MENAD

1
MENADŽMENT I STRATEGIJA GLAVA XXI INVESTICIJE
GLAVA XXII RIZIK
2
1. POJAM I VRSTE INVESTICIJA

• ULAGANJE SREDSTAVA U NOV PODUHVATA (PROJEKAT)
  I/ILI U POSTOJECE PREDUZECE (REDOVNE AKTIVNOSTI)
• Znacenje ulaganja (lat. investitio)
• Žrtva zbog odlaganja potrošnje koja se podnosi
  u sadašnjosti da bi se dobile uvecane koristi u
  buducnosti
• Ulaganje pod rizikom
• Nepoklapanje trenutka ulaganja i trenutka
  efektuiranja ulaganja
• Prinos kao efekat ulaganja
• Dobitak, kamata, vrednost za akcionare, UPA i sl.
  
• SUŠTINA JE U PRILAGOÐAVANJU INTERNIH MOGUCNOSTI
  PROMENJENIM USLOVIMA POSLOVANJA
• Trcati da bi se ostalo u mestu
• Investicije kao cena opstanka
• CETIRI ELEMENTA (prema Masse)
• Subjekt koji investira - Investitor
• Predmet u koji se investira - Projekat
• Cena žrtve u smislu odricanja od potrošnje -
  Kamata
• Vrednost nade u smislu izloženosti riziku -
  Diskontna stopa

3
Vrste investicija

• INVESTICIJE U TRAJNU AKTIVU
• Zamena
• Modernizacija
• Proširenje
• Strategijsko prilagodavanje
• Aktiviranje novih izvora rasta (proizvod,
  tržište, tehnologija, know-how)
• INVESTICIJE U KRATKOROCNU AKTIVU
• Sigurnosne zalihe sirovina i repromaterijala
• Sigurnosne zalihe gotovih proizvoda
• INVESTICIJE U FINANSIJSKU AKTIVU
• Kupovina HoV
• INVESTICIJE U NEMATERIJALNU AKTIVU
• Brend
• Patenti, licence
• Know how
• Baze podataka

4
Vrste investicija prema J. Dean

• PREMA KARAKTERU EFEKATA
• Smanjenje troškova
• Povecanje prihoda
• Smanjenje rizika
• Poboljšanje položaja zaposlenih
• PREMA KONKURENTSKOJ ORIJENTACIJI
• Ofanzivne
• Defanzivne
• PREMA OBLICIMA INVESTIRANJA
• Ulaganje u opremu
• Ulaganje u proizvode
• Ulaganje u unapredenje nacina poslovanja
• Ulaganje u poboljšanje tržišne pozicije
• PREMA ODNOSU NA TEHNOLOŠKE PROMENE
• Zamena proizvoda i tehnologije
• Ulaganje u inovacije
• PREMA STRATEGIJSKOM UTICAJU
• Poboljšanje opšte konkurentske sposobnosti
  preduzeca - dugorocni efekti

5
Novcani tok je cinjenica, profit je mišljenje

• POZNATO JE DA NE POSTOJI POKLAPANJE PROFITA I
  NOVCANOG TOKA
• Novcani tok svestranije i preciznije upucuje na
  poslovne performanse od profita te predstavlja
  pouzdanu osnovu za izracunavanje razlicitih
  merila performansi regularnih aktivnosti
• Novcani tok ukazuje na potreban nivo likvidnosti
  za rast preduzeca po održivoj stopi (kritican
  faktor uspeha finansijske strategije)
• NOVCANI TOK PREDSTAVLJA POUZDANU BAZU ZA OBRACUN
  EFEKATA PROJEKATA KOD
• Statickih metoda (Pay Back)
• Dinamickih metoda (NPV/IRR)

6
2. METODE ZA OCENU INVESTICIONIH PROJEKATA
7
Metod perioda povracaja (Pay Back)

• KRITERIJUM
• Period u kome investicija svojim prinosima (neto
  novcanim tokom, na primer) treba da nadoknadi
  inicijalno ulaganje
• NNT(gruba aproksimacija) Neto dobitak
  Amortizacija

• VARIJANTE MODELA
• Jednaki godišnji NNT
• Razliciti godišnji NNT

8
Metod perioda povracaja (nastavak)

• PRIMENA KRITERIJUMA
• nltn max (maksimalno prihvatljiv period
  povracaja)
• U slucaju rangiranja projekta, najveci rang imaju
  projekati sa najkracim periodom povracaja
• SLABOSTI
• Po definiciji, ne respektuje fenomen vremenske
  vrednosti novca
• Ne daje uvid u ukupnu vrednost projekta
  (zanemaruje postojanje vrednosti posle povracaja
  investicije)
• Kriterijum je pristrasan prema kratkorocnim
  investicijama što dovodi do strategijske
  kratkovidosti u investicionoj strategiji
• PREDNOSTI
• Jednostavnost
• Mogucnost primene u varijantama sa komparativnim
  prednostima (razlike u vrednosti investicije i
  godišnjim troškovima eksploatacije)

9
Vremenska vrednost novca

• SUŠTINA
• Novac koji je raspoloživ u ranijem periodu ima
  vecu vrednost od novca raspoloživog u kasnijem
  periodu zbog moci oplodnje kroz poslovanje ili,
  bar, ukamacenja
• Efekti jedne investicije u razlicitim periodima
  ne mogu se sabirati bez odredenog prevrednovanja
• PREVREDNOVANJE NOVCA U RAZLICITIM PERIODIMA
• Diskontovanje (svodenje na sadašnju vrednost)
• Kapitalizacija (svodenje na buducu vrednost)
• DISKONTNA STOPA, i
• Cena odricanja od potrošnje
• Oportunitentni trošak ulaganja u projekte istog
  nivoa rizika
• OPERACIONALIZACIJA DISKONTOVANJA POMOCU TZV.
  DISKONTNOG FAKTORA, 1/(1i)n
• Sadašnja vrednost 1 din.ostvarenog u buducim
  godinama
• Vrednost II finansijske tablice

10
Vremenska vrednost novca (nastavak)

• BUDUCA VREDNOST
• Kapitalizacija (compounding)
• Vrednost novca u buducem periodu (bankarski ugao)
• Za godišnje diskontovanje
• Buduca vrednost Sadašnji iznos (1i)n
• Za kontinuelno diskontovanje
• Buduca vrednost Sadašnja vrednost (1i/m)nm
• SADAŠNJA VREDNOST
• Diskontovanje (discounting)
• Sadašnja vrednost novca raspoloživog posle n
  godina (preduzetnicki ugao)
• Sadašnja vrednost Buduci iznos (1i)-n
• Period diskontovanja Periodu života projekta

11
Metod Neto sadašnje vrednosti (NSV)

• DEFINICIJA
• NSV SV (priliva gotovine) SV (odliva gotovina)
• NSV je diskontovani neto novcani tok ili slobodan
  novcani tok
• NPV (net present value) Discounted FCF (free
  cash flow)
• PRIMENA KRITERIJUMA NSV
• NSVgt0, investicija se prihvata pošto je
  profitabilnost investicije iznad granicne
  diskontne stope
• PREDNOST
• Uzima u obzir raspored buducih neto novcanoh
  tokova prevrednovanih na sadašnju vrednost u
  celokupnom životnom veku projekta
• NEDOSTACI
• Arbitrarnost u odredjivanju nezavisnih
  promenljivih
• NSV f (vremenskog horizonta, cene kapitala,
  rizika, NNT)

12
Neto sadašnja vrednostobrasci

• A. Razlicite vrednosti NNT po periodima

NSV (NP0-NO0) (NP1-NO1)
(NP2-NO2) (NPn-Non)
(1 i)-1
(1 i)-2
(1 i)-n
(1 i)-t
(1 i)-t
NPt - vrednost novcanog priliva u godini t NOt
- vrednost novcanog odliva u godini t n
- ekonomski vek trajanja investicionog projekta
i - diskontna stopa NNTt - neto
novcani tok u godini t a - diskontni
faktor za diskontnu stopu i
B. Konstantna vrednost NNT po periodima
NSVNNTn NNTn(1 i) -1 NNTn(1 i) -2
NNTn(1 i) n
13
Kriterijum NSVgt0
Godina(t) Neto novcanitok(NNTt) Diskontni faktor zadiskontnu stopu i 10 Sadašnja vrednost(NNT)
0 -16 640 1.0000 -16 640
1 -25 250 0.9091 - 22 955
2 -37 910 0.8264 - 31 329
3 48 350 0.7513 36 325
4 48 310 0.6830 32 996
5 48 470 0.6209 30 095
6 48 290 0.5645 27 260
7 48 160 0.5132 24 716
8 47 700 0.4665 22 252
9 86 950 0.4241 36 875
Ukupno - - 139 595
14
Raspored novcanih tokova i efekat projekta
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
1 0.9091 20 000 18 182 120 000 109 092
2 0.8264 40 000 33 056 100 000 82 640
3 0.7513 60 000 45 078 80 000 60 104
4 0.6830 80 000 54 640 60 000 40 980
5 0.6209 100 000 62 090 40 000 24 836
6 0.5645 120 000 67 740 20 000 11 290
Ukupno Ukupno 420 000 280 768 420 000 328 942
15
Razlike u inicijalnim ulaganjima i NNT
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
0 1.0000 -10 000 -10 000 -12 000 -12 000
1 0.9091 8 000 7 273 10 000 9 091
2 0.8264 5 000 4 132 6 000 4 958
3 0.7513 4 000 3 005 5 000 3 757
4 0.6830 6 000 4 098 2 000 1 366
5 0.6209 6 000 3 725 10 000 6 209
Ukupno Ukupno - 12 233 - 13 381
16
Razlike u veku trajanja
Godina Diskontni faktor za10 PROJEKAT A PROJEKAT A PROJEKAT B PROJEKAT B
Godina Diskontni faktor za10 Neto novcani tok Sadašnja vrednost Neto novcani tok Sadašnja vrednost
0 1.0000 -60 000 -60 000 -60 000 -60 000
1 0.9091 25 000 22 728 20 000 18 182
2 0.8264 20 000 16 528 18 000 14 875
3 0.7513 45 000 33 809 25 000 18 783
4 0.6830 - - 10 000 6 830
5 0.6209 - - 30 000 18 627
Ukupno Ukupno - 13 064 - 17 297
17
Horizont predvidjanja

• Volatilnost perioda predvidjanja (n) je velika.
  Prema jednoj studiji za SP 500 u 2012 u SAD
• nlt 5 god. (46)
• 10 god. gt n gt 5 god. (40)
• Ostalo (14)
• Na n uticu i karakteristike grane
• U farmaceutskoj industriji n je veci od perioda
  patentne zaštite
• U ICT n je manji od perioda projekcije
• Razliciti vremenski horizonti investicije uticu
  na uvodjenje pojma rezidualna vrednost ili
  terminalna vrednost
• Neto novcani tok nije apsolutno jednaka vrednost
  po godinama funkcionisanja projekta
• Rezidualna vrednost (engl. residual value ili
  terminal value) se odnosi na novcani tok posle
  perioda predvidjanja

18
Horizont predvidjanja (nastavak)

• Obracun terminalne vrednosti u 3 koraka
• Napraviti projekciju normalizovane vrednosti
  novcanog toka u poslednjoj godini perioda
  predvidjanja
• Normalizovana vrednost je razuman nivo novcanog
  toka ocišcen od nestandardnih priliva/odliva
  gotovine (na primer, kupovina ili prodaja
  osnovnog sredstva)
• Odrediti stopu rasta (g) novcanog toka u
  terminalnom periodu
• Terminalan period je period funkcionisanja
  investicije posle perioda projekcije
• Stopa rasta novcanog toka odgovara stopi rasta
  nacionalne ekonomije (obicno g1-4, može biti 0
  ili cak i negativna)
• Podeliti normalizovanu vrednost novcanog toka u
  poslednjoj godini perioda projekcije sa WACC g

19
Cena kapitala (CC-cost of capital)

• Elementi obracuna
• Investicija EUR 20/miliona
• Pozitivan godišnji novcani tok od EUR
  3,25/miliona
• Varijante obracuna
• CC10, NPV0
• CC9, NPVEUR 1/milion
• CC11 NPV - EUR1/milion
• O znacaju cene kapitala govori sledeci podatak
• da je u SAD u 2012 CC bila manja za 1,
  investicije bi bile vece za 150/milijardi

20
Cena duga (cost of debt)

• Alternativne definicije duga
• Cena novog duga
• Cena postojeceg duga
• Prosecna cena duga
• Poreski aspekt
• Stvarna poreska stopa
• Marginalna poreska stopa
• Ciljana poreska stopa

21
Cena sopstvenog kapitala (cost of equity)

• Orijentir je stopa prinosa bez rizika (engl. risk
  free rate) na državne obveznice
• 10 god. US tresury bonds (2,25)
• 3 meseca US treasurz bonds (0,05)
• Rizicnost sopstvenog kapitala se meri pomocu
  koeficijenta beta iz CAPM
• Beta gt 1,0 - volatilnost akcija preduzeca veca od
  volatilnosti tržišta kapitala
• Beta lt 1,0 - volatilnost akcija preduzeca manja
  od volatilnosti tržišta kapitala
• Medjutim, ostaje problem u kom periodu meriti
  volatilnost (5 god., 3 god. 1 god. i dr.)

22
Diskontna stopa

• POSTUPAK UTVRÐIVANJA DISKONTNE STOPE PRILAGOÐEN
  JE IZABRANOJ DEFINICIJI NOVCANOG TOKA
• Za novcani tok posle servisiranja dugova
  diskontna stopa je cena sopstvenog kapitala
  (IRRR)
• Za novcani tok pre servisiranja dugova diskontna
  stopa se izražava ponderisanom prosecnom cenom
  kapitala (WACC)
• PREDSTAVLJA ZAHTEVANU STOPA PRINOSA NA ULOŽENA
  SREDSTVA SVIH FINANSIJERA
• Oportunitetni trošak ulaganja
• CAPM se najcešce koristi za odredjivanje
  oportunitetnog troška sopstvenog kapitala pomocu
  sledecih komponenata
• Stopa prinosa nerizicnih HoV (državne obveznice)
• Rizik na tržištu kapitala (Beta koeficijent)
• Rizik konkretnog subjekta

23
Indeks rentabilnosti

• ODNOS IZMEÐU SADAŠNJE VREDNOSTI NOVCANOG PRILIVA
  I SADAŠNJE VREDNOSTI NOVCANOG ODLIVA PROJEKTA
• Indeks rentabilnosti iznad 1 oznacava da je
  projekat prihvatljiv, što je ekvivalentno
  situaciji kada je NSVgt0
• Kod alternativnih projekata treba izabrati onaj
  koji ima najveci indeks rentabilnosti

24
Interna stopa prinosa

• DEFINICIJE
• Diskontna stopa koja izjednacava sadašnju
  vrednost priliva gotovine sa sadašnjom vrednošcu
  odliva gotovine
• Diskontna stopa koja poništava NSV (ili NSV0)
• Maksimalna kamatna stopa pri kojoj projekat
  beleži marginalnu profitabilnost
• U preduzecu se defniše minimalno prihvatljiva
  stopa kapitalizacije investiranog kapitala (IRRR
  min granicna stopa prinosa)
• FORMULA

• PRIMENA
• Projekat se vrednuje kao prihvatljiv ukoliko je
  rgtrmin , gde je rmin granicna stopa prinosa
• Najpovoljniji je projekat koji ima najvecu r pod
  uslovom da je ona veca od granicne stope prinosa

25
Interna stopa prinosa (Nastavak1)

• ODNOS IZMEÐU NSV, ISP I CENE KAPITALA
• ako je NSV gt 0 ? ISP je veca od cene kapitala
• ako je NSV 0 ? ISP je jednaka ceni kapitala
• ako je NSV lt 0 ? ISP je manja od cene kapitala
• NACIN IZRACUNAVANJA
• Racun interpolacije (primer)

r1 niža diskontna stopa u procentima, r2
viša diskontna stopa u procentima, NSV1 NSV
(pozitivna) za diskontnu stopu r1, NSV2 NSV
(negativna) za višu diskontnu stopu r2.
26
Utvrdivanje ISP
Godina(t) Neto novcani tok Diskontni faktor zai 16 NSV zai 16 Diskontni faktor zai 18 NSV zai 18
0 - 13 500 1.0000 -13 500 1.0000 -13 500
1 -8 900 0.8621 -7 673 0.8475 -7 543
2 -1 450 0.7432 -1 078 0.7118 -1 032
3 4 740 0.6407 3 037 0.6086 2 885
4 6 050 0.5523 3 341 0.5158 3 121
5 8 830 0.4761 4 204 0.4371 3 860
6 9 450 0.4104 3 878 0.3704 3 500
7 4 080 0.3538 1 444 0.3139 1 281
8 5 800 0.3050 1 769 0.2660 1 543
9 6 780 0.2629 1 782 0.2255 1 529
10 9 550 0.2267 2165 0.1911 1 825
11 10 631 0.1195 1 270 0.1619 1 721
Ukupno 641 -811
27
Interna stopa prinosa (nastavak 2)

• PREDNOST METODA
• Eliminiše arbitrarnost u odredivanju diskontne
  stope
• SLABOST METODA
• Mogucnost pojave veceg broja ISP u slucaju
  postojanje negativnih neto novcanih tokova u
  periodima
• Mogucnost pojave razlicitog ranga projekata u
  odnosu na NSV kada su
• Finansijska sredstva ogranicena
• Kada se medusobno zavisni projekti razlikuju po
  volumenu kapitalnih ulaganja, vremenskom
  rasporedu neto novcanog toka i ekonomskom veku
  trajanja

28
RIZIK
Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka
Usporavanje kineske privrede
Neadekvatna regulativa
29
KONVENCIONALNI POGLED NA RIZIK DVE PERSPEKTIVE,
DVE KATEGORIJE I JEDNA RELACIJA

• DVE PERSPEKTIVE
• Opasnost
• izbegavanje
• Šansa
• preuzimanje rizika zbog nagrade
• DVE KATEGORIJE
• Sistematski rizik
• Nesistematski rizik
• JEDNA RELACIJA
• Trade off izmedu prinosa i rizika

30
Globalni rizici prema Svetskom Ekonomskom Forumu

• HRONICNI RIZICI
• Razlike u nivou ekonomske razvijenosti
  (koncentracija bogatstva, ratovi)
• Neuspesi globalnog menadžmenta (neuspela
  liberalizacija, protekcionizam, valutni rat)
• RIZICI USLOVLJENI KONKRETNIM DOGAÐAJIMA
• Makroekonomski rizici (kreditni grc, fiskalne
  krize, kolaps tržišta nekretnina)
• Siva ekonomija (ilegalna trgovina, korupcija,
  kriminal)
• Ultimativni resursi (energija, hrana, voda)
• RIZICI KOJE JE POTREBNO PRATITI
• Mala verovatnoca pojave , veliki uticaj
• Geopoliticki konflikti, terorizam, odustajanje od
  globalizacije i sl.

31
Kategorije rizika prema mogucnosti upravljanja

• SISTEMATSKI RIZIK
• Verovatnoca gubitka ili neuspeha zajednicka za
  celu privredu ili sve clanove iste grupe (tržište
  kapitala ili grana)
• Promene kamatnih stopa, deviznog kursa, inflacija
  i sl.
• Ne može se izbeci diversifikacijom portfolija,
  može se smanjiti hedžingom
• Rizik tržišta kapitala na razvijenim tržištima
  meri se Beta koeficijentom
• NESISTEMATSKI RIZIK
• Rizik kapitalnog ulaganja koji nije zajednicki za
  sve HoV na tržištima kapitala vec je povezan sa
  HoV konkretnog emitenta
• Može se izbeci diversifikacijom portfolia

32
Kategorije rizika u poslovnoj ekonomiji (Kaplan
i Mikes)

• RIZICI KOJE JE MOGUCE SPRECITI
• Rizici unutar preduzeca koji se mogu spreciti
  uvodenjem odgovarajucih procedura, kontrolom...
  Suština je u prevenciji.
• STRATEGIJSKI RIZICI
• Rizici vezani za dati biznis koji se prihvataju
  da bi se ostvario veci prinos
• EKSTERNI RIZICI
• Rizici vezani za makroekonomsko okruženje,
  prirodne katastrofe, terorizam, IT upade i sl. i
  suština je adekvatno se pripremiti i/ili
  izbegavati ih

33
Kategorije rizika prema izvoru

• Tržišni rizik
• Kamatni rizik
• Valutni rizik
• Rizik promene cena akcija
• Rizik promene cena baznih sirovina
• Rizik promene cena nekretnina
• Kreditni rizik
• Rizik likvidnosti
• Operativni rizik
• Rizik humanog kapitala
• Rizik neadekvatnih procesa
• Rizik regulatorne neuskladenosti
• Rizik materijakne aktive
• IT rizik
• Rizik prirodnih katastrofa, itd.

34
Kategorije rizika prema izvoru

• Strategijski rizik
• Reputacioni rizik
• Politicki rizik
• Pravni rizik

35
BITNI POJMOVI VEZANI ZA RIZIK

• APETIT ZA RIZIK (RA- Risk Apetite) JE TERMIN KOJI
  SE OBICNO KORISTI I CIJI SE SMISAO LAKO NASLUCUJE
• Nivo do kog menadžeri žele da prihvate rizik
• Prihvatljivi nivo izloženosti riziku
• Sklonost ka riziku Vs. Averzivnost na rizik
• IZLOŽENOST RIZIKU
• Deo vrednosti preduzeca ili resursa koji može
  biti izgubljen usled delovanja rizika
• Izloženost riziku predstavlja se nivoom
  rezistentnosti na šokove
• KAPACITET ZA RIZIK
• Sposobnost preduzeca da podnese odnosno prihvati
  rizik
• Finansijska fleksibilnost, procedure,
  kompetencije i dr.

36
Apetit za rizik i kapacitet za rizik

• Optimalni apetit za rizik je onaj koji doprinosi
  ocuvanju i stvaranju vrednosti u preduzecu (i
  koji ne prevazilazi kapacitet za rizik)

37
KONCEPCIJSKE OSNOVE UPRAVLJANJA RIZIKOM

• Odnos rizika, prinosa, kapitala i vrednosti

38
COSO ERM okvir za upravljanje rizikom
39
REGULATORNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZIKOM

• DO 1988. GODINE KAPITALNA ADEKVATNOST KAO
• Minimalni odnos sopstvenog kapitala i aktive
• Maksimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala
• Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost
  aktive kao pokazatelja aktivnosti banke
• Zanemarivanje vanbilansnih transakcija -
  konverzije, opcije, egzoticni derivati i
  oparacije sa HoV
• POSLE 1988. GODINE IDE SE NA RIZIKOM PONDERISANU
  AKTIVU ZA SVE TRANSAKCIJE (BILANSNE I
  VANBILANSNE)
• Basel dokumenti pod krovom Banke za medunarodna
  poravnanja (BIS)
• Za kreditne derivate izracunava se ekvivalent u
  kreditu i on se ponderiše odgovarajucim rizikom

40
Basel I-II

• BASEL I - od 1988. godine
• Dva standarda kapitalne adekvatnosti
• Ukupna aktiva/Sopstveni kapital lt 20
• Cooke ratio za bilansne i vanbilansne pozicije
  (sopstveni kapital banke mora biti najmanje 8
  rizikom ponderisane aktive)
• THE BIS 1998 (unapredjenje Basel I)
• Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni vec i
  za tržišni rizik
• Merilo tržišnog rizika je VaR
• Pravi se razlika izmedju statutarnih i
  menadžerskih izveštaja (koji obuhvataju sve
  transakcije)
• BASEL II od 2007. godine
• Tri stuba kapitalna adekvantnost, nadzor i
  tržišna disciplina
• Obracun kapitala respektuje kredit rejting
  debitora
• Rašclanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija
  po 8 tipova bankarskog biznisa i njegovo merenje
  pomocu VaR
• Uvodi se kategorija rezidualnog rizika
  (strategija, reputacija, sistemski rizik i sl.)

41
Regulatorni okvir Basel III, nakon izbijanja
globalne ekonomske krize
Suštinska razlika je u povecanju visine
zahtevanog kapitala (regulatorni kapital) i
njegovog kvaliteta
42
Obracun zahtevanog kapitala
43
KAPITALNA ADEKVATNOST
44
MERENJE RIZIKA

• ONIM ŠTO SE NE MOŽE MERITI NE MOŽE SE UPRAVLJATI
• Merenje rizika je pretpostavka upravljanja
  rizikom
• SUSTINA PROCENE RIZIKA
• Identifikovanje faktora rizika
• Konstruisanje distribucije verovatnoce koja
  opisuje dati rizik
• Procena efekata datog rizika (u smislu mogucih
  gubitaka ili ocekivanih prinosa i vrednosti)

45
Merenje rizika u finansijskom sektoru

• OSNOVNI MODELI
• CAPM (Capital Asset Pricing Model)
• Uticaj sistemskog rizika na prinos investitora
• APT (Arbitrage Pricing Theory)
• Proširenje CAPM u situacji kada postoji više
  izvora sistemskog rizika
• PRETPOSTAVKE POMENUTIH MODELA
• Standardna devijacija je osnovno merilo rizika,
  odnosno, zavisnosti prinosa od rizika
• Raspon 1 ?, - 1 ? opisuje 2/3 promena,
• 7 ? se prakticno nikada ne dogadja
• Ekstra prinos je posledica sistemskog rizika koji
  se nije mogao diversifikovati
• DRUGA MERILA RIZIKA
• Dospece HoV,
• Merila osetljivosti portfolia koja mere uticaj
  jednog faktora na vrednost portfolija (tzv.
  grcka slova)

46
Merenje rizika u realnom sektoru

• VRSTE
• CAPEX
• Projekno finansiranje
• OSNOVNA KARAKTERISTIKE
• Manji stepen diversifikacije
• Uparivanje finansijske i investicione perspektive

47
Upravljanje rizikom

• DEFINICIJA RIZIKA
• Mogucnost pojave gubitka izazvanog odredjenim
  dogadajem (ili serijom dogadaja) koji se može
  nepovoljno odraziti na mogucnost dostizanja
  ciljeva preduzeca
• DVA PRISTUPA U UPRAVLJANJU RIZIKOM
• Dekompozicija rizika
• Upravljanje pojedinacnim komponentama rizika
• Pristup razvijen u poslovima sa kreditnim
  derivatima
• Agregiranje rizika
• Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika
• Upravljanje kreditnim rizikom
• Neophodno je izabrati odredjenu statisticku
  raspodelu (ili distribuciju verovatnoce pojave
  gubitka za razlicite tipove rizika) i zatim
  izvršiti njihovo agregiranje
• OSNOVNI PRINCIP
• Ocekivani gubitak se pokriva iz profita, a
  neocekivani iz kapitala

48
Alternativne distribucije verovatnoce gubitka
49
Distribucija verovatnoce gubitka i ekonomski
kapital
50
Obracun ekonomskog kapitala za datu distribuciju
verovatnoce gubitka
51
Merila rizika (nastavak)
52
Ekonomski kapital

• OCEKIVANI GUBITAK (OG)
• Gubitak koji se može predvideti na bazi
  statistickog rasporeda verovatnoce
• Prosecan ponderisan gubitak date distribucije
  verovatnoce
• Prakticno, to nije merilo rizika, vec prosecan
  gubitak obavljanja odredjenog biznisa
• NEOCEKIVANI GUBITAK (NG)
• Odstupanje stvatnog gubitka od ocekivanog gubitka
• EKONOMSKI KAPITAL (EK)
• Iznos kapitala koji sprecava bankrotstvo zbog
  pojave neocekivanog gubitka za odredjeni nivo
  pouzdanosti
• Nivo pouzdanosti zavisi od apetita za rizik
• Na primer, ako je OG1 a NG5 za kapital od 100
  mlrd din. EK1mlrd din.

53
Merila rizika

• NA BAZI RASPODELE VEROVATNOCE MOGUCE JE DOBITI
• Standardna devijacija (?),
• Portretiše nivo neizvesnosti pojave gubitka
  (odstupanje od ocekivane vrednosti)
• VaR (Value-at-Risk), vrednost pod rizikom,
• Portretiše maksimalan gubitak za dati nivo
  sigurnosti (99, na primer) i dati vremenski
  period
• Mana je što ne govori ništa o gubicima van
  intervala poverenja (1 slucajeva, prema
  prethodnom primeru)
• EL (Expected Shortfall), ocekivani gubitak repa
  distribucije (TCE Tail Conditional Expectation)
• Ukljucuje gubitke izvan zadatog intervala
  poverenja (1 najvecih gubitaka prema prethodnom
  primeru)
• Prosecan ponderisan gubitak repa distribucije
  (slicno kao OG ali samo uzimajuci gubitke posle
  VaR)

54
Stres test

• TESTIRANJE MODELA UPRAVLJANJA RIZIKOM PRIMENOM
  MALO VEROVATNOG SCENARIJA
• Ekstremne tržišne situacije imaju malu (prakticno
  zanemarivu) verovatnocu pojave
• Dnevna promena cene HoV od 5 standardnih
  devijacija
• Teorijski jednom u 7.000 godina, fakticki 2 puta
  u 10 godina
• Promena godišnje stopa prinosa za 10
• Smanjenje vrednosti aktive za gt 20
• Promena deviznog kursa
• Rezervnih valuta za 6 dnevno
• Domace valute za 20 dnevno
• DVE VRSTE SCENARIJA
• Pracenje promena jedne varijabile bez uticaja na
  druge varijabile
• Pracenje promena jedne varijabile i njenog
  uticaja na druge varijabile

55
UPRAVLJANJE RIZIKOM KONVENCIONALNI ERM
56
Identifikovanje rizika Mapa rizika
57
Konvencionalni model upravljanja rizikom

• ŠTA JE BILO POGREŠNO?
• Eksperti za upravljanje rizicima izolovani u
  silosima
• Iskljuciva orijentacija na izbegavanje rizika
• Ignorisanje interakcije faktora rizika
• Ekskluzivan fokus na finansijski rizik
  (zanemarivanje operativnih rizika)
• Korišcenje metrike uspeha koja bazira na profitu
  umesto na novcanom toku

58
UPRAVLJANJE RIZIKOM ZASNOVANO NA VREDNOSTI VBERM

• INTELIGENTNO UPRAVLJANJE RIZIKOM UKLJUCUJE
  ISTOVREMENO
• Želju da se izbegne nešto negativno
• Potrebu da se dostigne nešto pozitivno
• SUŠTINU UPRAVLJANJA RIZIKOM PREDSTAVLJA
  STAVLJANJE U ODNOS
• Apetita za rizik i izloženost riziku
• IZLOŽENOST RIZIKU SE MERI POMOCU REZISTENTNOSTI
  NA ŠOKOVE (ESR - Enterprise Shock Resistance)
• Pokazuje ocekivanu vrednost za akcionare i njenu
  volatilnost
• U VBERM uticaj rizika se uvek izražava preko
  promene vrednosti preduzeca ili vrednosti za
  akcionare

59
Efekti upravljanja rizikom smanjenje
izloženosti riziku i rast vrednosti
60
Upravljanje rizikom na bazi VBM
61
Uticaj rizika na vrednost strategije prema IntEVar