STATISTICKA METODA

1
STATISTICKA METODA
Pitanja 41, 42, 43, 44 i 53
2
STATISTIKA

• Statistika je naucni metod koji se koristi za
  prikupljanje, prikazivanje, analizu i
  interpretaciju podataka i donošenje statisticki
  zakljucaka.
• Istraživanje masovnih pojava
• Zakljucci se izgraduju induktivno (iz više
  premisa)
• Generalizacija je u statistici induktivna te su
  saznanja samo verovatna
• Primenljiva u svim naukama

3
OSNOVNE ETAPE

1. Identifikacija statisticke mase
2. Izrada uzorka
3. Prikupljanje podataka
4. Formiranje statistickih serija
5. Statisticka analiza
6. Iskazivanje podataka
7. Tumacenje rezultata i izvodenje zakljucaka
8. Izvodenje pravila i zakonitosti

4
1. IDENTIFIKACIJA STATISTICKE MASE

• STATISTICKA MASA sve jedinice koje spadaju u
  predmet istraživanja
• IDENTIFIKACIJA STATISTICKE MASE jasno
  definisanje svojstava jedinice statisticke mase,
  otkrivanje izvora podataka, proceduru korišcenja
  i vrednovanja, kao i broj i raspored statisticke
  mase.
• DVA OSNOVNA PITANJA
• a) Dostupnost saznanja o postojecim izvorima
  i dostupnost tih izvora.
• b) Broj izvora sa istom vrstom podataka

5

• OPREDELJUJEMO SE ILI ZA
• POPIS obuhvat SVIH jedinica statisticke mase.
• ILI ZA
• 2) UZORAK odreden broj jedinica statisticke
  mase, ali prema valjanom kriterijumu.

6
2. IZRADA UZORAKA

• Popis je vrlo cesto neekonomican, pa zato
• pribegavamo formiranju uzoraka.
• EKONOMICNOST što manji utrošak vremena,
  sredstava i rada u postizanju odgovarajuceg
  kvaliteta.
• REPREZANTATIVNOST zastupljenost jedinica
  srazmerno statistickoj masi.
• - STATISTICKA kvantitativna svojstva
• - DRUŠTVENA istinitost i valjanost

7

• VRSTE UZORAKA
• SLUCAJNI UZORAK najreprezentativniji. Ako
  obuhvata 10 statisticke mase, velike šanse su da
  se dobije rezultat po vrednosti jednak popisu.
• NAMERNI UZORAK
• STRATIFIKOVANI UZORAK
• GROZDASTI UZORAK

8

• FORMIRANJE SLUCAJNOG UZORKA
• - UZORCI SUBJEKATA -
• Utvrdivanje evidencije statisticke mase
• Utvrdivanje koraka
• Izbor broja od kojeg pocinje prebrojavanje
• KORAK je razmak izmedu jedinica statisticke
• mase. Ako je 10 uzorak onda korakom svaki
• deseti clan evidenicije ulazi u uzorak. Razlika
  je 9
• jedinica.
• POCETNI (STARTNI) BROJ od koga zapocinje
• primena koraka. Odreduje se slucajno, nasumice.

9

• FORMIRANJE NAMERNOG UZORKA
• - NEŽIVI IZVORI PODATAKA -
• Broj jedinica je unapred utvrden po odredenom
• kriterijumu. Zatim se odreduju kvote (broj
  jedinica
• odredenih karakteristika) i na kraju, same
  jedinice
• biramo namerno.
• Teorijski i metodološki zasnovan na strogim
• matematickim proracunima i prethodnim
• saznanjima.
• JEDNOSTAVAN UZORAK (bez kvota)
• KVOTNI NAMERNI UZORAK

10

• STRATIFIKOVANI UZORAK
• Najcešce se primenjuje u društvenim naukama.
• Kada imamo dovoljno saznanja o sastavu
• statisticke mase, možemo se, u cilju što vece
• reprezentativnosti, da se opredelimo da svaki
• karakteristican deo mase bude obuhvacen
• uzorkom.
• Npr. Starosna struktura zaposlenih
• od 20 do 30 godina - 25,3
• od 30 do 40 godina - 44,6
• od 40 do 50 godina - 28,1
• od 50 do 60 godina - 2

11
4. FORMIRANJE STATISTICKIH SERIJA

• Statisticka serija je niz grupisanih podataka
• prema obeležjima poslatranja. Uloga serija
• je da se njima statisticki opiše istraživana
• pojava.
• DVE OSNOVNE VRSTE SERIJA
• STATICKE SERIJE stanje (kvalitativno-kvantitativ
  ni i geografski podaci)
• DINAMICKE SERIJE kretanja (sve vrste, a posebno
  kvalitativno-kvantitativni i vremenski)

12
5. STATISTICKA ANALIZA

• Predstavlja utvrdivanje strukture date pojave,
  njene dinamike,
• medusobnih uticaja cinilaca strukture, kao i
  strukture i
• dinamike srodnih grupa pojava.
• STATICKA ANALIZA usmerena na saznanje strukture
  
• pojave. Glavno nastojanje je da utvrdi raspodelu
  ucestalosti
• (distribucija frekvencije).
• DINAMICKA ANALIZA saznanje kretanja i vremenske
  
• varijacije svojstava pojave. Dobija se kroz
  izracunavanja
• sekularnih tendencija razvitka (trend) i
  periodicnih oscilacija
• (sezonskih i ciklicnih kolebanja)
• KORELACIONA ANALIZA utvrdivanje medusobnih
• zavisnosti i bitni karakteristika veza i odnosa
  medu podacima.

13

• Statisticke metode prebrojavanje, izracunavanje
  procenata i izracunavanje srednje vrednosti (mere
  centralne tendencije).
• OBLICI IZRACUNAVANJA SREDNJE VREDNOSTI (centralne
  tendencije, distribucije frekvencije)
• a) ARITMETICKA SREDINA
• b) MEDIJANA
• c) MODUS (MOD)

14
ARITMETICKA SREDINA (PROSEK)

• Najcešce korišcena mera centralne tendencije.
  Dobija se iz
• a) Negrupisanih podataka
• Zbir svih vrednosti
• Broj vrednosti
• b) Grupisanih podataka (ponderisana)
• Zbir frekvencija vrednosti
• Zbir frekvencija

15
MEDIJANA

• Medijana (Me) je vrednost obeležja koja se nalazi
  u sredini serije, ciji su clanovi rasporedeni po
  velicini. Ona deli jedinice skupa na dva jednaka
  dela i ispod i iznad nje se nalazi po 50 svih
  jedinica.
• n1 a kada imamo
  paran f2 f3
• 2 broj podataka
  onda 2
• MODUS (MOD)
• Modus je vrednost koja se javlja sa najvecom
  frekvencijom.
• f2
  l donja granica intervala sa
• f1f2
  najvecom frekvencijom
• 
  f1 frekvencija ispred modalnog intervala
• 
  f2 frekvencija iza modalnog intervala
• 
  i - dužina grupnog intervala
  

Me
Me
Mo l
i
16

• IZRACUNAVANJE VARIJABILNOSTI (DISPERZIJA)
• Moraju se uzeti u obzir i odstupanja od srednje
  vrednosti u nekoj pojavi. Pokazatelji velicina
  tih odstupanja nazivaju se mere disperzije.
• Odstupanje jedne vrednosti od srednje vrednosti
  naziva se DEVIJACIJA, a odstupanje svih vrednosti
  DISPREZIJA ili rasturenost serije. Veca
  disperzija znaci da je aritmeticka sredina manje
  reprezentativna.
• INTERVAL VARIJACIJE KOEFICIJENT
• i X max X min
  VARIJACIJE
• STANDARDNA DEVIJACIJA

s
-
17

• Hi kvadrat verovatnost povezanosti podataka sa
  statistickom merom.
• Više je postupaka za testiranje znacajnosti
  razlika izmedu statistickih vrednosti
• a) konfrontiranje parova
• b) analiza varijanse

18
6. ISKAZIVANJE PODATAKA

• Osnovni delovi tabele naslov, redni broj tabele,
  ukupan apsolutni iznos (?), zaglavlje tabele,
  pretkolone i polja.
• Tri vrste tabela obradne, analiticke i
  ilustrativne.
• Oblici grafickog predstavljanja grafikoni,
  slike, histogrami frekvencija...itd.

19



(No Transcript)
20
Saznajna uloga i ogranicenost statisticke metode

• NEPOSREDNA SAZNAJNA ULOGA
• a) opisivanje pojava
• b) opisivanje sukcesivnih stanja pojava
  (trend)
• c) funkcija kvazieksperimenta
• d) culno-prakticna
• e) teorijska obrada i interpretacija

21

• POSREDNA SAZNAJNA ULOGA
• a) Otkrivanje OPŠTOSTI i PRAVILNOSTI u
  sastavu, ponašanju i svojstvima.
• b) Istraživanje i otkrivanje uzroka putem
  Milovih kanon, multivalentne analize ili staticke
  indukcije.
• c) Naucno objašnjenje vrlo složenih pojava
• d) Predvidanje kretanja i razvoja

22
TEŠKOCE I OGRANICENOSTI

• O buducnosti se zakljucuje na osnovu prošlosti,
  cija ponovljivost nije nicim garantovana.
• Neposredno saznanje se tice kvantitativne
  odredenosti, a kvalitativna odredenost samo
  pomocu kvantitativne.
• Opšte preko pojedinacnog i posebnog.
• Reprezentativnost uzorka

23

• Ja vidim ljude tamo gde statistika vidi
  brojeve. Žan Bodrijar
• Tri laži svesna, nesvesna i statisticka
• Statistika kao bikini
• Prosecna americka porodica ima 2,1 dete

24
STATISTICKI POSTUPCI

• PREBROJAVANJE
• IZRACUNAVANJE PROPORCIJA I PROCENATA
• Proporcija kvantitativni odnos dela prema
  celini u rasponu od 0 do 1.
• Procenat iznos proporcije pomnožen sa 100
  ili broj stotih delova bilo koje celine.
• KOEFICIJENTI ODNOSA iskazivanje odnosa
  kategorija medu sobom i utvrdivanje srazmere.

25

• NUMERICKE RAZDEOBE FREKVENCIJA ne samo opis vec
  i mera opisa skupa. Njime se vrši statisticko
  kondenzovanje cinilaca razdeobe, tj. srednje
  vrednosti, koja može biti
• a) IZRACUNATA - aritmeticka, geomerijska i
  harmonijska srednja vrednost
• b) POZICIONA modus, medijana
• GEOMETRIJSKA SREDNJA VREDNOST srednji tempo
  razvoja.
• HARMONIJSKA SREDNJA VREDNOST
• MEDIJANA
• MODUS
• MERE PROSEKA

26

• INTERVAL VARIJACIJE
• INTERKVARTILNI RAZMAK razlika treceg i prvog
  kvartila
• PROSECNO APSOLUTNO ODSTUPANJE
• VARIJANSA
• STANDARDNA DEVIJACIJA
• KOEFICIJENT VARIJACIJE
• REGRESIJA
• KORELACIJA