NACIONALNA EKONOMIJA

1
NACIONALNA EKONOMIJA
UNIVERZITET U BEOGRADU EKONOMSKI FAKULTET

• Zajednicki predmet na
• II godini osnovnih studija
• (za sada još uvek cetvorogorišnjih)

2
NACIONALNA EKONOMIJAnastavnici

• dr Stevan Devetakovic, red. prof.

• dr Biljana Jovanovic Gavrilovic, red. prof.

• dr Gojko Rikalovic, red. prof.

3
NACIONALNA EKONOMIJALiteratura za pripremu
ispita

• D. V. Marsenic, EKONOMIKA JUGOSLAVIJE,
  (NACIONALNA EKONOMIJA) sa prilozima G. Rikalovica
  i B. Jovanovic Gavrilovic, Ekonomski fakultet,
  Beograd, 2004. (2000.)

• S. Devetakovic, EKONOMIKA JUGOSLAVIJE (NACIONALNA
  EKONOMIJA) Tehnicki progres, ekonomska struktura,
  društvene delatnosti, regionalni razvoj,
  Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. (2001.)

4
NACIONALNA EKONOMIJAu sistemu ekonomskih nauka
Geografija
Politicka ekonomija
Makroekonomija
Geologija
Teorija privrednog razvoja
Razvoj ek. misli
Statistika
Opštije naucne discipline
Demografija
Uporedni sistemi
...........
Nacionalna ekonomija
5
NACIONALNA EKONOMIJAu sistemu ekonomskih nauka
Nacionalna ekonomija
Ek.politika
Sistem funkcionisanja
Ekonomske oblasti
Javni sektor
Regioni
Ek. industrije
Monetarno- -kreditni
Ekon. polj.
Fiskalni
Ekon. trgovine
Konkretnije discipline
Devizni
Ekonom. saobracaja
Spoljnotrgovinski
........
.......
6
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• ekonomska stvarnost privrede zemlje
• veliki ekonomski sistem odreden jedinstvom rasta,
  strukture i funkcionisanja
• razvoj u okviru celine društvenog sistema
• od ostalih ekonomskih disciplina razlikuje se,
  celovitošcu pristupa - uglom posmatranja,
  obuhvatom i primenjenim metodama analize
• prevenstveno cemo posmatrati ekonomsku stvarnost
  Srbije i Crne Gore, znacajnije odnose u koje
  stupa i osnovne sastavne cinioce

7
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• pojam mikro i makro u ekonomsku analizu uvode se
  pocetkom tridesetih, a sa odgovarajucim sadržajem
  se koriste od cetrdesetih godina XX veka
• drugi deo kovanice ekonomska u slobodnijoj
  interpretaciji znaci odnos ljudi prema resursima
  i dobrima od kojih zavisi njihov opstanak i
  razvoj
• mikroekonomija - ponašanje osnovnih,
  mikroeko-nomskih subjekata pojedinac, porodica,
  preduzece
• makroekonomija ponašanje raznovrsnih
  agregi-ranih celina, u ovom slucaju nacionalne
  privrede Srbije i Crne Gore, agregata privredne
  aktivnosti - proizvodnje, raspodele, razmene,
  upotrebe i potrošnje

8
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• Izbor u uslovima ogranicenih resursa i dohodaka
• Mogucnost alternativnih upotreba u tržišnom
  okruženju
• Objektivnost i nepristransnost u delovanju
  tržišta na pojedinacne proizvodace/potrošace
• Nužnost medunarodne ekonomske saradnje za male
  zemlje, a Srbiji i Crnoj Gori je to gotovo uslov
  opstanka

9
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• U vreme merkantilista, fiziokrata, A. Smith-a,
  Ricardo-a, Malthus-a, Marx-a i mnogih drugih ne
  postoji empirijska osnova za izucavanje
  makroekonomskih agregata
• Teorijski zaokret J. M. Keynes-a i splet potonjih
  okolnosti izazivaju organizovanje državnih
  statistika, sistematsko pracenje ekonomskih
  promena
• Prvenstveno izucavanje makroekonomskih agregata
  vrši se u cilju usmeravanja razvoja ekonomskom
  politikom

10
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina
makroekonomski agregati

• nacionalni dohodak,
• akumulacija,
• društveni proizvod,
• investicije,
• potrošnja stanovništva,
• prihodi i rashodi države,
• ekonomski odnosi sa inostranstvom
• izvoz i uvoz

• prirodni izvori i uslovi
• stanovništvo
• zaposlenost/nezaposlenost
• kretanje cena
• inflacija
• profit ukupne privrede
• .......

Posmatraju se ukupno (agregatno) ili u per capita
izrazu.
11
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• nivo, dinamika i sektorsko poreklo društvenog
  proizvoda
• stanovništvo kao izvor radne snage
• prirodni izvori i uslovi
• proizvodni fondovi u ulozi kapitala

12
NACIONALNA EKONOMIJAprimenjena makroekonomska
disciplina

• Polazi od teorijskih saznanja i zakonitosti
  razvoja makroekonomije
• Analizira i uopštava empirijske tokove, te
  ocenjuje saglasnost/odstupanja razvoja
• Utvrduje pravce razvoja i mere ekonomske politike
  za ostvarenje makroekonomskih ciljeva

13
NACIONALNA EKONOMIJAodnos prema pozitivnoj i
normativnoj ekonomiji

• Pozivitnu i normativnu nauku uvodi u ekonomiju
  John Nevill Keynes (1891.)
• Pozitivna ustanovljava obrasce ponašanja
  mikroprivrednih subjekata u istim ili približnim
  uslovima
• Normativna definiše stanje koje valja
  uspostaviti/ostvariti

14
NACIONALNA EKONOMIJAmikroekonomske osnove

• Makroekonomsko regulisanje polazi od poslovnog
  ponašanja ekon. subjekata (preduzeca i
  domacinstava)
• U tržišnoj privredi mikroprivredni subjekti
  nalaze odgovore na pitanja šta proizvoditi, za
  koga i kako, te se odreduju prema njima polazeci
  od sopstvene motivacije
• Preduzeca maksimiraju razliku izmedu rezultata i
  troškova, a potrošaci maksimiraju korist

15
NACIONALNA EKONOMIJAmikroekonomske osnove

• Racionalnost sistema na makro nivou kriterij
  racionalnosti odreduje se na osnovu Pareto
  optimuma
• Na strani proizvodnje on se odreduje ako pri
  datoj kolicini resursa i postojecoj tehnologiji
  nije moguce povecati proizvodnju nekog dobra, a
  da se ne smanji drugog
• Na strani potrošnje on opisuje stanje u kome pri
  datim kolici-nama potrošnih dobara i poznatim
  preferencijama pojedi-naca nije moguce popraviti
  položaj ni jednog od njih, a da se time ne
  pogorša nekog drugog

16
NACIONALNA EKONOMIJAmikroekonomske osnove

• Cene kao predmet izucavanja mikroekonomske
  analize istov-remeno su objekt interesovanja
  nacionalne ekonomije
• Na njih kao prvi vidljiv signal raznovrsnim
  odlukama reaguju i preduzeca i domacinstva
• U domenu cena i tržišnim strukturama preplice se
  mikroeko-nomija sa makroekonomijom
• Zadatak makroekonomije u ovom domenu je da se
  uspostave uslovi u kojima ce mikroekonomski
  subjekti svoj izbor vršiti saglasno ostvarenju
  unapared postavljenih ciljeva celine nacionalne
  privrede