TENDENCIJE RAZVOJA PLATNOG PROMETA EVROPSKE UNIJE

1
TENDENCIJE RAZVOJA PLATNOG PROMETA EVROPSKE
UNIJE
2
EU

• Savremeni sistem platnog prometa Evropske unije
  ima za cilj da omoguci brzu integraciju
  nacionalnih tržišta u unutrašnje jedinstveno
  evropsko tržište.

3
TARGET

• Kao rezultat, kreiran je TARGET sistem, kao
  sistem medupovezanih nacionalnih RTGS sistema,
  putem SWIFT mreže.

4
(No Transcript)
5
TARGET

• Osnova ideja koja se nalazila u temelju kreiranja
  TARGET sistema bila je podrška jedinstvenoj
  monetarnoj politici Evropske unije.

6
TARGET

• Tendencije su bile da na unutrašnjem evropskom
  tržištu postoji platni promet sa inostranstvom u
  smislu današnjih nacionalnih prometa.

7
EU

• Monetarna politika u Evropskoj monetarnoj uniji
  (EMU) prelazi u nadležnost Evropskog sistema
  centalnih banaka(ESCB), koji sacinjavaju
  centralne banke zemalja clanica.

8
EU

• Nacionalne centralne banke prenose svoje rezerve
  na ECB, cija visina odgovara njihovom ucešcu u
  kapitalu te banke i odredena je u zavisnosti od
  bruto proizvoda zemlje i broja stanovnika.

9
TARGET

• U nameri da primeni jedinstvenu, monetarnu
  politiku, unapredi efikasnost placanja EU je
  uvela novi sistem placanja TARGET (Trans European
  Automated Real-TimeGross Settlement Express
  Transfer) koji je u realnom vremenu povezao
  nacionalne centralne banke i sisteme placanja u
  jedinstven sistem.

10
TARGET

• Target, platni sistem Evropske monetarne unije
  ustanovljen je 1995. godine i uveden radi
  sprovodenja jedinstvene monetarne politike i
  efikasnog obavljanja medunarodnih placanja.

11
TARGET

• Target sistem je operativan od 1999. godine, s
  pocetkom trece faze razvoja Evropske monetarne
  unije i odnosi se iskljucivo na transakcije u
  evro valuti.

12
TARGET

• TARGET sistem u osnovi predstavlja sistem bruto
  obracuna u realnom vremenu za evro.

13

• TARGET sistem u suštini cine tzv. platni
  mehanizam Evropske Centralne banke i nacionalni
  RTGS sistemi.

14
TARGET

• Ovi sistemi su povezani tako da obezbede
  jednoobraznu osnovu za obradu medunarodnih
  placanja.

15
Uspostavljanje TARGET sistema imalo je tri
osnovna cilja.

• 1. da omoguci pouzdan i siguran mehanizam za
  obracun medunarodnih placanja na RTGS osnovi

16
TARGET

• 2. da poveca produktivnost i efikasnost placanja
  unutar zone Evropske Unije i to putem smanjenja
  troškova i povecanja sigurnosti i brzine obrade

17
TARGET

• 3. TARGET sistem treba da podrži formiranje evro
  sistema i monetarnu politiku u zoni evra, kao i
  da promoviše lako funkcionisanje sistema
  placanja, cime bi doprineo kako intergraciji
  novcanog tržišta u evro zoni, tako i njegovoj
  stabilnosti.

18
TARGET

• Kao bruto sistem u realnom vremenu ovaj sistem
  sva placanja izvršava individualno, automatski i
  na kontinuiranoj osnovi.

19
Funkcionisanje TARGET sistema zasnivalo se na
postovanju više principa od kojih su najvažniji

• 1. PRINCIP TRŽIŠNOSTI - po kome se TARGET
  sistem koristi u cilju smanjenja sistemskog
  rizika za sva placanja u evrima, iako je samo
  korišcenje TARGET sistema obavezno jedino za
  placanja koja su direktno povezana sa operacijama
  monetarne politike Evropske Unije

20
TARGET

• 2. PRINCIP NEOPOZIVOSTI - prema kome su nalozi
  za placanje u TARGET sistemu neopozivi, što je i
  u skladu sa nacionalnim pravilima svakog
  pojedinacnog RTGS sistema.

21
TARGET

• 3. PRINCIP FINALNOSTI - prema kome TARGET
  sistem obezbeduje intradnevnu finalnost obracuna
  naloga za placanje kod centralne banke, cime
  eliminiše rizik obracuna izmedu clanova svojstven
  ostalim mehanizmima placanja.

22
TARGET

• TARGET sistem je bio decentralizovan sistem
  placanja.
• Njegovu strukturu pored nacionalnih RTGS sistema
  zemalja clanica Evropske unije i platnog
  mehanizma Evropske centralne banke cinili su,
  takode, i Interlinking sistem ciji je zadatak da
  povezuje nacionalne RTGS sisteme sa platnim
  sistemom Evropske centralne banke.

23
TARGET

• TARGET Interlinking sistem cine jedino Evropska
  centralna banka i nacionalne centralne banke
  zemalja clanica Evropske unije.

24
TARGET

• Logicku i materijalno-tehnicku osnovu za TARGET
  Interlinking System cini SWIFT FIN mreža.
• To u osnovi znaci da TARGET sistem koristi usluge
  SWIFT-a za slanje svih vrsta finansijskih poruka
  tj. naloga za placanje.

25
TARGET

• Da bi neka kreditna institucija mogla da
  šalje/prima medunarodna placanja u evrima preko
  ovog sistema, ona mora ili da bude direktni clan
  nacionalnog RTGS sistema, ili da koristi usluge
  direktnih clanova ili, pak, da angažuje
  nacionalnu centralnu banku.

26
Kriterijuma za dobijanje pristupa TARGET sistemu

• Prema prvom, osnovnom kriterijumu, pristup TRAGET
  sistemu mogu imati sve kreditne institucije,
  investicione firme, klirinške kuce, itd.

27
TARGET

• Drugi, dodatni kriterijum za pristup TARGET
  sistemu odnosi se na
• (1) isti tretman kreditnih institucija koje su
  registrovane u zemlji i njihovih filijala u
  drugim zemljama EU

28
TARGET

• 2) na ispunjenost zahteva za adekvatnom
  finansijskom snagom, minimalnim brojem
  transakcija, itd.

29
TARGET

• (3) na obavezu clanica da naloge za placanje u
  evrima iskljucivo šalju i primaju preko TARGET
  sistema.

30
TARGET

• Nepostojanje jedinstvene RTGS platforme, a
  narocito nepostojanje jedinstvene platforme za
  obracun hartija od vrednosti u velikoj meri je
  otežavalo upotrebu kolaterala u medudržavnom
  kontekstu, što je delimicno prevazideno sa
  TARGET2 sistemom, a bice u celini sa
  TARGET2Securities projektom.

31
TARGET

• Nepostojanje zajednicke tehnicke infrastrukture,
  jedinstvenog interfejsa i funkcionalnosti bile su
  glavni nedostatak ovog sistema.
• Kompleksnost, razlicitost i brojnost medusobnih
  veza izmedu RTGS-ova centralnih banaka umanjivali
  su njegovu efikasnost.

32
TARGET

• Ipak, za dati istorijski trenutak ovaj sistem je
  dobro obavio svoju ulogu.
• Medutim ogroman napredak je napravljen sa
  njegovim naslednikom TARGET2 sistemom.

33
TARGET2
34
TARGET2

• Target2 je jedan od najznacajnijih projekata koji
  su sprovedeni na nivou Evropske unije i jedan od
  kljucnih koraka ka potpunoj harmonizaciji platnog
  sistema EU u domenu placanja velikih vrednosti.

35
TARGET2

• Projekat su sprovele tri centralne banke Nemacke
  (BBk), Francuske(BdF) i Italije(BdI) koje su
  sada i njegovi operatori.

36
TARGET2

• Razmišljanja u pravcu kreiranja ovog sistema
  zapocela su 2000. g.
• U oktobru 2002. godine ECB donela je odluku o
  kreiranju nove generacije TARGET-a - TARGET2.

37
TARGET2

• Osnovni ciljevi su bili
• obezbedivanja harmonizovanog nivoa servisa
• efikasnost u pogledu troškova
• priprema za buduci razvoj, ukljucujuci uvecanje
  Evropske unije.

38
TARGET2

• Zajednicki predlog sistema sa njegovim
  funkcionalnostima kreirale su Banca dItalia,
  Banque de France i Bundesbank ( 3CB).

39
TARGET2

• Koncept razvoja i operacija Single Shared
  Platform (SSP) dat je u oktobru 2003. godine.
• Idejna rešenja bazirala su se na kompromisu
  izmedu kreiranja novog sistema od nule i
  modifikovanja vec postojecih sistema.
• U decembru 2004. g. navedene tri centralne banke
  dobile su mandate da ga kreiraju i budu operatori
  SSP-a.

40
Osnovni zahtevi koji su postavljeni pred njih
bili su

• RTGS na jedinstvenoj zajednickoj platformi
• Centralizovan menadžment likvidnosti
• Decentralizovan odnos centralnih banaka sa
  njihovim bankama
• Upotreba SWIFT-a (mreža, proizvodi i formati)
• Sistem za obracun hartija od vrednosti, sistem za
  retail placanja i dr.

41
TARGET2
42
TARGET2

• Osnovna razlika dva sistema je u tome da je
  decentralizovana struktura zamenjena jedinstvenom
  tehnickom platformom.
• Osnovna razlika TARGET-a i TARGET2 sistema u
  komunikacionom smislu prikazana je na sledecoj
  slici

43
TARGET2
44
TARGET2

• Migracija sa TARGET sistema na TARGET2 sistem
  odvijala se postepeno i po zemljama.
• Zemlje su grupisane u tri grupe gde je voda svake
  grupe bila jedna od 3CB.

45
(No Transcript)
46
TARGET2

• Neki od dosadašnjih rezultata su
• 800 direktnih ucesnika
• 4.000 indirektnih ucesnika
• 46.000 adresibilnih BIC-ova
• Prosecno 377.000 transakcija dnevno sa 2,6
  triliona evra vrednosti
• Pik u dosadašnjem radu je 555.000 transakcija.