NA RAZLICITE MOŽDANE STRUKTURE
• DELOVANJEM REZLICITIH MEHANIZAMA

18
(No Transcript)
19
KAKO SUPSTANCE POSTIŽU DEJSTVO

• NEKE SUPSTANCE IMITIRAJU PRIRODNE
  NEURO-TRANSMITERE I VEZUJU SE ZA RECEPTORE
  (HEROIN)
• DRUGA DRUPA SUPSTANCI PODIŽE NIVO PRIRODNIH
  NEUROTRANSMITERA (KOKAIN)
• POSLEDNJA GRUPA BLOKIRA NEUROTRANSMITERE
  (ALKOHOL)

20
KAKO PREPOZNATI
DROGAI
PROMENE U IZGLEDU I PONASANJU REAKCIJA OCIJU TEST
21
HEROIN

• U organizmu se nalaze endogeni opijumi u vidu
  endorfina, enkefalina i dinorfina koji uticu na
  regulaciju stresa, bola i raspoloženja. Normalno
  se luce u velikoj kolicini u vreme bola, nakon
  fizicke traume (rana ne boli dok je vruca),tokom
  stresa, da bi se ublažilo stanje šoka i planiralo
  najcelishodnije ponašanje.

22

• Krajem sedamdesetih godina prošloga veka
  otkrivene su tri receptorske grupe mi, kapa i
  delta i u njima podgrupe.
• Mi receptori( ?1, ?2 ) su od uticaja na
  analgeziju.Oni daju euforiju pri apsorpciji i
  depresiju pri eliminaciji, apstinencijalne
  simptome i znacajni su u stvaranju zavisnosti.
• Kappa ( ?1, ?2, ?3 ) daju analgeziju,
  sedaciju i pojacavaju diurezu,
• Delta ( ?1,?2) daju samo analgeziju.
• Danas se zna i za sigma receptore.

23
(No Transcript)
24
OPIJATSKI RECEPTORI
25
MEHANIZAM DEJSTVA
DOPAMIN
GABA
DOPAMIN
26
MEHANIZAM DEJSTVA
DOPAMIN
GABA
DOPAMIN
27
HEROIN

• Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma
  brz pocetak euforije (5 do 8 sekundi),a
  intramuskularna injekcija posle 7 do 8 minuta.
  Kada se heroin ušmrkava ili puši, maksimalni
  efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako
  pušenje i ušmrkavanje heroina ne stvaraju
  uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao
  intravenozno ubrizgavanje,sve tri forme unošenja
  heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je ipak
  najdominantniji nacin unošenja heroina

28
Kratkorocni efekti heroina

• Javljaju se odmah posle uzimanja i nestaju posle
  nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili ušmrkavanju),
  heroin prelazi krvno-moždanu barijeru, u mozgu se
  pretvara u morfin i brzo se veze za prirodne
  opijatske receptore. Korisnika zahvati talas
  euforije (koji se obicno opisuje kao talas
  prijatnog osecanja) a njegov intenzitet zavisi od
  kolicine uzete droge.

29
Kratkorocni efekti heroina

• osecaj toplote
• suzenje zenica
• crvenilo kože
• otežali ekstremiteti
• otežan govor i suva usta
• i može biti praceno mucninom, povracanjem i
  svrabom.

30
Kratkorocni efekti heroina

• Posle pocetne euforije, narkoman zapada u stanje
  naizmenicne budnosti i pospanosti, i može biti
  pospan narednih nekoliko sati.
• Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i
  do depresije centralnog nervnog sistema.
• Srce slabije kuca, pritisak pada i disanje je
  usporeno.

31
Dugorocni efekti heroina

• Kod hronicnih korisnika može doci do
• propadanja vena
• bakterijskih infekcija krvnih sudova
• infekcije srcanih zalistaka
• cireva
• i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i
  bubrega.

32
OPSTE INFORMACIJE
KONOPLJA MARIHUANA I HAŠIŠ
ROK DELOVANJA-OKO 3 SATI PUTEVI UZIMANJA-
UGLACNOM PUSENJE
33
MARIHUANA
34
KANABINOIDNI RECEPTORI
35
MEHANIZAM DEJSTVA
36
Marihuana

• BEONJACE SU CRVENE
• ZENICE SU PROŠIRENE
• USTA SU SUVA
• PULS JE UBRZAN
• NADRAŽAJNI KAŠALJ
• PROMENA RASPOLOŽENJA
• NEKOORDINISANI POKRETI
• MIRIS MARIHUANE

37
Marihuana

• STANJE SLICNO PIJANSTVU BEZ ALKOHOLNOG HALITUSA
• CUVA SE U KUCI
• HERMETICKE KUTIJA,NAJLON KESICE,ZAMOTULJCI
  STANIOL PAPIRA
• PAPIR ZA CIGARETE-RIZLE
• FILTERI OD TVRDOG PAPIRA

38
(No Transcript)
39
PRETNJE
KONOPLJE MARIHUANA I HAŠIŠ
UGLAVNOM POVEZANE SA DUGOTRAJNIM I REDOVNIM
UZIMANJEM
AMOTIVACIJA PSIHICKE BOLESTI PROBLEME SA
DISANJEM LOSE PAMCENJE OPASNOST UZIMANJA
DRUGIH, OPASNIJIH DROGA
40
KOKAIN
41
KOKAIN
42
MEHANIZAM DEJSTVA
43
Kokain

• Proširene zenice
• Ocni kapci širom otvoreni
• Govori brzo,cesto nepovezano
• Brzo hoda
• Psihomotorni nemir
• Zapušen nos
• Mršavljenje

44
EKSTAZI
45
EKSTAZI
OKO 5,8 ISPITANIKA UZIMAO JE EKSTAZI SREDSTVO
PRIPADA AMFETAMINI I KARAKTERISE GA PSIHODELICNO
DELOVANJE
46
(No Transcript)
47
EKSTAZI
OPSTE INFORMACIJE
AKTIVNA SUPSTANCA3,4-METYLENODIOKSYMETAMFETAMIN
(MDMA) ROK TRAJANJA 75 DO 200 MG ORALNO
POCINJE DELOVATI POSLE 40 MIN POSLE SLEDECE 30
MINUTA JACINA. DELOVANJE PRESTAJE POSLE NEKOLIKO
SATI (4-6).
48
MEHANIZAM DEJSTVA
49
Ekstazi

• POVIŠENJE BUDNOSTI
• POVECANJE ENERGIJE
• UBRZAN RAD SRCA
• POVIŠEN PRITISAK
• NESANICA PA HIPERSOMNIJA
• ZNACI DEHIDRATACIJE
• GUBITAK TELESNE TEŽINE

50
LSD
51
LSD I DRUGE HALICUNOGENE
OPSTE INFORMACIJE
ROK TRAJANJA NAJVECI NIVO HALUCINACIJE U ROKU
OD TRI SATI POSLE KONZUMIRANJA SUPSTANCE I MOGU
TRAJATI CAK I DO NEKOLIKO SATI