UVOD U MAKROEKONOMSKU TEORIJU

1
UVOD U MAKROEKONOMSKU TEORIJU
2
Predmet makroekonomije

• Makroekonomja se bavi izucavanjem ponašanja
  privrede kao celine.
• Njena preokupacija je istraživanje nacina
  delovanja ljudskog ponašanja na ishode
  funkcionisanja visoko agregiranih tržišta kao što
  su tržište rada, tržište kapitala ili tržište
  potrošnih dobara.

3
Predmet makroekonomije

• Makroekonomija izucava visoko agregirane
  kategorije kao što su bruto domaci proizvod, neto
  domaci proizvod, inflacija, zaposlenost, novcana
  masa, platni bilans, agregatna ponuda, agregatna
  tražnja itd.

4
Predmet makroekonomije

• Na dugi rok makroekonomija se bavi tendencijama u
  kretanju osnovnih makroekonomskih velicina
  (uvecanjem proizvodnje i kretanjem zaposlenosti,
  pre svega,)
• U kratkom roku fokusira na istraživanja koja se
  odnose na privredna kolebanja.

5
Predmet makroekonomije

• Nije moguce povuci strogu liniju razgranicenja
  izmedu makroekonomije, s jedne, i mikroekonomije,
  s druge strane.
• Mnogi zakljucci makroekonomije se javljaju kao
  posledica pojava u oblasti mikroekonomije, i
  obratno

6
Najznacajniji teorijski pravci u makroekonomiji

• Kejnsijanska makroekonomija
• Savremeni neoklasicni pravci u makroekonomiji
• Monetarizam
• Teorija racionalnih ocekivanja
• Ekonomija ponude

7
Kejnsijanska makroekonomija

• Osnivacem makroekonomije se smatra britanski
  ekonomista Džon Majnard Kejns (1883 -1946).
• U delu Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca
  (1936) Kejns je stavio sebi zadatak da odredi
  uzroke kratkorocne promene u nivou proizvodnje,
  zaposlenosti i dohotka.

8
Kejnsijanska makroekonomija

• Kejns je odbacio stav klasicne ekonomske teorije
  o postojanju slobodne konkurencije zalažuci se
  pri tom za sve vecu ulogu države u ekonomski
  život manipulacijom visinom kamatne stope,
  porezima i budžetom u cilju održavanja pune
  zaposlenosti.

9
Kejnsijanska makroekonomija

• Pripadnici kejnsijanskog pravca polaze od stava
  po kome privreda nije uvek u ravnoteži, zbog cega
  država mora imati aktivnu ulogu u procesu
  uspostavljanja ravnoteže.
• Kejns narocitu pažnju poklanja merama iz sledecih
  podrucja 1) monetarne politike (novac, kamata,
  kredit, formiranje kapitala) 2) poreske
  politike 3) politike javnih rashoda 4) politiku
  budžetskog deficita i javnog duga

10
Kejnsijanska makroekonomija

• Neokejnsijanska makroekonomska politika je u
  potpunosti okrenuta stvarnosti, tražeci
  odgovarajuce mere državnog intervencionizma u
  cilju eliminisanja slabosti u funkcionisanju
  mehanizma tržišta.

11
2. Savremeni neoklasicni pravci u makroekonomiji

• Neoklasicni ekonomisti naglašeno koncentrišu
  pažnju na alokativnu efikasnost.
• Centralne kategorije sa kojima oni operišu su
  ogranicenost resursa i neophodnost njihove
  optimalne alokacije
• Oni racunaju sa perfektnim tržištima,
  suverenitetom potrošaca, automatskim cenovnim
  prilagodavanjima, maksimizacijom profita
  privatnih preduzetnika i ravnotežom na tržištu
  proizvoda i tržištu faktora.

12
Monetarizam

• Tokom cetrdesetih godina prošloga veka u
  ekonomskoj teoriji se pojavljuje pravac pod
  nazivom monetarizam.
• Kljucna odlika škole je prihvatanje doktrine
  laissez faire i potpuno odbacivanje ideje
  državnog intervencionizma, tako prisutne u
  Kejnsovom teorijskom opusu.

13
Monetarizam

• Izvor ekonomske nestabilnosti monetaristi vide u
  kolebanju novcane mase. Otuda je ekonomska
  politika dužna da se preorijentiše na strogo
  regulisanje novca u opticaju
• Po Fridmanu, u okviru datih pravila mora se
  poštovati potpuna sloboda delovanja svih
  ekonomskih ucesnika.
• Ova sloboda se može ograniciti iskljucivo ako
  njeno korišcenje narušava pravo drugog.

14
Teorija racionalnih ocekivanja

• Škola racionalnih ocekivanja stoji na stanovištu
• da se privredni subjekti racionalno ponašaju,
• da vrlo uspešno procenjuju buduca ekonomska
  kretanja i
• da prilagodavaju svoju ekonomsku aktivnost, jer
  za te svrhe koriste sve raspoložive informacije.

15
Teorija racionalnih ocekivanja

• Pristalice ove škole veruju tržištu u regulisanju
  ponude i tražnje, a državi osporavaju da na
  kratak rok može uticati na zaposlenost i velicinu
  proizvodnje
• teorija racionalnih ocekivanja racuna sa
  perfektnom konkurencijom, perfektnim prognozama i
  perfektnim informacijama koje su uvek dostupne
  ekonomskim subjektima

16
Ekonomija ponude

• U kontekstu kljucnih makroekonomskih pitanja tri
  su tacke ovog teorijskog pravca posebno važne
• odstupanje od kejnsijanskih politika upravljanja
  tražnjom,
• stavljanje akcenta na motivaciju i efekte ponude
  i
• zalaganje za znacajno smanjenje poreza.
• U teorijsko-analitickom smislu osnovno analiticko
  orude ekonomije ponude predstavlja Laferova
  kriva.

17
Moguce zamke u makroekonomskom zakljucivanju

• Prva zamka je povezna sa primenom klauzule pod
  ostalim nepromenjenim okolnostima, odnosno
  ceteris paribus teoreme.
• Uobicajena greška u istraživanjima odnosa uzrok
  - posledica je post hoc greška.
• Celina nije uvek zbir delova - varka
  uopštavanja.
• Subjektivnost - koju ekonomista kao licnost unosi
  u istraživanje i tumacenje složenih pojava oko
  sebe.
• Predvidanje buducih dogadaja je moguce, ali sa
  neuporedivo manjim stepenom egzaktnosti nego što
  je to slucaj u prirodnim naukama.

18
II NACIONALNA PRIVREDA KLJUCNA KATEGORIJA
MAKRONOMIJE
19
Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem
20
Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem

• Privreda tretirana u sistemskom smislu
  predstavlja poseban slucaj tzv. dinamickih
  sistema.
• Odlikuje se složenošcu (veza, elemenata,
  nemogucnost preciznog matematickog opisa)
• Stohasticnošcu ponašanja (neizvesnost, mogucnost
  uzimanja razlicitih stanja),
• Otvorenošcu koja se ogleda u razmeni informacija
  sa okolinom a koje su od uticaja na promene
  njegovih osnovnih karakterisika,

21
Nacionalna privreda kao veliki ekonomski sistem

• Relativnom autonomnošcu (otpor determinizmu,
  izvesna rezistencija prema upravljackim ulazima)
  ponašanja,
• Nestacionarnošcu (napuštanje ravnoteže, izmene
  parametara)
• Nereproduktivnošcu (neponovljivost ponašanja ili
  reakcija na isti nacin, bez obzira da li je rec o
  delovanju okruženja, tržišta ili svesnog
  upravljanja).

22
VEZA IZMEÐU INSTITUCIONALNIH SEKTORA PRIVREDE
23
Efikasnost centralno makroekonomsko pitanje

• U ekonomiji efikasnost predstavlja odnos izmedu
  resursa koji se upotrebljavaju i efekata koji se
  dobijaju, to jest efikasnost u najopštijem
  znacenju reci predstavlja odnos izmedu vrednosti
  dobijenog autputa i vrednosti utrošenih inputa

24
Efikasnost centralno makroekonomsko pitanje

• Tri osnovna oblika efikasnosti, kojima se
  izražava stanje privrede kao velikog ekonomskog
  sistema su
• a) proizvodna efikasnost,
• b) alokativna efikasnost
• c) distributivna efikasnost