SAVREMENE TEHNOLOGIJE U OBLASTI EKOLO

1
SAVREMENE TEHNOLOGIJE U OBLASTI EKOLOŠKOG
MONITORINGA I KARTIRANJA VEGETACIJE
2
GIS REMOTE SENSING
Ekosistemski monitoring, odnosno biomonitoring,
kao osnovu uvek ima relacione klimatološke,
pedološke, hidrološke i vegetacijske prostorno
organizovane podatke. Zbog toga je za
kolektovanje, organizovanje , pregled i analizu
podataka na ekosistemskom nivou od neprocenjivog
znacaja upravo relacione i distributivne baze
podataka.
3
Geografski Informacioni Sistemi (GIS)
4
Racunarski sistem namenjen prikupljnju obradi,
upravljanju i analizi, prikazivanjui održavanju
prostorno orjentisanih informacija.
Šta je GIS

• GIS je tehnologija namenjena upravljanju
  prostorno orijentisanim podacima.

• integriše uobicajene operacije sa bazama podataka
  (pretraživanja, upiti ili statisticke analize),
  sa jedinstvenim prednostima vizuelizacije i
  prostorne analize (karte).

5
(No Transcript)
6
Komponente GIS

• GIS cine sledeci segmenti
• hardver
• softver
• podaci
• korisnici
• metode.

7
Kako radi GIS

• Podaci o prostoru smeštaju se u formi digitalnih
  karata predstavljenih kao niz razlicitih
  tematskih slojeva.

8
Prostorno odredenje informacija

• Svaka informacija kojoj se može pridružiti
  koordinata, time stice prostorno odredenje i može
  se predstaviti na karti. Geokodiranje- kljucna
  operacija za prikazivanje informacija u prostoru.

9
Vektorski i rasterski modeli

• Vektorski model predstavlja naše okruženje u
  formi tacaka, linija ili poligona (površina).
• Ovi geometrijski elementi cuvaju se kao parovi
  x,y koordinata.
• Rasterski model
• Rasterska slika nalik matrici, gde svaka
  celija ima odredene atribute i vrednosti.Savreme
  ni GIS u sve vecoj meri integriše obe
  tehnologije.

10
rastervektorrealni svet
11
GIS aktivnosti 

• Standardne GIS aktivnosti cine
• unos podataka
• obrada
• upravljanje
• upiti i analize
• vizuelizacija i izveštavanje

12
Unos podataka

• - digitalni format
• konverzija podataka - digitalizacija
• Tipovi konverzije
• -automatska konverzija
• -manuelna konverzija

13
Upravljanje manipulacija podacima -
organizovanje, uredivanje i održavanje baze
podataka.Tabelarni i graficki, podaci cuvaju se
u relacionim bazama podataka. Upiti i analize
14
VizuelizacijaKao odgovor na vecinu upita
izveštaj se dobija u formi -tematske karte -3D
modeli terena -multimedijalnii prikazi
-klasicni tabelarni izveštaji.
15
Unošenje i analiza podataka

• digitalizacija postojecih mapa digitajzerom
  (grafickom tablom)
• na tacnost unetih podataka utice prvo tacnost
  mape, tacnost graficke table, umešnost operatera
• digitalizacija skeniranih mapa (tzv. head up
  digitalizacija)
• dodatni izvor greške koju cini mehanicka
  manipulacija papirom pri skeniranju
• ponovni premer terena i prikupljanje podataka
  elektro optickim sredstvima sa magnetnom
  memorijom (geodetske metode)
• zahteva veliku ekipu obucenih geodeta, skupa i
  neprakticna metoda
• digitalizacija satelitskih i aero-snimaka
  fotogrametrija i daljinsko ocitavanje Zemljine
  površine

16
Fotogrametrija i daljinsko ocitavanje (Remote
Sensing)

• Aerosnimci se prvenstveno koriste za
• izradu mapa i
• monitoring podrucja
• sami po sebi nisu mape
• visok stepen radijalne distorzije snimka
• vecina GIS softvera poseduje mogucnosti naknadnog
  georeferenciranja
• Tipovi aero-snimaka
• crno-beli
• kolor
• infracrveni (IR)

• crno-beli i kolor snimci neprocenjiva uloga u
  kartiranju odnosno mapiranju terena, kao i izradi
  tematskih karti, pogotovo kada se radi o
  monitoringu istog lokaliteta u funkciji dužeg
  vremenskog perioda.

17

• bez obzira na cinjenicu da se fotogrametrijska
  metoda podrazumeva relativno veliku radijalnu
  distorziju terena, preklopom 4 snimka (snimana
  pod razlicitim uglovima sa odredenim procentom
  preklapanja stereoskopskom metodom) moguce je
  delimicno ublažiti ovaj nedostatak.

18

• pod razlicitim optickim uslovima, odnosno
  korišcenjem specificnih filtera, aerosnimci imaju
  mogucnost diferenciranja svih objekata na
  zemljinoj površini.

• oba snimka su nacinjena u vremenskom razmaku od
  nekoliko sekundi, a korišcen je širokougaoni žuti
  filter koji je omogucio prikaz kako kompletnog
  dna, tako i submerznih makrofira (Potamogeton
  spp.) koja se na snimku ocitava kao žuto
  podrucje.

Lac Brome, Quebec, Kanada, juli 1993. The
Philipsburg Bird Sanctuary
IR snimci
Neprocenjiva uloga u monitoringu velikih šumskih
ekosistema Njihova prednost je to što se na ovim
snimcima vide objekti van spektra vidljivog
ljudskim okom, tzv. IR objekti.
Kombinovana ortogonalna projekcija i IR snimci
White, P. Morse, J. 2000
19
(No Transcript)
20
Remote Sensing

• Termin remote sensing (daljinsko ocitavanje)
  uveden tek nakon dobijanja prvog satelitskog
  snimka (1965), tako da se ovaj termin obicno
  vezuje za ovaj vid medija, kao i GPS, termalne i
  radarske senzore.
• Instrumenti i tehnike, odnosno senzori, koje se
  koriste u ove svrhe ocitavaju mnogobrojne oblike
  energije, odnosno njene distribucije.
• Sonari - rade na principu distribucije zvucnih
  talasa (DGPS ili Eagle Ultra DGPS)
• batimetrijske analize i mapiranje makrofita

Batimetrujske metode Diamond Lake, Oregon
prepared under contract through JC Headwaters
21
Radio Detection and Ranging RADAR Radarsko
(Radio Detection and Ranging - RADAR) SKENIRANJE,
koje pripadaju takozvanim aktivnim senzorima,
koriste nisko-frekventne elektromagnetne talase
(aktivni senzori, za razliku od pasivnih,
omogucuju sopstvenu svetlosnu projekciju objekta,
kao i merenje povratne radijacije)
Termalno skeniranje
Kao senzori se koriste toplotni skeneri, koji
beleže svaku temperaturu iznad 00C.
22
GPS pozicioniranje Global Positioning System
23

• U odnosu na ostale metode daljinskog ocitavanja,
  GPS pozicioniranje ima sledece prednosti
• veliku tacnost podataka do 1 cm
• GPS referentni sistem se nalazi van domašaja
  korisnika
• manipulacija uredajem izuzetno jednostavna
• provera tacnosti podataka jednostavna,
• ispravljanje eventualne greške nastale bilo kao
  posledica nepovoljne geometrije satelita ili
  refleksije
• signala (dva najcešca izvora manjih
  odstupanja) takode
• Geografski Pozicioni Sistem je u tom smislu
  postao nezamenjiv alat pri kartiranju kao i
  prikupljanju podataka pri kreiranju i održavanju
  GIS-a.

24
IZBOR Izbor GPS prijemnika u prvom redu je
odreden vašim potrebama u pogledu tacnosti, a
zatim i drugim opcijama (mogucnost registracije
podataka, velicina memorije, prateci softver,
dimenzije, podrška).
2000 eura
4500 -5000eura
600 eura
1500 eura
4000 eura
300 eura
25
GIS IMPLEMENTACIJA I INTERPRETACIJA PODATAKA
Koordinatni sistemi i datumi

• kljucni princip koji omogucava konacno korišcenje
  i upravljanje sistemom - tacnost informacije koje
  ulaze u bazu podataka.
• sistem za globalno pozicioniranje (GPS) u
  potpunosti izvršava ovaj zadatak - obezbedena
  maksimalna preciznost pozicioniranja u prostoru
  (do 1 cm), što otvora prostor za brojne primene
  ove tehnologije

• Najcešci izvor greške - koordinatne bazne stanice
  date u jednom datumu (NAD-27), a korisnik unosi
  vrednosti iz drugog datuma (WGS-84)
• isti datum i koordinatni sistem - neophodan
  uslov za integraciju geografskih podataka

26
GPS ocitava poziciju u Svetskom geodetskom
referentnom koordinatnom sistemu (WGS 84), koji
je predstavljen elipsoidom (aproksimira realni
oblik površine planete Zemlje, tzv. Geoid)

• izabrani elipsoid za GPS je GRS-80 elipsoid.
  Datum koji se pridružuje ovom elipsoidu je WGS 84

• državni koordinatni sistem Srbije i Crne Gore
  bazira se na Gaus - Krigerovoj projekciji, sa
  elementima Baselovog elipsoida
• parametri za transformaciju omogucuju direktan
  prelaz sa WGS-84 na Baselov elipsoid.

ETRS89 Evropski datum, tzv. Cartesian-ov
elipsoid, do 1 cm tolerancije, deo
globalnog ITRS 3
Galileo - 2008. godine
(i ruski GLONASS)
Poznati su i potpuno definisani mnogi lokalni
koordinatni sistemi, koji specificiraju i datum i
kartografsku projekciju (americki ASPS,
australijski MG, britanski BOS). Softver za
kartiranje omogucuje konverziju iz WGS-84 u mnoge
lokalne koordinatne sisteme.
27
GPS osnove
1. Šta je GPS? GPS - Globalni Pozicioni Sistem
(Global Positioning System) je sistem za
pozicioniranje pomocu satelita
Sastoji se iz tri segmenta vasionski
kontrolni korisnicki
GPS satelliti obidu jedan krug oko Zemlje za 12
sati, 20.200 km i krecuci se brzinom malo iznad
11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i
baterije koje im obezbeduju rad u periodima kada
su na tamnoj strani Zemlje.
28

• Sateliti emituju radio signale sa oznakama L1 i
  L2
• Civilni GPS sistem koristi frekvenciju L1 -
  1575.42Mhz, UHF opseg
• Signali mogu da produ kroz oblake, staklo ili
  plastiku, ali ne i kroz zgrade i vecinu cvrstih
  objekata

29

• Kontrolnu komponentu cine stanice za pracenje
  satelita i zemljišne antene
• Stanice za pracenje satelita se nalaze na
  Havajima, Kvajlin ostrvu, Aknezijskom ostrvu,
  ostrvu Dijego Garsija i Kolorado Springsu, u
  Koloradu.
• Uloga ovih stanica je da prate kretanje satelita
  i podatke šalju glavnoj kontrolnoj stanici u
  Kolorado Springsu.
• Tu se vrše proracuni a satelitima se šalju
  ažurirani podaci o njihovoj tacnoj poziciji i
  vremenu, dva puta dnevno, cime se vrše fina
  podešavanja sistema
• Novija generacija satelita je u stanju da
  medusobno komunicira i sinhronizuje podatke,

30
Kako radi GPS? GPS odreduje poziciju merenjem
dužine do satelita.
Opišimo sferu ciji je poluprecnik udaljenost od
satelita do tražene tacke. Ta tacka se nalazi
negde na površini sfere.
31
Ako se zatim opiše i sfera oko drugog satelita,
naš položaj bice sužen na kružnicu nastalu kao
presek dve sfere.
32

Presekom i sfere opisane oko treceg satelita,
moguci položaj svodi se na samo dve tacke. Jedna
od njih je obicno negde u svemiru, cime je
iskljucena kao tacan odgovor. .Ovim je naš
položaj precizno odreden na osnovu preseka dužina
sa tri satelita. cetvrti satelit
33
izvori grešaka          SA (Selective
Availability) - selektivna dostupnost         
greške casovnika          uticaj jonosfere i
troposfere          višestruka refleksija
signala          uticaj geometrije satelita
Almanah
Greška casovnika utice na tacnost merenja
rastojanja do satelita. Pošto se rastojanje meri
na osnovu brzine kretanja svetlosti i vremena
potrebnog da stigne do prijemnika, svaka greška u
merenju vremena utice i na tacnost konacne
pozicije.
34
Višestruka refleksija signala je greška koja je
odredena uslovima rada na terenu Osim signala sa
satelita, do GPS prijemnika dolaze i signali koji
se reflektuju od obližnjih objekata.

Refleksija signala od
raznih objekata
35
Prolaskom GPS signala kroz jonosferu i troposferu
dolazi do njegovog usporenja rezultat - pogrešno
sracunato rastojanje do satelita Po posledicama
greška je slicna grešci casovnika
Put GPS signala kroz jonosferu i troposferu
36
Uticaj geometrije satelita -loše odredena
presecna tacka. -geometrijsko rasipanje
preciznosti ili skraceno GDOP (Geometric Dilution
of Precision).

37
Diferencijalni GPS? -postupak merenja sa dva GPS
prijemnika I prijemnik nalazi na tacki cije su
koordinate poznate (baza) II prijemnik se nalazi
na tackama ciji položaj želimo da odredimo
(rover). Kako je na bazi poznat položaj,
uporedivanjem merenih vrednosti sa unapred
poznatim, može se izracunati uticaj grešaka
merenja. Na ovaj nacin se odreduju popravke
merenja.
Iste greške na velikom rastojanju
38
Almanah (Planiranje misije) Almanah je skup
podataka koji daju imformaciju korisniku gde na
nebu svaki od satelita treba da bude tokom 24h.
Emituju ga svi sateliti - GPS prijemnik dobija
informaciju o svim orbitama u sistemu ako "vidi"
makar jedan od satelita.
39
LASER
LTI je jedan od najznacajnijih proizvodjaca
rucnih i industrijskih laserskih daljinomera. 
LTI daljinomeri omogucuju merenje dužina ili
visina do bilo kakvih objekata, bez korišcenja
reflektujucih prizmi.U svojoj ponudi LTI ima
daljinomere tacnosti od 1cm do 2m i dometa od
500m do preko 2000m. Omoguceno je direktno
merenje koordinata tacaka na koje nije mogla da
se postavi GPS antena (na primer ivice kuca,
bandere, vrhovi drveca, zidovi, nepristupacne
obale ili drugi prirodni i veštacki objekti).
40
(No Transcript)
41
Ass Scirpo -Phragmitetum W. Koch 1926
U obalskoj zoni istraživanog podrucja, kao i u
kompletnim akvaticnim ekosistemima ovog podrucja
apsolutno dominira emerzna vegetacija, koja u
ekološkom pogledu predstavlja prelaz od vodene ka
suvozemnoj vegetaciji.
42

• Tema 1
• UVOD U GIS

43
Šta je GIS?

• Definisanje GISa i odgovarajucih termina
• Geografske informacije
• Poreklo i definicije GISa
• GIS kao
• vrsta softvera
• skup alata
• pristup analizi
• Geografska informaciona nauka
• Podaci u GISu
• Prostorni i atributski (tematski)
• Georeferenciranje podataka
• Raster i vektor
• Lejeri podataka
• Upiti u GIS bazu podataka
• Integrisanje podataka u GISu

44
Geografske informacije

• Informacije koje se odnose na lokacije na
  Zemljinoj površini
• Istovremeno sadrže prostornu i tematsku
  komponentu
• Podaci o reljefu
• Podaci o recnim i transportnim mrežama
• Tekstovi koji se odnose na odredeno mesto
• Fotografija ili slika objekta u prostoru
• Lokacija može da bude eksplicitna (npr.
  koordinata, ili precizno defnisana
  administrativna jedinica) ili neodredena npr.
  podrucje u okolini Beograda

45
Poreklo GISa

• Geografski informacioni sistemi razvili su se
  tokom kompjuterske revolucije u poslednjih
  cetrdesetak godina
• Prvi GIS bio je Canada Geographic Information
  System koji je nacinjen sredinom šezdesetih
  godina XX veka kao kompjuterski sistem za
  kartografski premer
• GIS se bazira na znanju iz geografije,
  kartografije, kompjuterske nauke i matematike
• Danas je geografska informaciona nauka novo
  interdisciplinarno polje zasnovano na teoriji i
  korišcenju GISa

46
Definicije GISa

• Ljudi
• korisnici sistema
• Aplikacije
• procesi i programi koje koriste ljudi da bi
  obavili svoj rad
• Podaci
• potrebne informacije koje podržavaju aplikacije
• Softver
• centralni GIS softver
• Hardver
• fizicke komponente neophodne za funkcionisanje
  sistema

(Harmon Anderson, 2003)
47
GIS kao tip softvera

• Kompjuterski sistem koji nam omogucava
  manipulaciju podataka o lokacijama objekata ili
  fenomena na Zemljinoj površini
• Ima funkcionalnost uobicajenog Sistema za
  Upravljanje Bazom Podataka, kao i funkcionalnost
  kompjuterskog sistema za kartiranje
• GIS kao SUBP omogucava nam eksplicitno
  upravljanje prostornim podacima
• Uobicajeni primeri
• ArcView 3.x
• ArcGIS
• MapInfo
• Manifold

48
GIS kao tip alata

• Prostorne manipulacije
• Izracunavanje rastojanja i granicnih odnosa
• Menjanje projekcija i razmera
• Integrisanje razlicitih izvora podataka
• Prostorne analize
• Kvantitativne analize
• Kvalitativne analize
• Vizuelizacija podataka
• Karte!
• Tabele, grafikoni
• Animacije
• Virtuelni predeli

49
GIS kao pristup analizi

• Korišcenje baze podataka
• na konvencionalan nacin
• geografski
• Omogucava nam da razmišljamo o implikacijama
  lokacije
• Omogucava nam da razmišljamo holisticki
• Ne treba da bude ogranicen funkcionalnošcu koju
  obezbeduju proizvodaci softvera
• Treba maštovito da se koristi uzimajuci u obzir
• prednosti i ogranicenja geografskih informacija
• tradicije ljudskog znanja

50
Geografska informaciona nauka

• Bavi se iznalaženjem najprikladnijih ili
  najboljih nacina za iskorišcavanje geografskih
  informacija
• Blisko je povezana sa geografskim informacionim
  sistemima, ali nije specificno vezana za njihovu
  aplikaciju
• Primeri
• Istraživanje tehnika za analizu
• Istraživanje tehnika za vizuelizaciju
• Razvijanje algoritama za geografske podatke

51
Zakljucci

• Prednosti GISa
• Holisticko iskorišcavanje kako geografske, tako i
  tematske komponente podataka
• Istice geografski aspekt istraživanog pitanja
• Omogucava manipulaciju i iskorišcavanje velike
  kolicine podataka
• Omogucava integraciju podataka iz velikog broja
  razlicitih izvora
• Omogucava analizu podataka koja eksplicitno
  ukljucuje lokaciju
• Omogucava najraznovrsnije oblike vizuelizacije
• Ogranicenja GISa
• Podaci su (relativno) skupi
• Vreme potrebno za ovladavanje GIS softverom može
  da bude (relativno) dugo
• Pokazuje prostorne odnose, ali ne obezbeduje
  apsolutna vec moguca (relativna) rešenja

52

• Tema 2
• MODELOVANJE REALNOG SVETA

53
Geografski informacioni sistemi

• Razlikuju se od ostalih informacionih sistema
  zato što se podaci koje sadrže odnose na objekte
  i fenomene koji imaju odredenu lokaciju u
  prostoru
• Osnovna pitanja na koja GIS daje odgovore,
  odnosno na kojima se bazira njegova upotreba,
  mogu se grupisati u sledece kategorije (Rhind,
  1990)
• Lokacija (Šta se nalazi na odredenom mestu?)
• Uslov (Gde se nalaze objekti koji zadovoljavaju
  dati uslov?)
• Trend (Šta se promenilo od ... ?)
• Putanja ( Koji je najkraci put do ... ?)
• Struktura (Kakva je prostorna struktura odredenog
  objekta?)
• Modelovanje (Šta ce se promeniti ako se
  modifikuju odredeni parametri?)

54
Oblasti primene

• Oblasti korišcenja mogu se grupisati u tri
  kategorije (Caloz Collet, 1997)
• Formiranje prostornog inventara
• prikupljanje podataka o prirodi, karakteristikama
  i raznovrsnosti objekata koji sacinjavaju
  razmatrani prostor
• koriste se za dobijanje odgovora na prostorne i
  tematske upite, kao i za njihovu kartografsku
  prezentaciju
• Prostorne analize
• opisivanje stanja i promena prostorne
  distribucije istraživanih fenomena, kao i
  modelovanje njihovih interakcija u prostoru
• Upravljanje prostorom
• poznavanje istorije i organizacije objekata u
  prostoru, razumevanje procesa koji se u njemu
  dešavaju i planiranje projekata koji se odnose na
  potencijalni razvoj nekog regiona, evaluaciju
  razlicitih scenarija, ili pomoc u odlucivanju

55
Modeliranje realnog sveta

• Polazna osnova GISa je proces modeliranja realnog
  sveta, odnosno transformacija prikupljenih
  podataka u odgovarajuci model
• Model prevodi istraživanu realnost u digitalnu
  formu
• Model - skup koncepata koji omogucavaju
  opisivanje podataka kao i pravila njihovog
  korišcenja

Proces modelovanja iz realnog sveta zadržati
samo bitnu suštinu
Što više realnosti u vašem sistemu
56
Modeliranje geografskog prostora

• Prostorno modeliranje sastoji se u prepoznavanju
  i razgranicavanju prostornih elemenata u
  geografskom prostoru
• Prepoznavanje lokaliteta
• Predstavljanje objekata ili klasa objekata
• Predstavljanje tematskih inventara i njihove
  distribucije u prostoru
• Predstavljanje dinamickih fenomena pomocu oznaka
• Za svaki element geografskog prostora istovremeno
  se modelira njegova geometrija i njegove osobine
• Promene u bazi ogranicavaju se samo na one
  informacije koje su se promenile

57
Kartografska razmera

• Odnos distanci (rastojanja) na kartama i terenu
• Odgovara stepenu generalizacije grafickog
  prikazivanja

1 300 000 1cm na karti 300 000 cm (3000 m) u
prirodi
1 1 000 000 1cm na karti 1 000 000 cm (10000
m) u prirodi
1 25 000 1cm na karti 25 000 cm (250 m) u
prirodi
58
Kartografska razmera
11000 000
1100 000
150 000
125 000
110 000
Mala razmera
Velika razmera Mala površina
Mala razmera Velika površina
Velika razmera
(Wei et al., 2000)
59
Topologija

• Opisuje prostorne odnose izmedu susednih objekata
  i fenomena
• Granicni odnosi
• Šta je pored...?
• Susedstvo - blizina
• Šta je u blizini...?
• Povezanost
• Šta je povezano sa...?
• Mreže (hidrografske, transportne)
• Ukljucenost
• Šta je ukljuceno u... ?

60
Georeferenciranje

• Geografska lokacija daje prostornim podacima
  njihov jedinstveni karakter
• Georeferenciranje predstavlja proces dodeljivanja
  geografske lokacije jedinicnim objektima i
  fenomenima
• Za definisanje lokacija GIS koristi geografske
  koordinatne sisteme (cesto u kombinaciji sa
  topologijom)
• Georeference predstavljaju sistem kordinata u
  okviru projekcije

61
Georeferenciranje

• Da bi se u GISu kombinovali skupovi podataka iz
  razlicitih izvora u cilju izvršavanja prostornih
  analiza i izrade kartografskih kompilacija,
  neophodno je da svi lejeri budu u istom
  koordinatnom sistemu
• Pravilan izbor koordinatnog sistema i
  kartografske projekcije je vrlo znacajan, zato
  što od njega zavisi nacin na koji ce podaci biti
  predstavljeni, kao i to kako ce se izvoditi
  merenja na osnovu podataka

62
Georeferenciranje podataka

• Georeferenciranje
• Skeniranjem se dobijaju koordinate u incima u
  odnosu na donji levi ugao skenera
• Za odredeni broj registracionih (kontrolnih)
  tacaka na skeniranoj karti nalaze se koordinate
  iz realnog sveta
• One se koriste za konverziju kompletne karte u
  koordinatni sistem iz realnog sveta

(Izvor ESRI, 1997)
63
Georeferenciranje

• Osnovno znanje o kartografskim projekcijama
  neophodno je svima koji koriste i izraduju karte,
  bez obzira na to što su racunari u velikoj meri
  automatizovali proces projekcije
• Naucna oblast koja se bavi kartografskim
  projekcijama oznacava se kao matematicka
  kartografija
• Kod preslikavanja Zemlje na karte ili planove
  prvo se na telo kojim aproksimiramo Zemlju po
  odredenim pravilima prenose tacke s njihovim
  koordinatama
• Zatim se tako dobijene tacke preslikavaju u ravni
  (u tu svrhu služe kartografske projekcije)

64
Geoid

• Iako postoji mnogo specificnih tema koje su
  vezane za kartografske projekcije, ovde su iznete
  samo najosnovnije
• Geoid je fizicka predstava Zemlje koja bi
  odgovarala srednjem nivou mora
• Površina geoida je nepravilna

65
Referentni elipsoid (sferoid)

• Matematicki definisana površina kojom se vrši
  aproksimacija geoida
• Zbog svoje relativne jednostavnosti, referentni
  elipsoidi se najcešce koriste kao površine na
  kojima se vrši definisanje tackastih koordinata
  kao što su geografska širina, geografska dužina i
  visina
• Referentni elipsoidi se obicno definišu
• velikom poluosom (ekvatorijalnim poluprecnikom),
• malom poluosom (polarnim poluprecnikom) i
• spljoštenošcu (odnosom izmedu ekvatorijalnog i
  polarnog poluprecnika)
• Primeri Bessel 1841
• WGS84

66
Datum

• U geodeziji, datum predstavlja skup referentnih
  tacaka na površini Zemlje u odnosu na koje se
  vrše merenja, a cesto i pridruženi model oblika
  Zemlje (elipsoid) kojim se definiše geografski
  koordinatni sistem
• Geodetski datumi definišu velicinu i oblik
  Zemlje, kao i koordinatni pocetak i orjentaciju
  koordinatnih sistema koji se koriste za njeno
  kartiranje
• Primeri
• Hermannskogel (referentni elipsoid Bessel 1841)
• WGS 84 (referentni elipsoid WGS84)
• Georeferenciranje koordinata sa pogrešnim datumom
  može da dovede do pozicionih grešaka od više
  stotina metara

67
Datum
Površina Zemlje pretstavljena je crnom linijom.
Geocentricni WGS84 datum (plava linija)
obezbeduje dobro srednje rešenje za sva mesta na
Zemlji. Medutim, za manje površine, WGS84 ne
odražava lokalne varijacije. Zbog toga su
razvijeni lokalni datumi. Ovde je predstavljen
lokalni severnoamericki datum NAD27 (crvena
isprekidana linija) koji daleko bolje odgovara
obliku Zemljine površine u gornjem levom
kvadrantu Zemljinog preseka. NAD27 odgovara samo
ovom kvadrantu, tako da bi njegova upotreba na
drugim delovima Zemlje dovela do ozbiljnih
grešaka u merenju.
68
Geografski koordinatni sistem

• Omogucava da se svaka lokacija na Zemlji odredi
  pomocu tri koordinate
• Danas postoji mnogo razlicitih geografskih
  koordinatnih sistema koji se baziraju na
  razlicitim geodetskim datumima, jedinicama,
  projekcijama i referentnim sistemima

69
Globalni sistem

• Geografska širina (f ), geografska dužina (? ),
  visina (geografski koordinatni sistem)
• Koordinatni pocetak ovog sfericnog sistema je
  presek ekvatora i primarnog grinickog meridijana
• Za f, Ekvator se definiše kao 0, Severni pol
  90 (N), a Južni -90 (S)
• Preseci svih ravni odredene f i Zemljine kugle
  nazivaju se paralele
• Svi polukrugovi od Severnog do Južnog pola
  nazivaju se meridijani
• Istocno od grinickog meridijana koji se definiše
  kao ? 0, ? se menja do 180 (E), a zapadno do
  -180 (W)

70
Globalni sistemi

• Da bi se definisala lokacija, njena geografska
  širina (f ) i geografska dužina (? ) mere se od
  centra Zemlje do same lokacije na površini
• geografska širina (f) definisana je uglom u
  meridijalnoj ravni izmedu Ekvatora i linije koja
  spaja centar Zemlje sa tom tackom na površini
• geografska dužina (? ) definisana je uglom u
  ekvatorijalnoj ravni izmedu grinickog meridijana
  i meridijana na kom se nalazi data lokacija

71
ECEF koordinatni sistem

• ECEF Earth-Centered, Earth-Fixed
• Dekartov (Cartesian) koordinatni sistem
• X, Y i Z koordinate odreduju trodimenzionalnu
  poziciju u odnosu na maseni centar Zemlje
• Tacka 0,0, 0 oznacava maseni centar Zemlje
  (Earth-Centered)
• Z-osa je paralelna osi rotacije Zemlje i
  okrenuta je ka Severnom polu
• X-osa preseca Zemlju na 0 geografske širine i 0
  geografske dužine
• ECEF rotira sa Zemljom oko svoje Z-ose, tako da
  se koordinate fiksirane na Zemljinoj površini ne
  menjaju (Earth-Fixed)
• Ovaj sistem koristi se za GPS pozicioniranje

72
Universal Transverse Mercator (UTM)

• Univerzalni Transverzalni Merkatorov koordinatni
  sistem
• Baziran na mreži koja deli površinu Zemlje izmedu
  80 južne i 84 severne geografske širine na 60
  zona koje zahvataju 6 geografske dužine i koje
  su centrirane oko odgovarajuceg meridijana
• Ove zone oznacene su brojevima od 1 do 60
• Od Ekvatora ka polovima zone su podeljene na
  segmente od po 8 geografske širine koji se
  oznaceni slovima

73
Universal Transverse Mercator (UTM)

• Zona 1 nalazi se izmedu 180 i 174 zapadne
  geografske širine sa centrom na 177. zapadnom
  meridijanu
• Srbija se nalazi u UTM segmentu 34T, izmedu 18
  i 24 E geografske dužine, sa centralnim
  meridijanom na 21, i izmedu 40 i 48 N
  geografske širine
• Iznad 72 N geografske širine postoje specijalne
  UTM zone izmedu 0 i 36 E geografske širine, kao
  i specijalna zona 32 izmedu 56 i 64 N
  geografske širine

74
Military Grid Reference System (MGRS)

• Proširenje UTM sistema i geokodirajuci vojni
  standard koji koristi NATO
• Iznad 84 severne i 80 južne geografske širine
  bazira se na Univerzalnom polarnom stereografskom
  sistemu (UPS)
• Nacin obeležavanja kvadrata u mreži modifikovan
  je u odnosu na UTM

75
Common European Chorological Grid Reference
System (CGRS)

• CGRS mreža predstavlja modifikaciju MGRS mreže
• Pretstavnici svih grupa za kartiranje vaskularnih
  biljaka, sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca,
  gljiva i invertebrata u Evropi usaglasili su se
  1998. godine da se CGRS koristi kao zajedicka
  mreža za kartiranje rasprostranjenja (kvadrati
  50x50 km)

76
Kartografske projekcije

• Kartografske projekcije su pokušaji prikazivanja
  kompletne Zemljine površine ili nekog njenog dela
  na ravnoj površini
• Razlicite kartografske projekcije dovode do
  razlicitih prostornih odnosa izmedu regiona
• Tokom procesa kartografske projekcije uvek dolazi
  do izvesnog izoblicavanja razdaljine, pravaca,
  razmere i površine
• Neke projekcije minimalizuju izoblicavanje nekih
  od ovih karakteristika, po cenu maksimalizacije
  grešaka kod drugih
• Neke od projekcija su pokušaji da se samo umereno
  izoblice sve ove karakteristike

77
Kartografske projekcije

• Konformnost
• Kada je razmera karte u bilo kojoj tacki ista u
  svim pravcima, projekcija je konformna
• Meridijani i paralele seku se pod pravim uglom
• Oblik je lokalno ocuvan
• Razdaljina
• Karta je ekvidistantna kada prikazuje stvarno
  proporcionalno rastojanje od centra projekcije do
  bilo kog drugog mesta na karti
• Pravac
• Karta zadržava pravac kada su azimuti (uglovi
  izmedu tacke na liniji i druge tacke) pravilno
  predstavljeni u svim pravcima
• Površina
• Karta je ekvivalentna (istopovršinska) kada
  prikazije površine na celoj karti tako da imaju
  isti proporcionalni odnos sa površinama na Zemlji
  koje prikazuju

78
Tipovi projekcija

• Osnovna klasifikacija projekcija bazira se na
  tipu površine na koju se Zemlja projektuje
• U odnosu na tip projektovane površine projekcije
  mogu biti
• Cilindricne
• Konicne
• Azimutalne (planarne)

79
Neprojektovana cilindricna ekvidistantna
projekcija
Razdaljina Karta je ekvidistantna kada prikazuje
stvarno proporcionalno rastojanje od centra
projekcije do bilo kog drugog mesta na karti
80
Gaus-Krigerova projekcija

• Gauß-Krüger-ova projekcija je drugi naziv za
  Transverzalnu Merkatorovu projekciju
• Ova projekcija izabrana je 1924. godine kao
  zvanicna za podrucje bivše Jugoslavije
• Korišcena za topografske karte Srbije
• Konformalna cilindricna projekcija elipsoida po
  Besselu
• Za definisanje koordinatnog sistema koristi se
  Hermannskogel-ov datum

81
UTM projekcije

• Skup Transverzalnih Merkatorovih projekcija koje
  je 1947. godine prihvatila vojska Sjedinjenih
  Americkih Država za globalne vojne karte velikih
  razmera

Izvor Ordonace Survey, 1973
Naziv projekcija isti kao i naziv koordinatnog
sistema na kojima se baziraju
82
UTM Projekcija
DQ56
UTM projekcija

83
Lambertova konusna konformna projekcija

• Jedna od najšire korišcenih projekcija, druga
  posle Merkatorove
• Korišcena za OGK Srbije iz 1996. godine

84
Lambertova azimutalna ekvivalentna projekcija

• Cesto se koristi za prikazivanje velikih regiona
  (velika površina - mala razmera) kao što su
  kontinenti i hemisfere

85
Rekapitulacija izrade kartografske projekcije
86
Geometrijska transformacija kartografskih
projekcija

• Novo podrucje istraživanja u oblasti
  kartografskih projekcija
• Teorije i metode transformacije koordinata tacke
  iz jednog tipa projekcije u drugi
• Koristi se i za georeferenciranje skeniranih
  karata i snimaka, odnosno njihovo prevodenje u
  odgovarajucu kartografsku projekciju

87
Primer georeferenciranja skenirane karte

• Georeferenciranje skenirane karte sastoji se u
  pronalaženju adekvatnih kontrolnih tacaka na
  skeniranoj karti (r - red i c - kolona) i
  ocitavanja sa karte vrednosti X i Y koordinata za
  date tacke (X dužina Y širina), ili f i ?
  koordinata (f širina ? dužina)

88
Primer georeferenciranja skenirane karte

• Izabrane referentne tacke koriste se za
  izracunavanje koeficijenata u jednacinama
  polinomske transformacije
• Najcešce se koristi polinomska transformacija
  prvog stepena (tzv. affine transformacija)
• x' Ax By C
• y' Dx Ey F
• gde su x i y koordinate u starom, x' i y'
  koordinate u novom sistemu, a A, B, C, D i F
  parametri koji su definisani medusobnim
  uporedivanjem starih i novih referentnih tacaka

89
Doktorske studije Ekologija, biogeografija i
zaštita biodiverziteta

• Tema 3
• OSNOVNE PROSTORNE JEDINICE U GEOGRAFSKOM PROSTORU

90
Modeliranje geografskog prostora

• Polazna osnova GISa je proces modeliranja realnog
  sveta, odnosno transformacija prikupljenih
  podataka u odgovarajuci model
• Prostorno modeliranje sastoji se u prepoznavanju
  i razgranicavanju prostornih elemenata u
  geografskom prostoru
• Predstavaljanje geografskog prostora u
  saglasnosti je kako sa predvidenim ciljevima
  osobe(a) koja izraduje model, tako i sa
  karakteristikama prisutnih prirodnih fenomena

91
Modeliranje u GISu

• U GISu, inicijalni model mora da se stavi u
  kontekst mogucnosti i ogranicenja kompjutera
• Svi podaci moraju da budu prevedeni u digitalni
  oblik
• Zbog toga, svako ko ima nameru da koristi GIS
  mora da razume korake modeliranja geografskog
  prostora

92
Šta se modelira u geografskom prostoru?

• Sa prostorne tacke gledišta, u procesu
  modelovanja razlikuju se dva tipa elemenata
• objekti, koji imaju ograniceni položaj i
  dimenzije
• vegetacione zone, obalska linija, tacke
  uzorkovanja
• promenljive, koje se posebno definišu za svaku
  tacku u geografskom prostoru i nisu ogranicene na
  objekat
• temperatura, vlažnost zemljišta, nadmorska visina
  
• Prepoznavanje objekata ili homogenih zona u
  geografskom prostoru podrazumeva deljenje
  prostora na prostorne elemente koji se oznacavaju
  kao osnovne jedinice osmatranja

93
Osnovne jedinice osmatranja

• Elementi geografskog prostora
• Odredivanje osnovne jedinice osmatranja je
  relativno i zavisi od
• razmere istraživanog fenomena
• predmeta istraživanja
• subjektivnosti istraživaca
• Jedna osnovna jedinica osmatranja je nedeljiva
  (ne može se rastaviti na subjedinice sa
  identicnim karakteristikama)
• jezero nije prosti zbir svojih biotickih i
  abiotickih komponenti, jer kao celina ima svoje
  sopstvene karakteristike (naziv, opšte fizicke i
  hemijske karakteristike, itd.)

94
Prostorne granice osnovnih jedinica osmatranja

• Osnovna jednica osmatranja gt entitet (u
  informatickom smislu)
• Prostorne granice osnovnih elemenata osmatranja
  mogu da budu
• konkretne
• probna površina
• vegetaciona zona
• obalska linija
• apstraktne
• staništa
• zone uticaja

95
Modeliranje osnovnih jedinica osmatranja

• Modeliranjem prostornih objekata dobijaju se
  nepravilne osnovne jedinice osmatranja
• Za promenljive (temperatura, vlažnost zemljišta,
  nadmorska visina) vrednosti se posebno definišu
  za svaku tacku u geografskom prostoru
• Nemoguce je prikazati vrednosti promenljivih za
  svaku tacku u prostoru, pošto bi kolicina
  informacija bila beskonacna
• Zbog toga se najcešce koriste srednje vrednosti
  parametra za svaku celiju pravilne mreže
• Za modeliranje promenljivih koriste se pravilne
  osnovne jedinice osmatranja

96
Nepravilne osnovne jedinice osmatranja
Tackaste jedinice osmatranja
Linearne jedinice osmatranja
Zonalne jedinice osmatranja
97
Pravilne osnovne jedinice osmatranja
98
Koji atributi odreduju entitet?

• Osnovne jedinice osmatranja definišu se
  atributima koji ih opisuju
• Prostorna dimenzija
• Položaj (lokacija), oblik, velicina, topologija
  (prostorni odnosi sa ostalim objektima)
• Prostorni atributi entiteta
• Funkcionalna dimenzija
• Uloga u geografskom prostoru (fizicka, biološka,
  ...)
• Vremenska dimenzija
• Atributi koji izražavaju vremenski koncept (datum
  kao atribut entiteta)
• Tematski atributi entiteta

99
Prostorne kategorije osnovnih jedinica

• Linearna jedinica

• Zonalna jedinica

• Tackasta jedinica

Objekat predstavljen sa jednom ili više površina
Objekat predstavljen segmentom, linijom,
linijskom mrežom
Objekat male površine u odnosu na razmeru
osmatranja koji se locira samo jednim parom
koordinata
Država, opština, jezero, zašticena zona,
stanište,itd.
putevi, pruge, hidrografska mreža, itd.....
1. Prosti zonalni element
Zgrada, probna površina
2. Složeni zonalni element
(x,y)
enklava
ostrvo
100
Prostorno referencirane informacije

• Definicija
• Prostorno i tematski odredeni deskriptivni
  parametri, odnosno atributi svake osnovne
  jedinice osmatranja (objekat, mreža)
• Priroda
• primarne merenjem ili osmatranjem
• izvedene odredene izracunavanjem ili
  interpretacijom primarnih informacija
• interpretirane dobijene od strane eksperta
• Klasifikacija prema mernoj skali
• Nominalne
• Ordinalne
• Kardinalne (intervalne odnosne)

101
Priroda informacija

• Izmerene
• Dobijene pomocu mernih instrumenata
• Obicno kardinalnog tipa
• Karakterišu se kvantitativnom statistikom
  (srednja vrednost, varijansa, standardna
  devijacija...)
• Primeri pluviometrija, temperatura,
  osvetljenost, granulometrija, itd...
• Izvedene
• Dobijene primenom logicko-matematickih operacija
  na skupovima razlicitih izmerenih informacija
• Primeri nagib i orjentacija (DEM), preferenca
  biljaka u odnosu na tip zemljišta...
• Interpretirane
• Interpretacija osmatranja od strane eksperta
• Primeri vegetacione jedinice, predeone
  jedinice, itd...

102
Merne skale

• Nominalna skala vrednosti atributa su razlicite
  prirode, svi aspekti su isto znacajni
• Ordinalna skala vrednosti atributa se medusobno
  razlikuju, ali postoji samo jedan nacin za
  njihovo sortiranje, s obzirom da su jedni
  znacajniji/intenzivniji od drugih (mali, srednji,
  veliki)
• Kardinalna skala vrednosti atributa se medusobno
  razlikuju, mogu se sortirati i mogu se odrediti
  razlike izmedu pojedinacnih merenja

103
Logicko-matematicke operacije u GISu
(Izvor Collet, 1992)
104
Doktorske studije Ekologija, biogeografija i
zaštita biodiverziteta

• Tema 4
• DIGITALNO MODELOVANJE
• GEOGRAFSKOG PROSTORA

105
Modeliranje geografskog prostora

• Nezavisno od tehnologije
• Podela prostora na osnovne jedinice osmatranja
• Karakterizacija osnovnih jedinica osmatranja na
  osnovu tematskih atributa
• Pozicioniranje i georeferenciranje prema
  kartografskim normama
• Prikazivanje odgovara multidisciplinarnim
  zahtevima
• Maksimalno integrisano prikazivanje

106
Ciljevi digitalizacije

• Kreiranje komjuterizovane baze podataka koja što
  tacnije prikazuje model realnosti
• Funkcije koje su dostupne u kompjuterskom sistemu
• Struktuiranje i cuvanje informacija
• Održavanje
• Obrade, numericke analize
• Graficki prikazi
• Stavljanje na mrežu za potrebe difuzije i razmene
  informacija

107
Digitalni modeli geografskog prostora

• U odnosu na tip elemenata geografskog prostora,
  odnosno nacina njegove podele na osnovne jedinice
  osmatranja, u geografskim informacionim sistemima
  razlikujemo dva tipa digitalnih modela
• Objektni (vektorski) model
• Slikovni (rasterski) model

108
Digitalni modeli geografskog prostora

• Objektni (vektorski) model
• koristi se za modelovanje objekata koji imaju
  ograniceni položaj i dimenzije u prostoru
• naziv objekat je bolji u odnosu na vektor, zato
  što bolje odražava prirodu nepravilnih osnovnih
  jedinica osmatranja (entiteti geografskog
  prostora zasnovani na mentalnoj apstrakciji)
• Slikovni (rasterski) model
• koristi se za modelovanje promenljivih koje se
  posebno definišu za svaku tacku u geografskom
  prostoru i nisu ogranicene na konkretni objekat u
  prostoru
• Osnovna jedinica osmatranja je pravilna celija
  mreže (ili piksel) koja se definiše svojom
  rezolucijom

109
Digitalizacija prostornih elemanata
110
Koncept lejera

• Ima više znacenja
• Kartografija
• Graficki prikaz koji sadrži jednu kategoriju
  prostornih informacija
• Administrativna podela
• Hidrografska mreža, itd...
• GIS - Objektni (vektorski) model
• Kategorije objekata koje želimo simultano da
  prikažemo (ne pojedinacni objekti!!)
• GIS - Slikovni (rasterski) model
• Matrica koja sadrži informacije vezane za jednu
  temu
• Namena zemljišta (land use)
• Nadmorska visina, itd....

111
Lejeri

• Podaci o razlicitim temama cuvaju se u posebnim
  slojevima - lejerima
• S obzirom da je svaki lejer georeferenciran,
  lejeri dobijeni iz razlicitih izvora se mogu
  lako integrisati korišcenjem podataka o
  lokacijama
• Ovo se može iskoristiti za formiranje kompleksnih
  modela realnog sveta na osnovu velikog broja
  razlicitih izvora

(IzvorETHZ, 2006)
112
Strategija u objektnom (vektorskom) modelu

• Digitalizacija razdvaja prostorne (geometrijske)
  od tematskih informacija
• Razlozi
• Korišcenje se zasniva na razlicitim logikama
• Geometrijska (prostorna) baza podataka je obicno
  odvojena od tematske i specificna je za GIS
  softver
• svi GIS softveri ne omogucavaju pristup ovom tipu
  informacija
• razvoj GIS softvera vodi ka spajanju prostornih i
  tematskih podataka u zajednicku bazu
• Tematska baza podataka je u formi direktnih ili
  indirektnih tabela
• dostupna za upite ili obradu podataka

113
Karakteristike objektnog (vektorskog) nacina

• Objekat graficki prikaz entiteta
• Za svaki objekat vezuje se atributska tabela
• Geometrijske informacije i atributi su
  organizovani u bazu podataka, obicno relacionu
• Upiti u bazu podataka ostvaruju se putem SQL-a,
  ili preko menija
• Objektni (vektorski nacin) povezuje graficki
  prikaz sa bazom podataka
• Obrada podataka obavlja se na nivou atributa

Osnovni princip digitalizacije u objektnom nacinu
je vezivanje jedne ili više tabela sa podacima za
graficku jedinicu
114
Objektni (vektorski) model

• Objekti se digitalizuju kao geometrijske
  primitive
• Geometrijske primitive su geometrijski elementi
  na osnovu kojih se rekonstruišu prostorne
  jedinice u svom obliku, velicini i prostornim
  odnosima

115
Digitalizacija u objektnom (vektorskom) modelu

• Greške prilikom digitalizacije

Otvoreni poligoni
Petlje
Razdvojene linije
116
Vektorski podaci
117
Karakteristike slikovnog (rasterskog) nacina

• Atribut se dodeljuje jednoj proizvoljnoj osnovnoj
  jedinici osmatranja mreža
• Promenljive su kontinuirane uzorkovanje na
  osnovu mreže ili interpolacijom
• vlažnost i temperatura zemljišta, osvetljenost na
  digitalnim snimcima
• Za isprekidane fenomene koncept regiona (grupe
  susednih piksela sa istovetnom tematskom
  vrednošcu)
• Fajlovi i matrice sa vrednostima atributa
• Head file sve informacije vezane za glavni
  fajl
• Vrlo jednostavna arhitektura naporedno
  stavljanje fajlova
• Objekat je proizvod analize

118
Digitalizacija u rasterskom modelu

• Za svaku temu jedna mreža (fajl koji sadrži
  matricu)
• Jedna mreža može da sadrži samo jedan jedini
  atribut

• Za svaku kategoriju informacija - jedan lejer
• tip zemljišta
• tip staništa
• nadmorska visina...

119
Fajlovi u rasterskom nacinu
120
Primeri rasterskog nacina

Digitalni model nadmorskih visina
Namena zemljišta
svaka boja odgovara jednom intervalu nadmorskih
visina
121
Problemi digitalizacije u rasterskom nacinu
Odluka u dvosmislenim slucajevima!
122
Koncept regiona

Linearni region
Objekat gt susedni pikseli sa identicnim
atributom gt region
Tackasti region
Zonalni region
Region je ekvivalent objekta u rasterskom nacinu
123
Rasterski podaci
Autor Unated States Geological Survay
(USGS) Datum publikovanja 2004 Naziv kolekcije
Shuttle Radar Topography Mission (SRTM) Naziv
snimka Deo 3 Arc Second scene SRTM_u03_n044e020
Nivo procesiranja Nepopunjeno, nezavršeno,
Verzija 2.0 Izdavac Global Land Cover Facility,
University of Maryland Lokacija izdavaca College
Park, Maryland Datum izrade snimka Februar 2000.
124
Karakteristike vektorskog i rasterskog nacina

• Dobro predstavljanje strukture
• Kompaktnost podataka
• Topologija
• Odlican graficki prikaz
• Velika prostorna preciznost
• Povezanost sa relacionom bazom podataka
• Orjentisan prema objektu
• Kompleksna struktura podataka
• Složen postupak preklapanja, ogranicena prostorna
  analiza
• Slaba tematska rezolucija

• Veoma jednostavna struktura podataka
• Lako preklapanje i kombinovanje podataka
  (prostorna analiza)
• Odlican prikaz kontinuiranih prostornih varijabli
• Orjentisan prema atributu
• Velika zapremina podataka
• Rezolucija zavisi od istraživanog fenomena
• Slab vizuelni aspekt dokumenata
• Slaba prostorna preciznost velicina mreže

-
-
Nema suprotnosti, vec samo neizbežno
nadopunjavanje!
125
Rasprostranjenje vrste Marsilea quadrifolia L. u
Srbiji

• GIS uraden za potrebe projekta Establishing
  Emerald Network in Serbia
• Reljef Global Land Cover Facility, University of
  Maryland
• Državna granica i recna mreža VGI
• UTM mreža European Environment Agency
• Podaci o rasprostranjenju biljnih vrsta Dr
  Gordana Tomovic, Biološki fakultet Univerziteta u
  Beogradu